Šumcika je pozno odaleg do Bajskog puta, priko Bajmaka i Tavankuta sve do Halaškog puta. Staložen, vraški očivi samo je gledo di će koga oklapit za koji dinar i kako će digod trgovat u svoju korist.Bijo je jedared na stočnoj peci i trgovo. Kad je stigo, na kapiji ga sačekali trgovci s’kojima je trgovo, i rič po rič, al ne mu nadavali vitra s’nikim prošćom, vamo po krstima, da je jedva živ osto. Vamo još odveli i kobilu što je trgovo š’njima. A sestra mu Mara izašla na put pa kuka li kuka, al iza glasa plače. Stvorila se oma tute i milicija sa tristaćom, nji četvorica banili, oma pendreke povadili, al kad su vidili ko je u pitanju, baš se i nisu tušta potresli neg zvali njeve, a ovi poslali hitnu pomoć.
Aj Šumciku u bolnicu, dreči se ku da ga kolju pa mu još jedan doktor kazo:
„Slušaj! Nastaviš li me se derati ko porodilja sad dok Te prigledam, viruj da ću Te dat na psihijatriju! Boga Ti, pa ogluvićemo tute od Tebe! Nije istina da Te baš toliko boli.“
Ućutjo Šumcika i dura, metili ga u sobu, par rebara očlo u klinac al skrpili doktori to i sad leži Šumcika. Dolazi mu posita, kad ko..kad sestra kad ko.
I tako iz dana u dan, jedni odlazu drugi dolazu… A jednu noć Šumcika usto i krenijo se u klozet. Kućni red se mora poštivat i on lagacko, vrti gujcom žurno mu i lagacko ne pali nigdi svitlo, uđe u klozet i vaća se za zid. Uvatjo se za učkur od gaća pa će drišit, al vamo stomak zavrće..KAD..
„Mmmm…….hghghhhh..aaaaaaaa“
Šumcika koracjo unatrag, i BUUUUU, doli osti štogod pod njim, pipa i napipa nos. Pristala je muka u trbuvu, oslobodijo se muka i tako se razdero da su ga čuli valjda od prizemlja do zadnjeg sprata.
U tim momentu upali se svitlo, utrču dvi sestrice i tehničar. Imadu šta i viditi. Šumcika sav blid, puštjo u gaće i sidi u krilu didi što je ležo do njega u sobi. Oma ovi Šumciku strgli doli, didu dižu al ovaj već ladan. Pomogli ovi oma Šumciki da se okupa, da ne smrdi, dali mu inekciju da se smiri i metnu ga na krevet, malo divanili š’njime i zaspe Šumcika.
Par dana nije smijo sam u taj klozet pa su mu kazali da iđe u drugi. No svane i Šumciki , upozna on jedan dan spremačicu i ova mu donosila šta mu tribalo iz dućana. Kad je izašo iz bolnice u znak zafalnosti pozove on spremačicu da odu digod na večeru. Ova se nika migolji pa veli da ne bi.
„Pa šta Ti je, zašto neš?“
„Pa ja sam udata i znaš čovik mi je zdravo opasan, neg jeto ako baš navaljivaš mož moja sestra otić s’tobom?“
„Pa Bože, kako ne bi mogla, pa Vi ste sestre pa nije hiba nikaka“
Utanači Šumcika sve. Nađe se u varoši sa spremačicom i njezinom sestrom Verom. Odu nji dvoje u niki restoran. Nije Šumcika ni znavo za ovaj restoran, nikad nije bijo tute. Sve lipo , novo…ma lipota.
„Sidi tu i miran budni, saću ja“
„Važi Vera“
Nije tušta prošlo eto Ti Vere, sila oma Šumcika kelnera ovaj došo i naručivaje. Sad Šumcika baš i nije bijo niki da je vol’jo alkohol, a vamo nije ni prizdravijo, pa naruči sok od jagoda. A Vera, ona se dovatila papira s’astala i samo štancuje.
„Čivas regal sa ledom i posli mož Baltik vodka“
Gleda Šumcika i jesapi Boga ti ova nije ku što triba.
Popje ona sve na dušak, oma ona ni ne pita Šumciku neg počne naručivati. I lati se divana dok je ila.
„Znaš, ja sam otmena dama, ja sam bila svudak i u Segedinu i u Tompi sam bila, pa onda jedared sam išla čak na granicu na Horgoš.“
„Aaaaa šta si Ti tamo radila?“
„Pa, bila sam u jednoj humanitarnoj organizaciji koja se zvala „pomozi mu dok čeka“.
„Šta čeka?“
„Pa red!“
„Čekaj Vera, sad ne razumim“
„Pa čeka red da priđe priko grane, znaš, teško je tim ljudima posebno kamjondžjama, siroti uvik sami joooooj ti njevi teški dani i noći. Zato sam se i odlučila da njim pomažem da lakše sve pribrodu.“
Siroma Šumcika nimu bilo ništa jasno, i opet ga stomak stego pa se sad on izvine i krene na klozet. Obavjo on šta je imo, vrati se natrag i nema Vere. On tamo vamo pa će na vrata, a kogod njeg u rikverc. Obazre se Šumcika ono, eto da malopre nije vidijo da je to čovik ucigurno bi pomislijo da je King Kong što ga gledo u bijoskopu prija odlaska u bolnicu. U tim momentu utrče Vera sva zajapurena, drmne što joj ostalo u čaši i ni pet ni šest podrigne pa veli.
„E baš si srce, ja moram ići, eno cijo prošijon kamiona ode, sad su pod stresom jel ji zaustavlja milicija i pritresa njim kamijone…joooooj jadni oni. I aj plati ove dvi čaše, ja sam razbila, strgo se čaršaf kako sam skočila.“
Veli to Vera, pokupi kaputić niki mali crven i taškicu na rame i trkom napolje za kamjonima. A Šumcika sijo, naručijo još par tura za sebe. Kad se narakijo očo u cvićaru, kupjo čokor i odno na grob didi što je umro u bolničkom klozetu. Trgovo više nije neg je kod kuće držo patke, guske, imo je i dva magarca i nise nikad oženijo.
Tome
