Pre dva dana, svešteničkim blagoslovom žitnog polja otpočeo je zvaničan program žetelačkih svečanosti „Dužijanca“ koji će kroz razne aktivnosti trajati sve do centralne manifestacije u avgustu, kada će najlepši žetelački par gradonačelniku uručiti hleb od nove pšenice. Godinama već, kako započnu pripreme za „Dužijancu“, razbuktavaju se i neslaganja o tome ko i kako treba da organizuje ovu manifestaciju.
Ove godine, Mirko Bajić, predsednik Saveza bačkih Bunjevaca, na konferenciji za novinare optužio je gradsku upravu za skandalozan pristup manifestaciji koja izvorno pripada Bunjevcima.
– Mi imamo jednog čoveka koji je seo i rekao „ja sam predsednik Organizacionog odbora”, iako još uvek nije imenovan Organizacioni odbor, niti njegov predsednik, niti su njihova imena izašla u „Službenom listu“. Isti čovek je najavio da je počasni predsednik Odbora Boris Tadić a povodom, kako je rečeno, stote obljetnice „Dužijance”, a Bojan Pajtić počasni član. O tome kako je potrošen budžetski novac od prošlogodišnje „Dužijance” nikada nije podnet izveštaj. To, međutim, nije smetalo gradskoj upravi da novac za organizovanje nove „Dužijance” prebaci Hrvatskom kulturnom centru – rekao je Bajić.
On je podsetio da je krajem prošle godine grad raspisao javni konkurs za organizaciju „Dužijance” u ovoj godini, a iako su konkurisale i bunjevačke kulturne institucije, to je povereno Hrvatskom kulturnom centru. Bajić smatra da je to još jedan vid asimilacije Bunjevaca i da bi, ukoliko se „Dužijanca” želi promovisati kao gradska manifestacija, trebalo da i Bunjevci učestvuju u njoj, kao i predstavnici drugih nacija.
– „Dužijanca” se smatra izvornim običajem bačkih Bunjevaca i, ako je ona gradska manifestacija, treba da je promovišu svi koji ovde žive. Međutim, sadašnjom organizacijom ona se promoviše kao običaj pohrvaćenih Bunjevaca, što ide u prilog tezi da Bunjevci nisu autohtona nacija već deo hrvatskog naroda. Mislim da je ovakav način organizacije „Dužijance” skandalozan – ističe Bajić.
U Službi za društvene delatnosti gradske uprave „Politici” je potvrđeno da je pripremljen predlog za članove Organizacionog odbora „Dužijance”, ali da ga gradonačelnik još nije imenovao. Davor Dulić, koji je predsednik Organizacionog odbora „Dužijance” u poslednje tri godine, za „Politiku” kaže da njegova pozicija nije sporna jer prethodni sastav Organizacionog odbora radi do imenovanja novog.
– Najveći deo poslova oko organizovanja „Dužijance” obavlja se u jesen prethodne godine i mi smo pripremili program. Godinama je već praksa da stari odbor radi do imenovanja novog, a ako to budu i neki novi ljudi, na njima je ili da preuzmu planirani program, ili da prave novi – kaže Dulić.
Prošle godine „Dužijanca” je koštala 5,5 miliona dinara, a ove godine gradski budžet je za nju izdvojio tri miliona dinara, a Pokrajina 900.000, dok još čekaju novac iz Republike. Na pitanje čija je manifestacija „Dužijanca”, Davor Dulić kaže da to zavisi iz kog ugla se posmatra:
– Hrvatski kulturni centar je tehnički i organizaciono producent „Dužijance”. Ona je 1993. godine proglašena gradskom manifestacijom, pa ipak novac ne dobijamo direktno iz budžeta, kao recimo festivali filma i pozorišta, već na javnim konkursima. To čija je „Dužijanca” je plitko pitanje i bitno je da ona poštuje tradiciju i pripada onima koji je rade i ljudima ovog kraja.
Izvor: Politika
A. Isakov
Bio bih veoma zahvalan ako bi neko bio ljubazan da mi objasni etimologiju reci " Duzijanca ".Pri tome ne mislim na zetvene svecanosti i lokalne obicaje oko toga, koji su manje – vise zastupljeni kod svih naroda koji poznaju zemljoradnju,nego stvarno mislim samo na etimoloski koren doticnog izraza koji se po mom skromnom znanju pojavljuje iskljucivo u Subotickoj regiji.Unapred hvala.
Jedna od tvrdnji koju sam čuo, bila je da ta reč ima vlaške korene, ali mi se čini da je to potkrepljeno samo time što podseća na neke vlaške reči (kao npr uzlivanca). Sve to u sklopu rasprava o složenom poreklu Bunjevaca.
Dok ne naiđe nešto više naučno utemeljeno, evo filmskog žurnala iz 1941. godine, povodom proslave praznika hleba (žetvena svečanost), kojom prilikom je proslavu uveličao i Admiral Miklos Horthy. Podno Gradske kuće, uređena je loža u stilu rimskih imperatora.
Duzijanca se odavno pretvorila u nacionalni praznik iako su je tokom istorije proslavljali svi mestani Subotice. Cinjenica da se poslednjih godina na belom konjaniku viori hrvatska zastava dovoljno ukazuje na to da pripadnici srpske nacionalnosti pored ucesnika ove manifestacije prolaze kao pored turskog groblja. Postavlja se pitanje da li ova manifestacija kao takva zasluzuje da bude na listi gradskih manifestacija, ako je posvecena samo jednom delu grada, i odredjenim gradjanima? Razdvojite nacionalne i gradske manifestacije.