Juče u Subotici gradonačelnik Subotice, Saša Vučinić i direktor Republičke direkcije za imovinu Branislav Pejković potpisali su ugovore koji se odnose na prenos prava korišćenja zemljišta sa Republike na grad. Ugovorima je obuhvaćena Druga kasarna, poligon “Radanovac” i 53 hektara iza Simensove farbrike u Crvenom Selu. Grad će dug od oko 178 miliona dinara isplatiti u roku od četiri meseca. Ovim dogovorom sa mnistarstvima odbrane i poljoprivrede grad je došao u posed od 200 hektaram odnosno dva miliona kvadrata građevinskog zemljišta ističe gradonačelnik, Saša Vučinić.Sada Subotica više neće imati problem da privuče investitore, a planirano je da se uloži i u poboljšanje infrastruktire kasarni, objašnjava Vučinić.
| 25. februara 2010.
 
Dobro ulozen novac.
…no videcemo da li ce na kraju Grad osetiti tu dobit.Nadam se da ce sve karte ostati na stolu.
Drugim recima, bice dobro uložen novac, posto taj novac nece ici iz budzeta, vec se sprema podizanje kredita. Nadam se da će čitav posao biti obavljen do juna, i da ce sva ova zemlja preci u vlasnistvo grada. A kredic cemo u narednim godinama polako vraćati.
To je ogromno zemljiste i ako se proda po trzisnoj ceni bice to visestruka dobit. Kredit od 2.5mil.eur. i nije tako velik. Ti objekti poseduju svu infrastrukturu. Jedino nisam siguran oko rusenja tih zgrada…Da li su mozda neke pod zastitom??
53 ha iz Simensove fabrike nema nikakvu infrastrukturu, a od 200 ha kod kasarne i poligona samo deo uz Palićki put ima infrastrukturu, iza su poligoni i njive i to je gola zemlja. Treba če tu dosta para i asfalta, ali bilo koja ulaganje ne može da bude promašaj.
Zemljiste jeste ogromno, i nijedan objekat nije pod zastitom. Od postojecih objekata je moguce iskoristiti samu kasarnu koja je uz Segedinski put, mada je i to pitanje. Svi ostali objekti su prakticno neupotrebljivi.
Sto se tice infrastrukture ona ne postoji ni na jednom delu. Ni u kasarni ni na placu u Malom Bajmoku. Drugim recima, nepostoji gas, vodovod, kanalizacija, nedostaje asfalt kao ni elektricne i telefonske instalacije i jos sto cuda. Ono sto postoji od elektricnih inastlacija u kasarnama je neupotrebljivo ako se planira bilo kakva industrija. Znaci kroz tri meseca cemo raspolagati samo zemljom.
Da bi sve to uveli, gradu je potrebna velika kolicina sredstava. Prakticno, ako bi odjedanput krenuli u sve, nebi finasijski izdržali, pa se stoga planira rad u vise faza. Parče po parče.
Takođe, još se ne zna plan sadržaja na toj zemlji, pa je nakon uzimanja kredita potrebno da se izadi plan, potom da se izrade urbanistički planovi i na kraju da se raspiše tender. Potrebno je mnogo rada da se iz NIPa ili APV dobiju sredstva za uvođenje potrebnih instalacija, ali i da se sva preduzeća koja to sprovode sinhronizuju kako bi taj posao tekao sto je moguće brže. Po mojoj proceni kredi ti mogli da dobijemo kroz tri meseca, kasnije bi JP Industrijsi park trebalo da krene u kreiranje plana sadzaja i da se taj plan usvoji na sednici i tu prođe bar jos dva meseca. Urbanistima traba takodje dosta vremena, tako da bi za redstva iz NIPa mogli da kokurisemo tek u 2011. godini i da radove okoncamo u najboljem slucaju za pola godine. Prvi investitori bi trebali da dodju tek krajem 2011. Ovo je u najbolje slucaju, jer su izbori bas tada a svi znamo kako nam je grad i drzava funkcionalana za vreme kampanje.
Mislim da nije poenta da se zemljište preproda, već da grad uloži u njeno opremanje i za neku sitnu lovu da investitorima. Kasnije bi se od naplate za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i drugih poreza, vraćao kredi i eventualno ulagalo u sređivanje novih zona. No kao sto JovaToYou kaže neće biti problem da se kredit vrati ako se sve uradi kako treba.
Naprimer, postoji opcija da se na jednom delu parcele predvidi izgradnja Sajma koji hronično nedostaje gradskoj privredi. Taj sajam bi mogao da se gradi od naplate ovih poreza. Tako da bi malo po malo za pet godina dobili sajam koji bi imao oko 10 000 m2 rasporedjenih u tri hale i jos plus upravna zgrada sa kongresnom salom itd…
Sto si se raspisao.
Sem da optimistichki gledam na celu stvar.