Subotica – Mnogi pčelari ovog proleća suočili su se sa ogromnim problemom: praznim košnicama. Pčele nisu uspele da prezime, a kod odgajivača gde su i opstale pčelinja društva su izrazito slaba. Zbog toga pojedini proizvođači meda odustaju od daljeg bavljenja pčelarstvom.
„Iz našeg udruženja od prošle jeseni za svega nekoliko meseci otišlo je 20 odsto članova. Umesto 80, sada je u udruženju 60 pčelara”, kaže Mirko Spasojević iz bačkotopolskog udruženja pčelara.
I on sam je pretrpeo velike gubitke. Priča kako je devedesetih godina proizvodio od tri do četiri tone meda. Poslednjih godina smanjio je broj košnica, ali mu je proizvodnja višestruko manja, poslednje dve sezone nije imao meda za prodaju, samo za svoju porodičnu potrošnju.
Ono što sada pčelari preživljavaju rezultat je prošlogodišnjeg dugog i žarkog leta koje isijava svoje posledice i na ovu godinu. Spasojević objašnjava da kada su temperature u avgustu prošle godine duži period bile iznad 35 stepeni, biljke prestaju da stvaraju polen i nektar. A bez tog polena, pčele koje su se izlegle u avgustu nemaju rezerve hrane dovoljne da izdrže naredne mesece do proleća. Zato su pčelari, ko je imao rezerve, svoj ranije prikupljeni med i polen upotrebili da prehrane pčelinja društva. Ko to nije uspeo, zatekao je prazne košnice.
„Mi smo imali sreće u tom smislu da naše pčele nisu uginule, samo su nam društva jako oslabila. Košnice držimo u rejonu Bačkog Monoštora, gde ima više vodotokova, pa nas je suša manje pogodila. Nedostatak polenovog praha ove godine izrazito je uticao na pčelare, a ako se takva godina ponovi, to svakako neće doprineti oporavku”, kaže Borisav Kapor, proizvođač meda iz Subotice.
Nije samo suša desetkovala košnice i pčele, proizvođači meda govore o brojnim problemima sa kojima se sreću gotovo svakodnevno – od njiva, zelenih površina gde žele da ostave svoje košnice, pa do rafova u trgovinama. Svi sagovornici „Politike” tvrde da nema sistemske kontrole u načinu na koji se raznim herbicidima i hemikalijama tretiraju industrijske kulture, da iako je to zabranjeno ratari masovno prskaju biljke u cvatu, poput uljane repice, da iako je u Evropskoj uniji zabranjen, kod nas je prisutan novi preparat koji treba da zaštiti seme suncokreta i koji se tri godine zadržava u tlu.
„Naša pčela kada sleti na glavicu suncokreta, više se ne vraća. Ona pada otrovana”, tvrdi Ida Kovač iz Stare Moravice.
Ida je tehnolog i ona i njen suprug Ferenc pre 28 godina su ostali bez posla. „Mi smo iz naših košnica podigli i odškolovali tri akademska građanina. Sada suprug i ja uspevamo samo skromno da živimo od proizvodnje meda”, kaže ova iskusna pčelarka. Priča kako su im iz jednog javnog preduzeća poručili da sklone svoje košnice jer će herbicidima tretirati zelenilo duž odvodnih kanala. „Ratari sada svoje kulture zaprašuju iz dronova. Te hemikalije vetar raznosi na sve strane, veoma je teško zaštiti se”, kaže Ida Kovač. I dodaje ono što bi trebalo da bude poznato svim poljoprivrednicima: kada se unište pčele, nema više roda jer nema više ni oprašivača.
Jedan od mednih ukusa koji je gotovo nestao usled preterane upotrebe zaštitnih sredstava je med od belog bosiljka, kaže Spasojević. „Beli bosiljak je samoniklo nicao na strnjištima, na njivama posle pšenice. Međutim, potpuno je uništen raznim herbicidima.”
Ono što proizvođače meda pogađa u situaciji kada jedva uspevaju da održe svoju proizvodnju je i nelojalna konkurencija. Medari sa kojima smo razgovarali kažu nema potrebe da se govori o falsifikatima ili lažnom medu, dovoljno bi bilo jasno deklarisati proizvode.
„Potrebno je samo da se na njima jasno naznači da je to med nastao uz upotrebu šećera ili drugih dodataka, kao i da na našem piše sastav, pa ostaviti kupcu da odluči”, smatra Spasojević.
