Svarovski od juna

Izgradnja dugo očekivane fabrike od 15 000 kvm kompanije “Svarovski” u Malom Bajmoku bi trebala da počne u junu ove godine.

 

Te informacije je juče u medije izneo ministar finansija Mlađan Dinkić nakon razgovora sa izvršnim potpredsednikom kompanije “Svarovski” Karlom Vagnerom i direktorom za strateški razvoj za globalne operacije Volfgangom Viflerom.

 

Izgradnja koja će započeti u junu ove godine trebalo bi da se završi do drugog kvartala 2014. Fabriku u Subotici gradiće srpske građevinske firme.



KOMENTARI

  1. Ivica kaže:

    Raduje me ako zaista krene gradnja u junu, ali me ne raduje što je ovo izjava našeg popluranog misnistra finansija kojem ja NIŠTA NE VERUJEM!!! Čak šta više, ovo mi deluje kao lična promocija….no, imajući u vidu koliko je truda i vremena uloženo u ceo ovaj posao, kao i da djomla nije sklon objavljivanju neproverenih informacija, ipak se nadam da će od ovoga biti nešto… 

    Ovom prilikom bih citirao zanimljiv post jednog člana SSC-a (gygy11), a u vezi jučerašnje emisije u kojoj je Dinkić gostovao…u potpunosti delim njegovo mišljenje:

    gledao sam sinoc Dinkica na RTSu. Prvo sam se slatko ismejao, a onda sam shvatio da je taj lik nama ministar finansija. Covek kaze „u avgustu smo bili nadomak bankrota“, a tada smo bili duzni 15 milijardi evra, a danas kada smo po podacima njegovog ministartstva , zakljucno sa novembrom 2012.(dakle bez decembra) duzni preko 17,5 milijardi evra, danas nismo na granici bankrota!!! Covek nas je zaduzio za 6 meseci preko 2,5 milijardi evra i gleda te u oci i kaze ti , ma ne to nije nista. Vidim ne javljaju se oni , sto su pocetkom godine vikali po forumu kako nas Cvetkovic upropasti, jer nam je dug preko 50%, a Dinkic sinoc rece kako ce dug da nam na kraju ove godine bude preko 65% GDPa i nikom nista, nema komentara.
    Ovaj tempo zaduzivanja meni govori da ce biti uskoro izbora. Vidim da ce njegovi krimosi ponovo da raspolazu sa parama , pa ce da dele privatnicima po 250.000 evra ,pa ce da grade fabriku traktora, pa kaze ,“ako to bude islo(traktori) , onda OK “ , samo sto ne rece sta cemo „ako to ne bude islo“, ko ce da nadoknadi te procerdane drzavne (nase) pare?

    Brojao sam do 30 netacnih statistickih podataka koje je sinoc izneo i posle toga nisam vise mogao da brojim. Manipulator nevidjenih razmera, a jos je i ovako odvratan.

    Popljuva onog bivseg direktora zeleznice, da je hteo da gradi prugu ka svom zavicaju iz ruskog kredita, a ne rece zasto je oteo pare za nastavak auto-puta Beograd-Pozega , ka braci u Republici Srpskoj i ka moru , vec je brze bolje preusmerio pare na tzv moravski koridor , koji je po meni mnogo manje znacajan od ova dva pravca, medjutim sve je jasnije(ako bi razmisljali kao on) kada se zna da mu je ona muskarača ministarka Kalanovic iz Trstenik, pa resila gospodja ministarka da spoji svoj kraj s Evropu!
    Sve u svemu , jad i beda ko je nama Ministar Finansija.

  2. djomla kaže:

    Svarosvki je peta i poslednja investicija u Malom Bajmoku ugovore pre izbora. Komotno se može reći da je on zaostavština prethodne vlasti.

    Što se tiče samoreklamiranja, tu si u pravu… Bitno je biti lasta koja donosi proleće (lepe vesti)…

    Prethodnih godina su se političari na lokalu, pokrajini i republici takmičili u dokazivanju njihovog učešća u dovlačenju ovih investitora. Sada je vlast na lokalu i republici u opozicionom odnosu, videćemo koliko će ove godine biti investitora u Malom Bajmoku. 

  3. freelancer kaže:

    Prijatelji dragi… Ivice i djomla… SLAŽEM se apsolutno da je vest o otvaranju nekog proizvodnog pogona svakako DOBRA vest. Nekoliko porodica (ma koliko da ih bude), na neko vreme, imaće koliku-toliku egzistenciju. Ipak, već postajem dosadan ponavljajući ovo kao mantru, sve su to POTEMKINOVA SELA!

    Djomla? Da li se sećaš onog fragmenta razgovora (onomad), kada smo pokušali da se “setimo” koja je to “nova” fabrika izgradjena na teritoriji subotičke opštine nakon WWII? Nula, ništa, ZERO! Doduše, postojala su neka preduzeća kao npr. 29. Novembar, Agrokombinat, Podrum Palić, Subotičanka, Medoprodukt, Mlekara (tačno je da postoji i danas, ali je to stvar za DISKUSIJU!!!) itd. itd… Nisam SLUČAJNO naveo upravo ove firme…

    Da krenemo redom. Beyond 2000 (al’ je to dobra serija bila…), dakle posle 2000. počelo je šta je počelo i stigli smo dokle smo stigli. Radujemo se kao mala deca (a ti to pedantno beležih kao hroničar, nesvestan da praviš CRNU hroniku), kada dodje neki mešetar, hohštapler i “firma od ugleda” da otvori neki hangar, zaposli sirotinju za neku siću i “reši problem” nezaposlenosti i propasti ekonomije. Medjutim, to je USLUŽNA proizvodnja. Subotica, mi, gradjani, pa i oni koji su tamo zaposleni, nemaju gotovo ništa od toga. Opscena, iluzija, kolektivna hipnoza… Onog trenutka, kada svi oni (“fabrikanti”) iz Malog Bajmoka shvate da u nekoj susednoj zemlji ima JEFTINIJE sirotinje, kada shvate da ima VEĆIH budala od Dinkića & Co., koja će im za svakog novozaposlenog dati i poprilično love, dakle TOG TRENUTKA firma se zatvara, katanac na hangar, ljudi na ulicu i…???? Kao što je, recimo, nedavno neki žabar zatvorio isto tako montažnu “fabriku” u Hrvatskoj, izbacio sirotinju na ulicu (sa dve neisplaćene zarade), a “fabriku” preselio u… NIŠ! A zašto? Razmisli malo? Hrvati su od jula u EU. Žabar više neće moći da im siše krv i zajebava ih. Ostaće u Nišu dok recimo Grci ne bankrotiraju ili Bugari pa će i iz Niša da ode… POENTA: ovo je P R I V R E M E N A fabrika. Uslužna fabrika. Država ima korist samo od poreza na (minimalne) zarade. Profit? Proizvod? Razvoj? Tehnologija? Kakve to veze ima sa Suboticom, nama, državom, Srbijom, našom decom????????

    Ja nisam pobornik religije i kojekakvih “bogova”, ali znam onu priču o ribama i pecanju, valjda iz nekog jevandjelja ili tako nešto. “Nećeš pomoći čoveku ako ga samo nahranih ribom. Time si samo prividno rešio problem. Ali, ako ga naučiš da peca, e onda si mu pomogao!” Ili tako nekako… Ne znam izvorni citat.

    Decenijama je naša privreda počela da zaostaje usled sve više zastarele tehnologije, neprofitabilne proizvodnje i nekonkurentnih cena proizvoda. Kada je sve to puklo, došli su neki “Samarićani” i počeli da nas “hrane ribom”. Podižu nam hale, “zapošljavaju”, a mi veseli, radosni, ma… super… E onda, jednog dana, kada ti “Samarićani” odu (a otići će), pocrkaćemo od gladi, jer ne znamo DA PECAMO!

    Pa dobro “genije”, kažem sebi, a šta je TREBALO uraditi? Hajmo redom, imamo li zemlju? Imamo? Imamo li ljude, koji HOĆE da rade? Imamo. Znaju li oni da proizvedu svinju, govedo, mleko, jabuku, krušku, groždje, paradajz, krastavac i blablabla… ? ZNAJU! Ima li to gde da se preradi, ko da otkupi, ko da napravi šniclu, salamu, kobaju, voćni sok, džem, salatu, vino…? NEMA!!! Je li bilo? Bilo je. A kada bi bilo opet, da li imalo kome da se proda taj proizvod? NARAVNO! Samo jedno PREDGRADJE Moskve, na primer (nisam Rusofil), potroši više nego što bi subotička preradjivačka industrija mogla da proizvede POD IDEALNIM USLOVIMA za godinu dana. Da li je to tačno? NIJE? Hajde još jednom. Jel’ da ponovim? Hajde razmisli malo.

    Pa i taj Sever, da li je mogao da osvoji proizvodnju SVEGA što je na struju, od elektomotora za podizač prozora u automobilu do generatora za nuklearku? Da li je Bratstvo moglo da proizvede plato vagon zaeljeznicu, cisternu, vagon za rasute terete pa ako hoćeš i ove dizel putničke garniture? Da li je Azotara MOGLA da proizvede veštačkog djubriva (kojeg NEMA, a trebaće UVEK) za OVAJ poljoprivredni kraj pa i za izvoz? (da podsetim, Rusko i Rumunsko djubrivo je običan ŠODER u odnosu na naše nekadašnje). Zar Zorka nije mogla da osvoji proizvodnju herbicida, pesticida, fungicida i za naše voćare i ratare i za IZVOZ? GENERALNI odgovor: sve je MOGLO! trebalo je ulagati u LJUDE, u TEHNOLOGIJU, u pamet i raditi, raditi, raditi… rezultati dolaze sami po sebi. Iznenada i u ogromnim količinama. Pozitivnim. E TO JE “PECANJE”!!! Od TOGA ovaj narod neće ostati gladan i kada “Samarićani” odu (a otići će) i “ribe” nestane.

    Pa dobro, a zašto to nije tako? Treba li da pomenem Dinkića? Tadića, Djilasa, Djelića, Vlahovića, Cvetkovića, Petrovića, ŠuNATOvca…? treba li da pomenem da je ovako MORALO da bude? Zašto? Pa KO je PLATIO devedesetih da bismo ih mi “izabrali” 2000.? Duga priča…

    A koliko vidim, neki (pa i tebi djomla se omakne tu i tamo, ali bar te poznajem koliko toliko pa znam da imaš “trenutke slabosti”), neki i DALJE afirmativno, pohvalno, sa ushićenjem pišu i komentarišu o dometima Dulića i ostalih “dulića”, “vučinića” i ostalih u ovom gradu…

    Temelj, osnova, ono bez čega nema GOLOG opstanka je PROIZVODNJA. Proizvodnja materijalnih dobara, vrednosti. Industrija, poljoprivreda, ono što OSTAJE tvojoj, mom, i deci svih nas ovde. NE i ponovo N E uslužna, šrafciger “industrija” na svakako OGRANIČEN vremenski period u budućnosti. Da nećeš i ti svoju decu poslati u tudjinu? Na neko “lepše” mesto? “Bolje”? 

    Ja nisam patriJota, SNS-ovac, DSS-ovac i ostali SS-ovac. grozim se “naših-vaših”, “dveri-zveri”, 1389. i ostalih “pobedničkih” godina… NE! Ja samo volim svoj grad, Vojvodinu, pa bobro i Srbiju (ako treba). Ja JESAM patriota, rodoljub, a nisam srbenda tipa “Srbija do Tokija” i “sve srpske zemlje” itd… Želim da i deca naše dece rade i žive OVDE. Pošteno i dostojno… KAKVA utopija!!! Pa, čini mi se, i Tomas Mor je diletant za ovu moju “viziju”.

  4. Ivica kaže:

    @freelancer

    Već sam ti jednom to rekao na sličnoj temi, a i sada ću ponoviti, bez namere da te vređam, ovaj tvoj komentar je poput neke bajke…sve idilično, savršeno…tačno kao da si prespavao poslednjih 20-tak godina…Ali jedan stvar mi nikada neće biti jasna, svaki komentar ti počinje pričom kako ljudima NIJE potreban POSAO…stvarno ne kontam…baš bih voleo da čujem kakvo je tvoje mišljenje o REALNOM trenutnom stanju naše privrede, nezaposlenosti, životnom standardu, frimama i poslodavcima, prosečnim platama (onim stvarnim, a ne onim iz zavoda)…deluje mi kao da ne živimou istom gradu/državi…

  5. freelancer kaže:

    @Ivica… Nikako ne smatram uvredom drugačije mišljenje pa čak i ako je ono dijametralno suprotno mome. To su ipak samo mišljenja. Uvrede su nešto drugo. Srećom, ovde su kometari lišeni uvreda. Bar mislim tako… Ja imam utisak da obostrano ne čitamo komentare onako kako su NAPISANI. Svoj komentar sam pčeoo da je svaka vest o otvaranju nekog radnog mesta DOBRA: Hajde molim te, pročitaj ponovo, da ne ponavljam. Dakle nigde i nikada nisam napisao “kako ljudima NIJE potreban POSAO…” Pa to bi bilo van svake pameti. Eto, zadržavam pravo i želju da verujem kako si to napisao zbog nerazumevanja mog komentara, a nikako iz zle namere, omalovažavanja suprotnog mišljenja itd… Gde je “bajka” u mom komentaru? Šta je bajkovito? 

    Svoje “mišljenje o REALNOM trenutnom stanju naše privrede, nezaposlenosti, životnom standardu, frimama i poslodavcima, prosečnim platama (onim stvarnim, a ne onim iz zavoda)…” ne znam da li ću moći opisati, budući da u srpskom jeziku NE postoji taj stepen komparacije u opisu LOŠEG, dna, bede, ambisa…

    Bilo bi “bajkovito” napisati da je stanje katastrofalno. Jer, u stvarnosti je stanje GORE od katastrofalnog. Hajdemo redom: “Stanje privrede” je imaginarni pojam. Privreda NE POSTOJI. Od svih grana privrede, još jedino poljoprivreda donosi koliki-toliki prihod. Ostale, mahom “pozitivna” nula ili bula. Da li grešim? Nezaposlenost. Nije posledica ekonomske krize. Ona je doduše donekle uvećala nezaposlenost, ali UZROK je POLITIČKI sistem od 2000. na ovamo. Sistem koji je osmislio i sproveo privatizaciju. Zna se zašto i kako je to uradjeno. U svakom momentu (samo bih molio da to ne bude ovde, javno) mogu da ti iznesem konkretne podatke, argumentovane, koje ne znaš (kao ni većina, 90% gradjanstva), a od kojih bi se SMRZAO. Ne trebaju mi za vratom, ako znaš na koga mislim, a verujem da znaš. Uz njihovo “amin” je sve i sprovedeno. (Opa Djurdja!) Čak i u vreme ratova devedesetih i sankcija, zaposlenost u Srbiji je bila veća nego danas. Treba li detaljnije? Konkretni podaci? Da li i ovde grešim? Životni standard je LOŠIJI i od druge polovine devedesetih. Nominalno, izgleda veći. Realno (ZVANIČNI PODATAK) na nivou početka sedamdesetih! Da li i tu grešim? Koji to parametri, koje stavke ulaze u sumarum “životnog standarda”, prosečnog recimo, ne nekog kao s kraja ’80-tih. Koliko “stavki” možeš sebi danas da priuštiš? A ja? A OGROMNA većina gradjana? Malo, prijatelju, opako MALO!

    Firme? Poslodavci? Da li znaš (a verujem da znaš) šta je to “socijalno odgovorna firma”? A poslodavac? Da li možeš na prste jedne ruke, ponoviću JEDNE RUKE da mi navedeš strane firme, strane “investitore” koji spadaju u socijalno odgovorne firme i poslodavce. Nebitno iz kog dela Srbije. Ja znam za NIS, recimo. I NI jednu više. Možda ih ima, a ja ne znam. Znam da ih u Subotici NEMA. Ima POŠTENIH i ČASNIH poslodavaca, medju ovim našim domaćim, kojima treba kapu skinuti. Koliko ih je? Malo, prijatelju, MALO. Eto, MOJ poslodavac je bio školski primer takvog. LJUDINA, par exellance. I…? Firma zatvorena. Katanac. Odbili smo platiti reket državi. REKET! Ne ono “uplatite donaciju, investirajte u još nešto, poklonite” i blablabla… “Daj PARE, toliko i toliko i radićeš, ako ne, vidi šta ćeš!” I to ti kaže SVEŠTENO lice, na čelu DRŽAVNE institucije (koja veze nema sa crkvom) pa još i nekakav vladika, šta li je… Ne zanimaju me te bradate spodobe i njihovi “činovi”. A šta da ti napišem o prosečnoj plati? Ako ti kažem da si DOBAR, ako ubodeš 200 evra mesečno, je li dovoljno? Najozbiljnije te pitam. Kakva statistika, kakav “republički prosek”, kakvi bakrači? Trgovkinja u marketu na Paliću radi KO STOKA za 20.000 mesečno. U Doljevcu, na primer, odmah posle Niša u pravcu juga, njena koleginica po struci radi isto to za 12.000 (DVANAESTHILJADADINARA 00/100). Obe neprijavljene. Nema penzije, nema zdravstvenu knjižicu (ima onu s biroa), NE DAO BOG da zatrudne… I…?

    Da zaključim. Nije mi jasna tvoja replika. Ni motiv za nju. Naveo si netačnosti u mojim “navodima”. Nigde i nikada tako nešto nisam napisao. Napisao JESAM da je DOBRO što će nekoliko porodica biti obezbedjeno NEKO VREME, kada taj Svarovski otvori firmu. To vreme će trajati onoliko koliko Svarovskom odgovara. Ni dan, ni sat više. Gde je tu bilo kakva sigurnost? Na osnovu čega mlad čovek može da planira svoju budućnost, porodicu, život? Molim? Takodje, ja JESAM napisao da imamo potencijal da obezbedimo radna mesta koja će pružiti tu SIGURNOST, jer će biti dugoročna. REVITALIZOVATI, ako je potrebno i ponovo IZGRADITI proizvodne pogone preradjivačke industrije. Sirovina je oko nas. HOĆE ljudi da rade! TREBA im obezbediti taj posao. Nema para? Ma šta kažeš? Koliko ono DESETINA MILIJARDI eura je ušlo u Srbiju od 5. oktobra 2000. do danas? Koliko km auto puteva je izgradjeno? A pruga? Koliko fabrika, ali SRPSKIH? Koliko radnih mesta je otvoreno, a koliko je ljudi IZBAČENO na ulicu ko kerovi: MRŠ!?

    Rekao bih da si mlad. Kada dodješ u moje godine, mene već neće biti tada, ali ćeš (nadam se) shvatiti da sam u nekim stvarima bio u pravu. Pojam “DANAS” vrlo tužno zvuči. 

  6. djomla kaže:

    Freelancer, znaš kako se to rešava?

    Otvori firmu zaposli 2000 ljudi sa obrtom od 50 do 80 miliona evra na godisnjem nivou i izvozom od 90% proizvedenog.

    Ne možeš? Objasni što…

    Otvori firmu zaposli 200 ljudi sa obrtom od 5 do 8 miliona evra na godisnjem nivou i izvozom od 20% proizvedenog.

    Ne možeš? objasni što…

    Otvori firmu i zaposli 1. osobu i ceni one koji zaposle 2.

    To, socijalna pravda itd… iz ugla nekoga ko ne obezbedjuje platu za jednu ili 2000 ljudi je duvanje u suplju govedju kost 🙂

  7. Ivica kaže:

    @freelancer,

    Vidiš uopšte nisam površno pročitao tvoj prvi komentar. Ti jesi napisao u prvoj rečenici da se slažeš da je dobra vest i da to treba, ali si već u nastavku rekao da to ništa ne valja 🙂 …no nebitno…

    Slagaću ako kažem da se ne slažem dobrim delom sa tvojim “negativnim”  stavom o celoj priči o Malom Bajmoku…samo što živim u sadašnjosti, a ne u prošlosti, a kao što si i sam rekao “Pojam „DANAS“ vrlo tužno zvuči”….stoga sam samo realan…a i ne može neko ko je u penziji i neko ko još mora do iste da radi 30 godina, da gleda iz iste perspektive na ovakve stvari…da izvineš na izrazu (a ne odnosi se na tebe), nemamo baš mnogo prostora da seremo…

    Bajka se odnosila na deo komentara sa nabrajanjem svih naših firmi i kojem pravcu mogu ili su mogle da idu…e pa nisu i više NE MOGU…a to zašto nisu, i zašto ne mogu, sigurno bolje znaš od mene….stoga nema smisla trošiti reči na nešto što je, u ovom trenutku, neostvarivo…

    Drugi komentar ti je skroz na mestu, svaka čast… 

  8. freelancer kaže:

    Ok, ok momci… Predajem se! Nicht schiessen! 😀

    Da, sasvim je moguće, dozvoljavam tu mogućnost, JESTE tako (kako god) da sam žrtva sopstvene zamke u koju upadam, a to je neprestalno POREDJENJE dva vremena, dva sistema (pa i drugih, jer sam se SREĆOM naputovao), dva (i još nekoliko, samo informativno, ali na licu mesta) načina postavke nečega što se zove ekonomija. 

    Osim toga, promena sistema vrednosti GENERALNO uvodi zbrku kod svakoga, ali bukvalno. A posebno, ako iz sistema vrednosti koji je postojao (da li je bio dobar ili loš nije poenta, već da je POSTOJAO) udješ u sistem (društveni) gde ne postoji NIKAKAV sistem vrednosti. Ili grešim? KOJI sistem vrednosti je trenutno na snazi? Ili u “izgradnji”? 

    I na kraju, ima malo i generacijske razlike u mišljenju. I tu se slažem sa tobom Ivice. Olakšavajuća okolnost za vas mladje, u ovom slučaju, nisu godine, već činjenica da je ovakav poredak stvari za vas normalan, jer ste u njemu rasli i sazreli. Ne znate za drugačije i bolje 🙁 Želim vam najiskrenije da saznate.

    Što se tiče “lakonske” teze “osnuj firmu” pa onda pričaj… Nemoj tako, prijatelju. Do ’96. sam bio “državni činovnik”, a onda je počeo rock ‘n’ roll. U tri firme sam bio rukovodilac. U prve dve samo to, a u trećoj ujedno i vlasnik. Prve dve sam “nasledio” u rasulu, pred bankrotom. OBE digao na noge!!! U prvom slučaju dogovor je bio, čim ostvarim promet veći od pola miliona mesečno (a bio je na nivou 60-70.000 u ono vreme, pre više od deset godina), vlasnik diže plate zaposlenima, kupuje opremu koju JA kažem, instalira ono što JA kažem. Moja plata, putni i ostali troškovi su bili sasvim pristojni. Nakon pola godine tačno, ja sam svoj deo postigao! Vlasnik je odbio da ispuni svoje. Ustao sam BEZ REČI i otišao. Drugi slučaj IDENTIČAN, ali je vlasnik bio i VIŠE nego korektan (nemam dovoljno reči da opišem), ali zbog reketa smo sami zatvorili firmu. JA sam je zatvorio 31. maja 2008. Konačno, otvorio sam i SOPSTVENU firmu. Četvoro zaposlenih (ja sam četvrti). SVE regularno. Poslovanje, plate, doprinosi i blablabla… Zatvorio sam jer je već počela kriza, koja se jako osetila, budući da je uslužna delatnost u pitanju. Moji radnici su bili NAJPLAĆENIJI u toj oblasti, sa strogim radnim vremenom od 42 sata nedeljno (tada važećim), regresom, odmorom, toplim obrokom i sl… Primer, za radnika sa NAJNIŽOM platom od 30.000 dinara, u februaru 2009. sam morao uplatiti na njegovo ime ukupno 72 hiljade i neki dinar. Tu su svi porezi, doprinosi… HARAČ. Za nas četvoro je trebalo samo za plate skoro 500.000 dinara. A ostalo? Radio ne radio, na kraju meseca to su troškovi koje MORAM da platim! Posle drugog uzastopnog meseca, kada je prihod bio manji od rashodne strane, firmu sam zatvorio. 

    AKO USPEM da, recimo, prošvercujem par tona kokaina, ili se učlanim u neku stranku, ili ako baš poludim načisto pa postanem “saradnik” službe, možda obezbedim početni kapital za NOVU firmu (ovaj put PROIZVODNU, ništa usluga, ništa servis… SAMO proizvodnja), to ću SVAKAKO učiniti. Dakle, SVAKAKO imam ideju, SVAKAKO znam način čak i da opstanem, ali… PROIZVODNJA!!!! Na dugoročno. 

     

  9. Long Dong Silver kaže:

    freelancer:

    Ok, ok momci… Predajem se! Nicht schiessen! :D

     

    Da, sasvim je moguće, dozvoljavam tu mogućnost, JESTE tako (kako god) da sam žrtva sopstvene zamke u koju upadam, a to je neprestalno POREDJENJE dva vremena, dva sistema (pa i drugih, jer sam se SREĆOM naputovao), dva (i još nekoliko, samo informativno, ali na licu mesta) načina postavke nečega što se zove ekonomija. 

     

    Osim toga, promena sistema vrednosti GENERALNO uvodi zbrku kod svakoga, ali bukvalno. A posebno, ako iz sistema vrednosti koji je postojao (da li je bio dobar ili loš nije poenta, već da je POSTOJAO) udješ u sistem (društveni) gde ne postoji NIKAKAV sistem vrednosti. Ili grešim? KOJI sistem vrednosti je trenutno na snazi? Ili u „izgradnji“? 

     

    I na kraju, ima malo i generacijske razlike u mišljenju. I tu se slažem sa tobom Ivice. Olakšavajuća okolnost za vas mladje, u ovom slučaju, nisu godine, već činjenica da je ovakav poredak stvari za vas normalan, jer ste u njemu rasli i sazreli. Ne znate za drugačije i bolje :( Želim vam najiskrenije da saznate.

     

    Što se tiče „lakonske“ teze „osnuj firmu“ pa onda pričaj… Nemoj tako, prijatelju. Do ’96. sam bio „državni činovnik“, a onda je počeo rock ‘n’ roll. U tri firme sam bio rukovodilac. U prve dve samo to, a u trećoj ujedno i vlasnik. Prve dve sam „nasledio“ u rasulu, pred bankrotom. OBE digao na noge!!! U prvom slučaju dogovor je bio, čim ostvarim promet veći od pola miliona mesečno (a bio je na nivou 60-70.000 u ono vreme, pre više od deset godina), vlasnik diže plate zaposlenima, kupuje opremu koju JA kažem, instalira ono što JA kažem. Moja plata, putni i ostali troškovi su bili sasvim pristojni. Nakon pola godine tačno, ja sam svoj deo postigao! Vlasnik je odbio da ispuni svoje. Ustao sam BEZ REČI i otišao. Drugi slučaj IDENTIČAN, ali je vlasnik bio i VIŠE nego korektan (nemam dovoljno reči da opišem), ali zbog reketa smo sami zatvorili firmu. JA sam je zatvorio 31. maja 2008. Konačno, otvorio sam i SOPSTVENU firmu. Četvoro zaposlenih (ja sam četvrti). SVE regularno. Poslovanje, plate, doprinosi i blablabla… Zatvorio sam jer je već počela kriza, koja se jako osetila, budući da je uslužna delatnost u pitanju. Moji radnici su bili NAJPLAĆENIJI u toj oblasti, sa strogim radnim vremenom od 42 sata nedeljno (tada važećim), regresom, odmorom, toplim obrokom i sl… Primer, za radnika sa NAJNIŽOM platom od 30.000 dinara, u februaru 2009. sam morao uplatiti na njegovo ime ukupno 72 hiljade i neki dinar. Tu su svi porezi, doprinosi… HARAČ. Za nas četvoro je trebalo samo za plate skoro 500.000 dinara. A ostalo? Radio ne radio, na kraju meseca to su troškovi koje MORAM da platim! Posle drugog uzastopnog meseca, kada je prihod bio manji od rashodne strane, firmu sam zatvorio. 

     

    AKO USPEM da, recimo, prošvercujem par tona kokaina, ili se učlanim u neku stranku, ili ako baš poludim načisto pa postanem „saradnik“ službe, možda obezbedim početni kapital za NOVU firmu (ovaj put PROIZVODNU, ništa usluga, ništa servis… SAMO proizvodnja), to ću SVAKAKO učiniti. Dakle, SVAKAKO imam ideju, SVAKAKO znam način čak i da opstanem, ali… PROIZVODNJA!!!! Na dugoročno. 

    Jbga, prijatelju to ti je nas “Laissez Faire”! 😆

     

OSTAVITE KOMENTAR