Sve je manje za prodaju konja koji jure

Ne mogu proći vašari bez Milana Marjanova (91) iz Horgoša, iako je zagazio u desetu deceniju života. Železničar u penziji nekada je i kupovao i prodavao stoku na  vašarima od Malih Pijaca na severu Bačke, pa sve do onih velikih u Rumi i Šapcu. Još je čio i speman za razgovor, bez obzira na to da li mu glavu čuva nakrivljeni kačket ili šešir.

marjanov horgos

– Na Male Pijace stalno dolazim, da me želja mine – nostalgičan je Marjanov. – Posebno me privlači deo vašarišta za stoku, pre svega konje, jer dok sam bio mlađi, njima sam najviše i dobro trgovao.

Pamti kako su ranije bili veliki vašari u Bačkoj Topoli, dok je od Malih Pijaca u regionu jedino jači bio onaj u Senti.

– Ovo je plodan poljoprivredni kraj pa su paori oduvek imali šta da donesu za prodaju, a ujedno i nabave sve šta im je potrebno za kuću i gazdinstvo. Čak i ako ne trguju i ne pazare, navika je ljudi da izađu na vašar, oslušnu tržišne prilike, ponudu i potražnju. Tu se sretnem sa starim kolegama i prijateljima, a lepo je i počastiti se pod nekom od šatri – veli Marjanov.

Radni vek je odradio na prugama, ali je stizao i da trguje. Posao je cvetao dok je bilo mnogo više konja, koji su iz Malih Pijaca otpremani na vašare u Rumu, a bilo je šta da se natovari i u povrtaku na sever Bačke.

– Sada gotovo da nema konja kod domaćina pa je i ponuda slaba – vajka se Marjanov. – Konje treba timariti i negovati pa ih uglavnom drže nostalgični zaljubljenici. Manje se koriste za radove u polju, a više za paradu jer su ih odmenili traktori i druga mehanizacija.

Setan je što u Horgošu gde živi, a i Malim Pijacama, nije u prilici da sretne svoje vršnjake jer su uglavnom pomrli. Od Horgošana jedino je godinu-dve stariji stariji Isa Vladisavljević i dobro se drži.

– Od dvadesetak kolega s kojima sam radio na železnici nikoga više nema među živima. Tokom 40 godina staža radio sam kao skretničar, a kad zatreba i druge poslove, stekao skromnu penziju, a trgovanje po vašarima je bilo korisna dodatna zanimacija – zaokruži Marjanov svoju karijeru.

NJegova životna saputnica Milena je umrla pre deset godina pa kad više nije mogao da trpi samoću, preselio se kod ćerke.

– Kada su ljudi imali više posla, manje je bilo problema. U mom životu je bilo svačega, i dobrog i lošeg. Dobro je dok možeš da radiš i nisi drugome na teretu. Ja sam još svakodnevno u pokretu, vozim bicikl i na dva točka mogu stići svuda po okolini, ali motocikl sam morao da parkiram jer sam ustanovio da to, ipak, nije više za mene – kaže Marjanov.

 

Dnevnik



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR