Subotički univerzitet – izvodljiv poduhvat ili utopija?

Prvi fakultet na teritoriji današnje Vojvodine je osnovan u Subotici ukazom donetim 27. 01. 1920. godine. Osnovan je Pravni fakultet i bio je jedini fakultet u Vojvodini u međuratnom periodu od 1920. do 1941. godine kada su ga ugasile mađarske okupacione snage. Na fakultetu je zvanje diplomiranog pravnika steklo ukupno 1449 studenata, od čega 1362 muškaraca i 88 žena. Bio je smešten u današnjoj zgradi Hemijsko-tehnološke škole.

Pravni fakultet u Subotici

              Ne treba se čuditi zašto je fakultet osnovan u Subotici. Cilj je bio ustanoviti prosvetnu i narodnu kulu na najsevernijoj granici Ujedinjene otadžbine Kraljevine SHS. Takođe, Subotica je bila treći grad po broju stanovnika u monarhiji – prema popisu iz 1931. godine, Beograd je imao 241.542 stanovnika, Zagreb je imao 185.581 stanovnika i Subotica je imala 100.058 stanovnika.

              Po dolasku komunizma, Subotica je bila u akademskom mraku do 18. 05. 1960. godine kada je osnovan Ekonomski fakultet u Subotici. Nakon osnivanja Univerziteta u Novom Sadu 28.06.1960. godine, Ekonomski fakultet ulazi u sastav Univerziteta u Novom Sadu.

Ekonomski fakultet u Subotici

              Sledeći fakultet u Subotici je bio Građevinski fakultet koji je osnovan 22. 04. 1974. godine u sklopu Univerziteta u Novom Sadu.

Građevinski fakultet u Subotici

              Poslednji fakultet koji je osnovan u Subotici je Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku osnovan je 31. 01. 2006. godine sa sedištem u Žutoj kući.

Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici

              Što se tiče viših strukovnih škola, u Subotici postoje dve visoke škole strukovnih studija. Prva koja je osnovana je Visoka tehnička škola strukovnih studija. Ona je nastala 8. 12. 1962. godine spajanjem Više tehničke mašinske škole i Više elektrotehničke škole koje su osnovane 25. 04. 1960. godine.

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Subotici

              Druga koja je osnovana je Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera. Ona je pravni sledbenik Više škole za obrazovanje vaspitača u Subotici osnovane 1993. godine, dok je ona pravni sledbenik Pedagoške akademije u Subotici osnovane 1973. godine.

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici

              Na osnovu informacija iznetih u pređašnjem delu teksta može se zaključiti da u Subotici postoji duga tradicija visokog školstva. Međutim, ta tradicija nikada nije prerasla na najviši nivo – na nivo Univerziteta. Razlozi za to su višestruke prirode, ali prvenstveno su političkog karaktera pošto je Vlada Republike Srbije organ koji može da donese odluku o osnivanju Univerziteta. Tokom vladavine komunizma, severna granica SFRJ se smatrala neodbranjivom u slučaju vojne invazije. Zbog toga, ali i zbog činjenice da je osnovana pokrajina Vojvodina sa sedištem u Novom Sadu, Univerzitet severnog dela Srbije je osnovan upravo u Novom Sadu. Privreda je bila ravnomerno raspoređena, svako veće mesto je imalo neku granu industrijske proizvodnje, te je bilo logično da se osnuje Univerzitet u gradu koji je blizu geografskog centra Vojvodine.

              Međutim, dolaskom političkih promena 5. 10. 2000. godine, propadanje industrije koje je započelo tokom 1990-ih zbog sankcija, dostiglo je maksimalnu brzinu i skoro sve fabrike su stavile katanac na svoja vrata. Sumnjive privatizacije su vršene gde su fabrike kupovane za vrednost polovine uskladištenih proizvoda. Mašine su preko noći nestale i ostale su mahom prazne hale. Primeri su brojni – Novkabel u Novom Sadu, 29. novembar u Subotici, Livnica u Kikindi itd. Sa druge strane, fabrike su se našle na prodaji i zbog načina poslovanja – tzv. planske proizvodnje. Tokom komunizma se tačno znalo koja farbika proizvodi koji proizvod i postojalo je unapred određeno tržište za plasman tih proizvoda. Npr, Sever je proizvodio elektro-motore koje je slovenačko Gorenje ugrađivalo u svoje veš-mašine. Zbog toga što je tržište bilo obezbeđeno, nije postojala potreba za modernizacijom proizvoda. Kada je sa padom komunizma i prolaskom sankcija tržište otvoreno, domaće fabrike nisu mogle da se, u tehnološkom smislu, takmiče sa inostranim kompanijama. Takva planska proizvodnja je dovela do kraha fabrika u mnogim zemljama socijalističkog usmerenja – Ganz u Mađarskoj, Balkancar u Bugarskoj itd.

              Kako je propala industrija, tako je naglo prestala potražnja za visokim kadrovima tehničke struke. Tako da nije bilo potrebe za osnivanjem još jednog Univerziteta u Vojvodini. Tek sa dolaskom inostranih kompanija, situacija je počela da se popravlja. Jedna od prvih velikih inostranih investicija u R. Srbiji je bio dolazak nemačkog Siemensa 2003. godine u Suboticu gde je otvorena fabrika vetro-generatora. Vremenom je otvorena industrijska zona u Subotici gde danas posluju mnoge kompanije – Siemens, Continental, Norma Group, Ametek, Bojsen itd. Sever je prvo prodat grupaciji ATB sa sedištem u Austriji, a potom je grupacija ATB prodata kineskoj grupi Wolong. Većina navedenih kompanija imaju i projektantske biroe, tzv. R&D centre – razvojne centre. Njima su potrebni visoko školovani stručni kadrovi prvenstveno mašinske i elektrotehničke struke. Takođe, u Subotici posluje niz srednjih i malih preduzeća koja imaju potrebu sa istim kadrom. Tokom prethodnih desetak godina se veoma razvilo i IT tržište u Subotici gde je otvoreno više desetina manjih i srednjih kompanija koje zapošljavaju IT stručnjake. Kadrovi koje školuje Visoka tehnička škola strukovnih studija nisu dovoljni za subotičke kompanije pošto su njima najčešće potrebni master inženjeri. Razlog tome je to što licencu projektanta mogu da dobiju samo studenti koji završe osnovne akademske i master akademske studije i steknu 3 godine iskustva. Strukovni inženjeri nemaju pravo na licencu. Paradoks koji je postao veoma izražen u proteklih nekoliko godina je da studenti tehničkih usmerenja koji završe osnovne i master akademske studije u Novom Sadu lakše pronalaze posao u Subotici nego u mestu studiranja – pogotovo iz mašinske oblasti.

              Zbog svega navedenog, nameće se logično rešenje da je došlo vreme da Visoka tehnička škola strukovnih studija izraste u Tehnički fakultet koji bi postojeće strukovne studijske programe mašinstva, elektrotehnike, mehatronike, informatike i inženjerskog menadžmenta podigao na nivo akademskih studija. Takav poduhvat bi lako mogao da se izvede u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu zbog toga što postoji sličan model saradnje između FTN-a i Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu koji pripada Univerzitetu u Kragujevcu gde kadrovi sa FTN-a drže nastavu na studijskim programima Građevinarstvo i Inženjerstvo zaštite na radu. Kako na Viskoj tehničkoj školi već postoje kadrovi sa doktorskim titulama, tranzicija sa strukovnih na akademske studije bila bi olakšana. Ukoliko bi se zgrada Visoke tehničke škole strukovnih studija pokazala nedovoljnom u smislu potrebnog prostora za rad Tehničkog fakulteta, lako bi se dodatni prostor mogao obezbediti – grad je vlasnik Doma vojske, Prve kasarne itd.

Prva kasarna

              Osnivanjem Tehničkog fakulteta u Subotici bi se ispunili svi uslovi za višedecenijsku želju građana – da se osnuje Univerzitet u Subotici. Time bi se podstakla decentralizacija i mladi Subotičani bi imali više razloga da studiraju u svom rodnom gradu. Takođe, mladi iz manjih mesta u Vojvodini bi imali veći izbor prilikom odabira fakulteta na kom će studirati – pogotovo oni iz severne Bačke i severnog Banata. Popravila bi se demografska slika Subotice koja je možda i najviše pogođena u državi iseljavanjem stanovništva. Prema poslednjem popisu, grad Subotica je imao 141.554 stanovnika, dok je procena Republičkog zavoda za statistiku da je u 2017. godini u gradu živelo 137.753 stanovnika. Međutim, nezvanično se može čuti da u gradu realno živi oko 80.000 stanovnika, dok su ostali samo prijavljeni na subotičkim adresama, a žive i rade u drugim gradovima i državama. To znači da danas u gradu živi manje ljudi nego 1931. godine i da postoji negativan trend pada broja stanovnika koji može vratiti grad na demografsko stanje iz XIX veka. Treća decenija XXI veka je poslednji trenutak za reakciju. Ukoliko se u blisko vreme ne pokuša osnivanje Univerziteta kao jedne od demografskih mera, velika je verovatnoća da u budućnosti neće biti stanovnika kojima bi takva obrazovna ustanova bila potrebna. Sa padom stanovnika bi opao broj radno sposobnog stanovništva što bi na kraju dovelo do odlaska gorepomenutih kompanija iz Subotice. Time bi se zatvorio negativni krug i Subotica bi, od lepog srednjoevropskog grada sa industrijom kao motorom razvoja, postala obična varošica bez perspektive.

Dom vojske

              Kako bi se utvrdilo da li je uopšte moguće osnivanje novog Univerziteta, potrebno je pogledati i analizirati zakone koji važe u ovoj oblasti. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, da bi se osnovao Univerzitet, potrebno je da postoje akademski programi na svim stepenima studija – osnovne, master i doktorske studije. Ti studijski programi moraju biti u okviru najmanje tri obrazovno-naučna, odnosno obrazovno-umetnička polja i tri naučne, umetničke odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetrničkih polja. Polja su:

  1. Prirodno-matematičke nauke;
  2. Društveno-humanističke nauke;
  3. Medicinske nauke;
  4. Tehničko-tehnološke nauke;
  5. Umetnost.

Što se tiče oblasti, svako polje ima više oblasti – najmanje oblasti (4) ima polje Medicinskih nauka, dok najviše oblasti (19) ima polje Društveno-humanističkih nauka.

              Trenutno su u Subotici pokrivena dva polja:

  1. Društveno-humanističke nauke sa Ekonomskim fakultetom koji pokriva dve oblasti iz tog polja – Ekonomske nauke i Menadžment i biznis;
  2. Tehničko-tehnološke nauke sa Građevinskim fakultetom koji pokriva dve oblasti iz tog polja – Građevinsko inženjerstvo i Geodetsko inženjerstvo.

Može se zaključiti da bi novoosnovani Tehnički fakultet morao da pokrije minimum još jedno polje. Prethodno je navedeno koje studijske programe bi fakultet podigao sa strukovnog na akademski nivo. Četiri studijska programa bi pripadala polju Tehničko-tehnoloških nauka – mašinstvo, elektrotehnika, mehatronika i inženjerski menadžment. Ovi studijski programi bi pokrili tri oblasti iz navedenog polja. Peti studijski program – informatika, pripadao bi polju Prirodno-matematičkih nauka i pokrio bi oblast Računarske nauke. Tako nešto nije neuobičajeno, pomenuti FTN iz Novog Sada isto tako pokriva dva polja.

              Dakle, sa pravne strane bi se svi uslovi ispunili osnivanjem Tehničkog fakulteta. Međutim, kao što je već rečeno, Vlada Republike Srbije je organ koji može da osniva Univerzitet što znači da je potrebna politička volja za takvim poduhvatom. Da se može osnovati novi Univerzitet mimo postojećih, pokazano je 26. 10. 2006. kada je osnovan Državni univerzitet u Novom Pazaru. Međutim, da bi Vlada Republike Srbije uopšte mogla da odlučuje o ovako važnoj odluci, potrebno je da inicijativa potekne sa lokalnog nivoa.

              Krajnje je vreme da se reaguje. Potrebno je iskoristiti dobru privrednu situaciju u gradu, dobru saobraćajnu povezanost grada sa okolinom – pogotovo buduću brzu prugu, kao i činjenicu da postoji realna potreba za stručnim akademskim kadrom. Ako se ne iskoristi poslednji momenat, verovatno će ova inicijativa ostati samo nedosanjani san poput mnogih koji su se zagubili u subotičkom pesku vejavcu.

Nikola



KOMENTARI

  1. BM kaže:

    Subotica danas je slika i prilika srpskog spahiluka gde „lokalna vlas'“ ima pravo na sve, pod uslovom da se ponaša poltronski, poslušno i pitomo prema „vrhovnoj vlasti“ i „vrhovnom vodji“… nema danas ni D od demokratije u kultu ličnosti, toliko sličnom a različitom od onog kada su se formirale škole i ustanove.

    Danas je ne-obrazovanje mantra (ne trebamo se dokazivati spoljnom neprijatelju aka „zapadu“ da smo obrazovani) jer doprinosi ustoličenju populizma i recepta koji pruža preživljavanje u „javnom sektoru“.

    Kockarnice, rijaliti programi, započinjanje gradnje ili prazna priča itd je maksimum koji danas može dobaciti „Vrhovna vlast“ ergo ni lokalni kumovski šerifi ili nepotski šerifi ne mogu, a i da mogu – ne smeju, da ponude šta drugačije nego „gore“..

    Možda kakva kopija „grad na vodi“ bi i prošle (eto, kreću tobogani i zabodeni balvani na obali), ali Vaša utopija o visokom obrazovanju (čuj „obrazovanju“ !?) no passaran.. ako „podobna vlast“ iz devedesetih (dobrim delom nastalo na Ekonomskom fakultetu Subotica) nije gurnulo dalje od „zaštite“ da se sedište ne odnese u Novi Sad, po čemu bi sada moglo da se desi!?

    Lokalni šerifčići predaju po privatnim fakultetima (o ne grešite, ne smatram da su oni loši predavači, samo da su samozadovoljni i sebični) i to je to… imamo par njih u lokalnoj vlasti, u administrativnom centru anahronizma zvanog Vojvodina a par ih je u Beogradu. Kako oni da avanzuju a da ćute? Možda Orban ili Aca da poguraju zarad kakve kinte iz Bruxella…

    Elem, sami smo krivi, dozvoljavamo medijokritetima da budu „vrhovni političari“ te da dovode rodbinu i kumove da ih naslede, raduje se šačica njih kada Lansky napiše nešto o „velikim danima“ ove male palanke .. i šlus.

    Nikola (ili „Nikola“), drago mi je da postojiš a to što snsvm ili ini rade je jedino bitno. Ukoliko nisi član i nemaš vezu sa centrom … proći će članak na fragmentima slobodnijeg novinarstva (želim da verujem da ovaj sajt to nagoveštava) i komentatori će biti napaljeni klinci sa ruba grada ili sredovečne pr*onje (zdravo svima)… ili onaj Kertvars (da nam poživi dugo!!!)

    Do tada – živeo univerzitet za starlete, rijaliti zvezde i ex-kriminalce .. uključite Pink i isključite mozak. Lakše je!!!

  2. (ba)laban kaže:

    @BM

    Vladavina NAJGORIH je upravo na sceni.

  3. adkersu kaže:

    Zvuči apsurdno, ali možda će Pićuka kao spojnica Viktora i Ace nešto da učini po ovom pitanju. Sve zavisi isključivo od političke volje, a to vam je – mož` da bidne, al` ne mora da znači.

  4. Bivši kaže:

    Ne znam da li je iko pročitao ceo članak ili komentarišete na osnovu naslova. Poenta je da grad ima sve manje stanovnika – piše tu da ima 80.000. Očigledno autor teksta smatra da bi Univerzitet popravio demografsku sliku.

  5. Andrej kaže:

    Jedini spas za Suboticu jeste univerzitet, ako pogledate nema mladih, jedini koji su ostali rade po fabrikama i kaficima a i planiraju da odu na zapad. Ako pogledate NS kakav je grad postao a kakvo je prkno bio pre 20ak godina i to sve zato sto se mladi iz Subotice i cele Vojvodine odsele tamo da bi studirali a posle i ostanu tamo. Znam da uz sadasnju vlast sledi jedino propast grada ali moramo se boriti za univerzitet ili barem fakultet da bi nam dosli mladi i spasili grad od propadanja.

  6. Kertvaros kaže:

    @BM

    Oprostite gospodine, nije mi jasno zasto mene prozivate u vezi visokog skolstva Subotice. Ja sam u detinjstvu na velikom placu gde je danas Ekonomski fakultet igrao sa ostalim decacima fudbal. Tamo pocinje i ujedno zavrsava svaka moja daljna veza sa visokim skolstvom Subotice. Sto se ovdasnje rubrike „Stari grad“ tice, ona nije nikakav laudatio na slavne dane palanke. To je rubrika u kojoj svako moze da se potseti na dane svoga detinjstva i mladosti i sa ostalim forumasima razmenjuje svoja secanja i uspomene.

  7. Alex kaže:

    „Kadrovi koje školuje Visoka tehnička škola strukovnih studija nisu dovoljni za subotičke kompanije pošto su njima najčešće potrebni master inženjeri.“

    E ovo je jedan od problema sa kojimse susrecem kao neko ko je zavrsio pomenutu skolu. Drugi najveci problem je da ljudi zele radnika sa X godina iskustva ali ako je neko tek zavrsio skolu odakle mu iskustvo.Kao i ja nemaju svi para da idu u drugi grad da studiraju. Kao sto autor navodi da otvaranjem ovog univerziteta ljudi mozda ne bi odlazili iz grada i napustali drzavu ali realno gledajuci to ne bi sprecilo mlade da odu u drugu drzavu da unovce svoje znanje i zive barem nekakav pristojan zivot. Iz generacije u generaciju mladi ce svatiti da tu nema zasto da ostanu i trend odlazenja nece opadati. Ostace samo tatini sinovi i mamine starlete i pojedini koji ne zele da odu ili nemaju hrabrosti da odu. Kako god bilo smatram da bi otvaranje ovog univerizeta puno znacilo kao za gradjane i grad tako i za industrijsku zonu. (iako smo tamo samo robovi sa nasminkanim platama)

  8. Miša _Su kaže:

    Ja se plašim da će popravka naše demografske situacije izgledati kao u Nemačkoj.

    https://www.domovina.je/migranti-popravili-demografsko-sliko-nemcije-a-nemcev-je-v-tej-drzavi-vse-manj/

  9. Detelinar kaže:

    @Miša _Su

    Neće vama imigranti nikada popravljati demografiju u Srbiji, Srbija im je samo usputna stanica u odlasku u razvijene zemlje.

  10. Mare kaže:

    Nas gradonacelnik se sigurno nece boriti da Subotica postane univerzitetski grad. On je svoj fakultet zavrsio za nedelju dana, isto kao i onaj gradonacelnik pre njega (uostalom, kao i vecina SNS kadrova) i njima je to najmanje bitno.
    Za suboticki univerzitet bi morali neki drugi ljudi da podignu glas, i da pokusaju da se izbore, pre svih profesori sa subotickih fakukteta i visokih skola.

  11. VTŠ inženjer kaže:

    Podržavam stvaranje Univerziteta jer kao grad imamo potrebne kadrove (ne stranačke) za tako nešto. Tu je problem političke prirode, ako politika ne dozvoli možemo mi imati i novog Teslu u Subotici neće ići.

    Inače se ne slažem da kompanije u Subotici traže master inženjere. Ja radim u razvojnom timu strane kompanije u industrijskoj zoni. Skoro svi od kolega su sa VTŠ-a i sa zvanjem strukovnog inženjera. Verujte mi, imao sam prilike da porazgovaram sa nekim ljudima da im master nije bitna već praktično znanje. Kompanije koje traže master radi to zbog drugih razloga, proverite prvo pa onda pišite.

  12. đubretar kaže:

    @VTŠ inženjer – navedeno je da kompanije traže master inženjere zbog licence. Strukovni inženjer ne može da ima licencu. Continental npr. u svojim oglasima uvek traži bečelor ili master diplomirane inženjere.

  13. Ris kaže:

    Subotici treba poljoprivredni fakultet, time bi se zadržali mladi stručni kadrova. Forsirati proizvodnju i preradu, žitarskih, mesnih voćnih, mlečnih proizvoda. Naše zemljište, naša radna snaga, naši proizvodi, a za naše i strano tržište. Tu možemo parirati mnogim razvijenijim zemljama. Svakom starijem sugradjanu je žao naših giganata, ali se mogu reinkarnirati uz dobru volju, plan i stručnost. Da se barem malo iskupimo kod naših potomaka.

  14. Monika kaže:

    @andrej novi sad je za vas salasare iz subotice uvik bio velegrad ako cemo iskreno…

  15. Igor kaže:

    Odlican tekst!

    Kao neko ko je ziveo (studirao i radio) u Novom Sadu, mogu da kazem da je zaista tako, mladi upravo zbog toga ne ostaju u Subotici. Spas Subotice lezi u reformi visokog obrazovanja, sa posebnim akcentom na tehnickim naukama.

    Nije to nikakve izmisljanje mlake vode, treba samo pogledati u okolini koji su se gradovi najvise razvijali u poslednjoj dekadi, i zasto. Primeri koje sam imao priliku licno da vidim, su Tesmivar i Novi Sad. Kompanije traze lokacije sa dobrim univerzitetima, koji obrazuju kompetentan kadar, zatim tu otvaraju svoje razvojne centre, koji dalje cine da se i ostale grane privrede razvijaju, jer ima vise ljudi, vise novca je u tokovima…

    Cak mislim da bi za pocetak, bilo dovoljno reformisati VTS u fakultet. Saradnjom postojeceg kadra i nekog pomocnog, strucnog kadra, sa FTN-a, bi mogli da se uvedu akademski, master i doktorski programi, sto bi vec bilo dovoljno za pokretanje tog talasa reforme, i obrazovne i ekonomske (kao posledica obrazovanja kvalitetnijeg kadra).

    Zatim malo kasnije, kada bi VTS (ili kako bi se vec zvala ta nova institucija) to mogla da iznese sama svojim kadrovima, onda bi se stekli uslovi za formiranje univerziteta (pod uslovom da ostali, postojeci fakulteti opstanu, sto je posebna tema).

    Otezavajuca okolnost za formiranje univerziteta predstavlja i cinjenica da je sve manje zainteresovanih za ekonomski i gradjevinski fakultet…

  16. Rade Stanić kaže:

    Ista priča se vrtela još 1980. godine, kada je VTŠ radila prvu godinu studija po istovetnom programu kao prva godina novosadskog FTN. Tako da sam ja upisao te 1980.g. prvu godinu studija na VTŠ. Uprava i profesori VTŠ tadašnji su obećavali da će već od naredne 1981 VTŠ da preraste u Tehnički fakultet. Naravno od toga nije bilo ništa, već su nam u drugoj godini ponudili da nastavimo studije po planu i programu Više škole.
    Pošto sam položio sve ispite prve godine do oktobra, otišao sam na FTN u Novi Sad i bez problema se upisao na drugu godinu FTN, zato što se tada u Subotici učilo po identičnim planu i programu kao na FTN, pa su mi priznali sve ispite položene u Subotici.
    Tih 1980-tih godina su bili mnogo bliže da VTŠ preraste u Tehnicki fakultet, ako tada nisu uspeli, čisto sumnjam da će sada uspeti, mada im od srca to želim, da bi mladi ostajali a i dolazili u Suboticu, a ne odlazili.
    Andreju moram da odgovorim da kada sam došao u Novi Sad 1981, dakle pre tačno 40 godina, da je to bio najlepši i najčistiji grad u ondašnjoj Jugoslaviji, sa širokim i osvetljenim Bulevarima, sa stambenim kulama, velelepnim mostom slobode preko Dunava, tako da njegovo poređenje da je Novi Sad bio prkno pre 20.g je više nego smešna, da ne upotrebim neku ružnu reč. Naprotiv, Subotica je 80 – tih godina izgledala tužno, sa mračnim neosvetljenim ulicama, sa tek po nekom uličnom svetiljkom.
    Subotica se drastično promenila na bolje u zadnjih 20-tak godina, što mi je naročito drago zbog prijatelja koji žive u Subotici.

  17. Neko Nesto kaže:

    Fakulteti u Subotici su trenutno, ipak, deo Univerziteta u Novom Sadu. Svaki dobar rezultat se pre vezuje za Novi Sad, nego za Suboticu, a to srednjoškolci prepoznaju.
    VTŠ je dobra institucija sa, verovatno, najboljim potencijalom (posmatrajući tehnološke trendove i visoko školstvo u Subotici) ali ne može da bude fakultet jer UNS ima već dva takva fakulteta. Dakle, razvoj VTŠ-a, u ovim okolnostima je vrlo ograničen.
    Građevinski fakultet ne može da otvori arhitekturu jer već postoji u UNS. Uz teške napore je otvorena geodezija ali, ni građevina, ni geodezija, nisu toliko „popularne“ kao arhitektura… još kad bi se arhitektura vezala za zaštitu graditeljskog nasleđa 🙂 Dakle, razvoj ovog fakulteta je takođe ograničen.
    Ekonomski fakultet se suočava sa svojim, sve većim, odeljenjem u Novom Sadu koje već sada verovatno ima više studenata nego centrala. Ovde postoji razvoj ali mislim da Subotica/subotičani od toga nemju ništa.
    Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku ima mali broj studenata, a, iako je iz važne oblasti, nije u grupi „popularnih“ fakulteta koji će privući veliki broj srednjoškolaca.
    Firme iz Subotice koje se bave inženjerstvom (gde su potrebne „velike licence“) teško da mogu privući gotove inženjere iz drugih gradova. Teško da će neki master inženjer građevinarstva/elektrotehnike/mašinstva, koji je tek završio fakultet u BG ili NS da se preseli u Suboticu…
    Sa druge strane…
    U svetu se u poslednje vreme favorizuje otvaranje manjih univerziteta do 15000 studenata koji su integrisani, fleksibilni i pospešuju lokalni razvoj.
    Otvoriti univerzitet bi bilo teško, možda neizvesno, ali bi tada uspeh tog univerziteta zavisio samo od ljudi koji rade i žive u Subotici, a subotičani bi znali da imaju „svoj“ univerzitet koji je usmeren prvenstveno na njihove potrebe.
    Mislim da je ovde/sada u pitanju odluka da li će se Subotica razvijati, ili će postati/ostati velika/lepa prolazna stanica…
    Sve u svemu… vreme je, a i ovaj grad je to zaslužio… 🙂

  18. Gradonačelnik kaže:

    Super tekst realno je da Subotica kao peti najveći grad u Srbiji treba da dobije univerzitet ipak teško uz ovu vlast. Tehnički fakultet i još jedan Poljoprivredni/Medicinkski možda uz pomoć Mađarske vlade koja je mnogo ozbiljnija bi bilo i moguće da se na primer Poljoprivredni otvori u Bačkoj Topoli jer imaju srednju poljoprivrednu, VTŠ da postane faks i medicinski fakultet da su izgradili umesto glupog Lidla. Al to će sve biti moguće tek kad ja dođem na vlast… Do tada samo nada i snovi..

OSTAVITE KOMENTAR

7 + 3 =