Na njenim zidovima nalazimo narativ ovekovečen fotografijom trenutka, presovan u mnogostrukom nizu istog medija različitih narativa, sečen u novoj dimenziji, tkan, pa iskazan u geometrijski pravilnim, ili rustično nepravilnim oblicima. Sve kao deo istraživanja da li negacijom jednog narativa ne stvaramo samo jedan drugi oblik narativa. Onaj koji možda nema za cilj da ispriča priču iz prošlosti, ali kom prošlost neminovno daje formu.
„Sandra, čak i u ovom prostoru se bavila istraživanjem memorije samog prostora, da tako kažem. Jer, stvari koje su tako da kažem, vrlo strateški razmeštene po uglovima ili na nekim drugim mestima u zgradi su nastale u nekoj vrsti saradnje prostora i umetnice. Postoji ceo jedan pravac, ovo nije baš to, kao „site specific“, ali zapravo delovi jesu, jer su nastali specijalno za ovaj prostor i inspirisani ovim prostorom“- ističe kustos izložbe Miroslav Jovančić.
Izvor: RTV
Deo postavke umetnice iz Brisela školovane u Beogradu jesu i produkti performansa, među kojima je i jedan na otvaranju ove izložbe, u kojima je umetnica pokušala na platnu u nizu tačaka reprodukuje narativ iskazan video projekcijama, stvarajući potpuno novi, ljudski, koji ne može i ne treba biti isti kao izvorni, mašinski.
„Jedan narativ – vreme koje je prošlo. I novi narativ. Dakle, stalna igra nekog istraživanja vremena i njegovog uticaja na rezultate ljudske aktivnosti“- dodaje on.
Izložba je otvorena do početka marta, a tokom njenog trajanja zaintersovana publika, među kojima je i sve više stranaca, imaće priliku da upozna umetnicu i njen narativ kroz vođenje i razgovor.
RTV
