Sudar na podvožnjaku

„Poslednji sudar vozova na podvožnjaku uznemirio je mnoge stanovnike našeg grada. Pukim slučajem nije došlo do ljudskih žrtava. Međutim, to ne znači da jednog dana neće i do toga doći, ukoliko se opasnost ne ukloni i grad oslobodi jedne velike brige. Hiljade Subotičana i oni koji prolaze ovim međunarodnim drumom, nisu sigurni da im se jednog dana neće srušiti lokomotiva ili neki vagon. Suvišno bi bilo dokazivati kolike opasnosti prete već godinama.

Mnogi se pitaju zašto željeznica odugovlači, zašto već jednom ne ispuni obećanje i izgradi podvožnjak.”

“Podvožnjak je usko grlo na glavnoj arteriji grada. Pred njim se svakog sata stvara gužva, jer dva vozila ne mogu proći uporedo. Tuda prolazi i tramvajska pruga i autobusi za Palić i Horgoš. Gro subotičke industrije se nalazi s onu stranu podvožnjaka. Svakog jutra hiljade radnika i službenika prolaze ispod podvožnjaka, baš u isto vreme kada odlaze i dolaze vozovi. Često se dešava da im se vruća voda iz lokomotive sruči na glavu…“

Tako pišu Subotičke novine 1957. godine nakon što je baš na mostu došlo do sudara dve kompozicije, usled otkazivanja kočnica kod jedne. Stari podvožnjak je „klecnuo“ ali nije legao sasvim. Nastavio je da služi do naredne godine kada je napravljen novi betonski, ukrašen kamenim pločama i modernim osvetljenjem.

 

Nezgoda 1957. godine

Kako je to bio običaj, omladina je uzela lopate u ruke i dala svoj doprinos izgradnji, što je i uklesano u jednu kamenu ploču, da traje „do vjeka“. Bio je to grad mladih, kao što je to bila i cela zemlja.

 

Stari podvožnjak, i pre nezgode je stajao na debelim drvenim balvanima. Rušen i građen, pa opet bombardovan za vreme rata, nije mogao bolje da izgleda.

Vidi temu : https://www.gradsubotica.co.rs/razaranje-podvoznjaka-aprila-1941-godine/

Ono što je zajedničko ovom mostu danas, sa onim pre jednog veka, to su poplave nakon letnjih pljuskova. Evo jedne 1913. godine :

1913. godina

2013. godine

---

---