Subotički Yugo

Prvi istočnoevropski automobil koji se našao na američkom tržištu, bio je model Yugo, kragujevačke fabrike Crvena zastava. Iako nikad nije posedovao kvalitet za njihove prohteve, šta više, za mnoge je to bio najgori auto na američkim drumovima ikad, ta ga je činjenica učinila zapaženim kao zanimljivost, ili barem kao vic.

Tih dana, najjeftiniji četvorotočkaš u SAD, mogao se dobiti i kao poklon uz jedan skuplji model Kadilaka, što je imalo smisla jer je Yugo i kupovan kao drugi ili treći auto za američku porodicu. Tako su kupci Cadlillac Allante-a (55 000 dolara), kao „igračku“ uz njega dobijali i Yugo (vredan 4000 $).

Da bi taj naš automobil mogao da bude prava igračka, prvi su se dosetili u subotičkom „Aurometalu“. Naravno, za bilo koji posao, osim ideje potrebne su i kvalifikacije. Posebnim alatom oblikovan je Jugić od livenog metala i plastike.

„Aurometal“ nije bio fabrika igračaka te stoga ni njihov četrdeset tri puta manji model Juga 45 ne spada u klasu boljih autića poput čuvenih Matchbox. S te strane, deli sudbinu svog velikog uzora. Ipak, ostao je kao svedočanstvo o jednom poslovnom poduhvatu.

Potpisan je tada ugovor sa fabrikom „Crvena zastava“ iz Kragujevca i agencijom „Jugoslaviapublic“ iz Beograda o proizvodnji i plasmanu ove igračke i suvenira. Iako je u tom trenutku automobilčić bio jedan od sporednih proizvodnih programa, tinjala je nada da bi to mogao biti i posao za izvoz. Te 1986. godine Zastava je u Sjedinjene Države izvezla 35 910 automobila pa su svi imali razloga za optimizam.

Danas znamo da je izvoz rastao do 1988. godine, a onda je počeo da opada sve do 1992. i potpunog prekida zbog uvođenja sankcija.

Još nije sigurno da li će nam Jugo ostati u lepoj ili ružnoj uspomeni, ali će svakako biti zapamćen. Njegov prapočetak seže u Italiju još 1969. godine a kod nas se sa proizvodnjom ovog tipa zašlo čak u 21. vek.

Fiat 127, koji je bio tehnički i dizajnerski uzor, proglašen je za auto godine u Evropi 1972. godine, međutim, prošla je još skoro cela decenija dok se nije pojavio na našem tržištu sa imenom južnog vetra.

Doduše, par godina ranije je napravljeno nekoliko prototipova od kojih je jedan poklonjen predsedniku Titu.

Možda je Jugo uspeo da produži slavu svog prethodnika sa početka sedamdesetih na osamdesete, ali kada je i ta decenija prošla ovaj auto je postao agonija, ne samo njegovim vlasnicima nego i svim našim vozačima koji su bili taoci domaće auto industrije.

Nije ostalo upamćeno koliko je prodato Aurometalovih automobilčića i da li je koji otišao preko okeana. Ako nisu uspeli tada, mnogi sačuvani primerci imaju šansu za to sada – zahvaljujući kolekcionarima. Ove male replike automobila, osim što su igračke, predstavljaju i kolekcionarsku vrednost. Savršeno proporcionalno umanjeni modeli predmet su sakupljanja pasioniranim kolekcionarima širom sveta. Njihova vrednost zavisi od proizvođača i od detalja koji određeni primerak poseduje ali i od drugih stvari, koje nisu u vezi sa cenom pravih automobila. Tako ovaj subotički Yugo ima šansu da nadživi onaj pravi, a na nekoj berzi možda i dostigne cenu onog Kadilaka sa početka priče. Bar u svetu igračaka.

Lansky



KOMENTARI

  1. Croat kaže:

    Secam se te igrackice, bila je pozeljna za nas decu al stigla je kasno bila skupa i tesko se nalazila! ( ako me secanje ne vara)

  2. Croat kaže:

    Ne znam kako je bilo u vasim porodicama al kod nas se igracke deci nisu cesto kupivale ( osamdesete) skupe pogotovo ne. Dosta toga se nasledjivalo ili menjalo na ulici.

  3. De la Croix kaže:

    Neki od tih malih autića koje sam imao sedamdesetih, bili su ofarbani u te metalik varijante raznih boja (kao Jugo na predzadnjoj slici). Ne znam da li je išta tada bilo farbano takvom bojom a ako i jeste to je bilo vrlo retko, tako da su ti mali modeli bili kao dragulji.
    Kada su kasnije i pravi automobili dobili takve metalik boje, nastavili su da me opčinjavaju do danas.

  4. Ratko kaže:

    Nekada moćna firma Autooprema

  5. Burazer kaže:

    Brale moj,Yugo za USA trziste kod nas pocetkom devedesith je bio hit,stao izvoz pa se morao prodati,jos se secam sata u miljama.

  6. Alex kaže:

    Ja sam ako bolje razmislim dosta destruktivna (razarajuca) dusa pa se secam kao klinac da sam dosta tih metalnih autica razlupao cekicem. Ne secam se tacno dali je i yugo bio medju njima.

  7. Kertvaros kaže:

    Tih godina sam razvoj Kragujevacke autoindustrije posmatrao sa strane i iz daleka. Posao mi je bio da pratim skoro celokupnu Jugoslovensku stampu i prevodim clanke vezane za zvanicnu spoljnu politiku SFRJ. Svako ko je tih godina imao nekog posla sa YU – stampom nije mogao da previdi masovnu glorifikaciju i hvalospeve eksportu automobila na US trziste. Smisao svih tih natpisa se svodio uglavnom na “Mi pa mi i niko kao mi” Glorifikovalo se nesto bez imalo pokrica. Izjave tipa – Mi prodajemo Amerikancima automobile i Eskimima frizidere, su bili uglavnom unisono pisani clanci. Meni je sve do danas ostala nezaboravna reportaza dvojice zurnalista jednog nedeljnika koje je redakcija poslala da izvestavaju o prvoj posiljci “Juga” iz Barske luke u USA. Unajmljen je specijalni brod za transport putnickih vozila iz Nemacke, a glavni problem je bio sto luka u Baru nije imala nikakve uredjaje za jedan takav utovar. Bio je to prilican logisticki problem (uspesno resen) ali reporteri umesto da obavestavaju tehnicki zainteresovano citateljstvo o tome, oni su radje pisali osvom odlasku na pijacu i kupovini svezih breskvi i jednoj gajbi sa breskvama koju su poklonili kapetanu broda. Da stvar bude jos lepsa, ta dvojica su se ukrcala na brod i pratila posiljku na putu preko okeana. Nazalost ja ne znam sta je dalje bilo sa izvestajima sa tog putovnja. Mozda su pisali kako su na putu jeli breskve 😉
    Aurometalov proizvod je tipican slucaj jedne proizvodne ideje koji ocito nije zamisljen do kraja i u sve eventualne detalje. Pre svega izrada tog modela nije trebala biti nikakva igracka kao primarni proizvod. Mogla se eventualnu proizvoditi kao igracka, ali onda u prikladnijem razmeru za decje ruke. Glavni akcenat je trebalo staviti na vlasnike i potencijalne kupce tog automobila. Proizvoditi nesto sto je u svakodnevnoj upotrebi i u svakom domacinstvu, obicne trivijalne stvari i to onda na neki nacin ukomponovati u model “Juga” kao recimo pepeljaru, nekakav drzac za nesto, podmetac, Na kraju krajeva cak i nesto sto bi zamenilo onu cuvenu gondolu iz Venecije koju su drzali ljudi na televizorima, po vitrinama i kombinovanim ormanima. Sve u svemu sto je vise kicersko, tim bolja prodaja. Mozda se mogao i napraviti neki zahtevniji model od solidnijeg materijala sa po mogucstvu sto vise originanih detalja i koji bi onda imao i odredjenu kolekcionarsku kako materijalnu tako i idealnu vrednost. Osim toga bila bi to i jedna vise nego kvalitetna i seriozna reklama same firme Aurometal. Ja licno imam samo jedan jedini model automobila i to je Zastava 600-D iz 1960 godine. Prvi automobil mog oca i jedini automobil u mome zivotu kome sam se istinki obradovao i kojega sam vise nego obozavao. Taj model Fice je standardni dekor moje radne sobe i stoji u jednom regalu sa knjigama, odmah pored dzepnog sata mog pokojnog oca.

  8. Burazer kaže:

    @Kertvaros=kontraobavestajac u egzilu,emigracji?Jel moguce?

  9. Kertvaros kaže:

    Burazer

    Izgleda mi da ti imas prilicno bujnu mastu. Ako neko nesto prevodi i za to je placen, jos dugo nije spijun ili takvo nesto. Kod Ilije Cvorovica i njegove druzine, svako ko zna bar tri recenice na nekom stranom jeziku je sumnjiv i treba gao odmah strazarno sprovesti u aps.

  10. Croat kaže:

    Inace moj prvi auto je bio jedan obican crveni jugo i posve sam bio zadovoljan sa njime. Cak je u njemu ponekad i s3x pao , sad imam veci i udobniji auto al neman vise cime da se pohvalim.

  11. Tihomir kaže:

    Moj prvi auto je bio YugoGVX 65 KS sivi metalik,koji sam kupio na Spensu jer je imao fabričku grešku (nije imao pritisak ulja)pa su ga vratili sa utovara na brod.Ako se dobro sećam bio je i prvi takav model na subotičkim ulicama.Brz ko metak,enterijer i spojleri za američko tržište…..nije bio loš za tadašnje vreme i momka od 20 godina.

  12. Croat kaže:

    Tihomire ja bi bio vise nego zadovoljan da sam ima tog od 65 ks! Inace zastava je znala napraviti dobar auto, jugici 88 i 89 godiste su bili solidnog kvaliteta, moj je presao 300.000 km bez generalke i minimalnim popravkama na limariji . Ja sam se uvek zezao da je to za njih bila neka propala serija

  13. Nevaljali_GASTRO_Blogger_naGradeskiprevoz_SUBOTICA kaže:

    Mi smo igracke na tone imale, jer u Szegedinu za solidne pare moglo se iz nasim yugoslovenkim para da kupi sve, cipele, haljine kvalitetne kinejske, ili istocno komunisticke, iz istocne nemacke smo imale lutka na tone…lepih kvalitetnih igracaka cal i mali ormar za njihove haljine, imali smo puno lutaka za lutkarsku predstavu jako puno decjih knjiga isto tamo smo kupovale za jeftine pare i iami smo i drustvene igre isto iz istocno nemackoj proizvodjeno…Ja sto se tice kvalitetnih igracaka, svesaka haljine i olovke, flomastere nikada nisam imala posle…

OSTAVITE KOMENTAR