Sud Subotici vratio zemlju, grad se žalio

Nije uobičajeno, ali dešava se: dok sud vraća gradu imovinu i sa njom i potencijalni prihod od oko 140.000 evra godišnje, grad se žali na takvu odluku ne prihvatajući je.

Na ovakav zaključak navodi žalba koju je Gradsko pravobranilaštvo iznelo na nepravosnažnu presudu Višeg suda u Subotici, donetu u postupku koji je protiv grada pokrenulo Republičko javno pravobranilaštvo.

Sudija Višeg suda Žužana Feldi donela je presudu kojom utvrđuje ništavost odluke skupštine, tada Opštine Subotica iz 2007. kojom se Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Rimokatoličkoj crkvi i Evangelističkoj hrišćanskoj crkvi ustupa državno poljoprivredno zemljište na korišćenje. Sud je takođe odbio prigovor o svojoj nenadleženosti koji je prosledio „Politici” portparol Višeg suda Rajko Maravić, samostalni savetnik.

Iako, formalno gubitnik u sporu, grad je ovom presudom na dobitku jer sud ukida odluku kojom se ukupno 700 hektara državnog zemljišta bez naknade daje na raspolaganje crkvama do okončanja procesa restitucije. Sud je cenio da je ta odluka protivzakonita, na šta je i pravobranilaštvo ukazivalo, te da tih 700 hektara treba da ostane na raspolaganju državi, odnosno gradu. To znači da bi se ova zemlja umesto u rukama privatnika, kojima je crkva dala na obrađivanje pod uslovima koji nisu javno poznati, bila deo licitacije državnog zemljišta. U proseku, hektar zemljišta u Subotici i okolini izdaje se u zakup za oko 200 evra godišnje, i računica pokazuje da je gradska i državna kasa, uskraćena za oko 140.000 evra na godišnjem nivou.

„Žalbu smo uložili zbog toga što je takva odluka Skupštine grada”, za „Politiku” je rekla Slavica Damjanov-Petrović, gradski pravobranilac. Naime, na dva dosadašnja pokušaja da se ukine sporna skupštinska odluka, odbornici nikada za to nisu dali saglasnost, iako se menjao sastav skupštinske većine.

Na odluku Višeg suda žalbu je  24. avgusta podneo advokat Bojan Uzelac, u ime sve tri hrišćanske crkve. „Žalili smo se iz svih zakonom predviđenih razloga, a smatramo da u ovom slučaju nije nadležan Viši sud u Subotici, već Upravni sud. Spremni smo da u slučaju za nas nepovoljne odluke Apelacionog suda iskoristimo pravo na reviziju pred Vrhovnim sudom”, kaže Uzelac za „Politiku”. On navodi da je SPC to svoje pravo već iskoristila u odvojenom, ali povezanom predmetu kada se pred Vrhovnim kasacionim sudom izborila za odluku da se zabrani licitacija spornog zemljišta. „Osporili smo pravo Ministarstva poljoprivrede da izdaje u zakup i ubira prihod sa zemlje koja je predmet restitucije, a nama se uskraćuje pravo da koristimo ovu zemlju” navodi advokat.

U dopisu Višeg suda iz Subotice navodi se da će predmet, zajedno sa izjavljenim žalbama, biti prosleđen Apelacionom sudu u Novom Sadu i da pošto se radi o nepravosnažnoj presudi za sada ne mogu detaljnije komentarisati njenu sadržinu.

Pitanje „crkvene zemlje” gotovo deceniju je i političko i ekonomsko pitanje koje potresa grad. Kada je ukidanje sporne gradske odluke o dodeli 700 hektara zemlje bilo na sednici Skupštine grada ni odbornici DS-a, dok su imali većinu, niti SVM-a ni SNS-a nisu hteli da je podrže. Spekulisalo se da iza te nespremnosti u stvari stoje poljoprivredni tajkuni koji obrađuju ovu „crkvenu zemlju”, te je ta sprega postala jača i od zakona i od odluke ministarstva da se sva državna zemlja mora naći na licitaciji.

U međuvremenu, kroz proces restitucije SPC u Subotici vraćeno je 59 hektara, a Rimokatoličkoj crkvi 39 hektara. Prema podacima iz Agencije za restituciju od 9. marta ove godine odbačeno je  60 zahteva SPC, navela je Magda Ruzman, republički javni pravobranilac. Ona tvrdi da crkve nisu dostavile podatke o tome koliko površina traže u procesu restitucije ni na koje se parcele to odnosi.

Zanimljivo je da iako je crkvama vraćen deo poljoprivrednog zemljišta one za toliko nisu umanjile parcele koje su dobile od grada na besplatno korišćenje.

POLITIKA