Svaki Subotičanin ima „svoja” 183 kvadratna metra zelenila

Građani Subotice često negoduju zbog nedovoljno zelenila u gradu, međutim, statistike kažu da imaju razloga za ponos, bar pred komšijama: svaki Subotičanin ima „svoja” 183 kvadratna metra zelenila, što je više od evropskog proseka. Subotica je primetno zelenija od susedne Kikinde, Novog Sada, ili Kečkemeta u Mađarskoj, i stoji rame uz rame sa tradicionalno „zelenim” Somborom.

Pobrojano, to znači da u Subotici javno komunalno preduzeće održava tri parka ukupne površine 158.000 kvadratnih metara, 41 skver sa ukupno 107.000 kvadratnih metara, 770 ulica sa zelenilom, 52.000 stabala i 340.000 kvadratnih metara blokovskog zelenila. Ovome treba dodati i Palić, gde u komunalnu delatnost spada održavanje Velikog parka.

Ipak, da li je to dovoljno za pozitivnu ocenu o gradskom zelenilu? Tema je mnogo složenija od statističkog odnosa, pokazuje analiza „Javno zelenilo u Subotici”, koja je urađena za potrebe Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i organizacije „Teras”. Autor Pera Marković u uvodu je dao prikaz pravne regulative koja prati ovu oblast, ali koja, ipak, ne obavezuje.

Naime, mada je još 2012. godine propisana izrada katastra javnih zelenih površina sa detaljnim podacima, grad to nije uradio, pravdajući se da je to deo jedinstvenog geografskog informacionog sistema grada koji je republika prestala da finansira. Izrađivači studije ukazuju da je reč o čisto lokalnom poslu za koji nisu potrebna dodatna ulaganja, a važan je za unapređenje zaštite drveća, sagledavanja njegovog stanja, ali i jasne potrebe da grad detaljno popiše kojim zelenim površinama raspolaže. „Površine javnog zelenila prikazane kroz fizičke pokazatelje vrlo malo govore o tome koliko je neki grad zelen. I sam pojam zelena površina nije jasan: zelena površina je utrina sa krzavom travom, ali i bujna livada, nisko divlje žbunje i šipražje sa smećem, cvetnjaci i perivoji i negovano grmlje, zapušten šumarak zatrpan smećem, visoko šumsko i parkovsko drveće sa poravnatim i zatravljenim zemljištem”, kaže Marković.

I mada statistika pokazuje da smo iznad evropskog proseka po količini zelenila u odnosu na broj stanovnika, urbanistički, ili investitorski pohod na grad temeljno je uništio nizove starih drvoreda, pre svega u centru. Tako se u analizi navodi da više ne postoje drvoredi u ulicama Arsenija Čarnojevića, Edvina Zdovca, Edvarda Kardelja, duž saobraćajnica kao što su Beogradski put ili Bajski put. To je, između ostalog i posledica činjenice da iako se, deklarativno bar, većina zalaže za više zelenila u gradu, graditelji i višespratnica i privatnih kuća zelenilo posmatraju kao smetnju, ili vizuelnu, ili prostornu. Isto tako, konstatuje se da uređeno zelenilo ne utiče na formiranje vrednosti i visinu cene nekretnina. Tako je motorna testera postala gotovo prihvatljiv i ničim sankcionisan način obezbeđivanja traženog gradskog zemljišta.

Za potrebe ove analize urađena je i anketa, i mada nije reprezentativna, ipak daje sliku razmišljanja dela stanovništva, i pokazuje da su za pitanja ozelenjavanja grada većinom zainteresovane žene, mahom srednje i visoko obrazovani Subotičani, koji smatraju da nisu dovoljno informisani o stanju zelenila u gradu, podržavaju ulaganje u ozelenjavanje grada i strože kažnjavanje onih koji ga na neki način oštećuju.

Zato pitanje ozelenjavanja grada jeste javno pitanje, kaže autor analize.

„Pošto grad Subotica ni 12 godina nakon usvajanja svoje odluke nije izradio Katastar javnih zelenih površina nemoguće je smisleno razgovarati o stanju uličnog drveća, drvoreda i javnog zelenila, za čim i te kako ima potrebe, naročito u vezi starijih drvoreda, koji su najlepši, ali i najugroženiji. Tu je i pitanje izbora drveća za sadnju, a možda i načina održavanja drveća, što više ne mogu biti usko stručna pitanja za nekoliko osoba koje se u ime grada bave ovim poslovima, jer na površinama u sistemu javnog održavanja to jesu javna pitanja”, smatra Marković.

Politika