Sve što je niklo – potučeno

Posledice olujnog nevremena i grada, koji su se prekjuče sručili na Suboticu, najviše su pogodile useve u selima Mala Bosna, Tavankut, Ljutovo… Tamo je stradao suncokret, ali i strna žita, pšenica i ječam, a šteta će se osetiti i na voću, koje verovatno neće biti ekstraklase nego industrijske.

– Najveće štete su nastale na usevima suncokreta, tamo je šteta stopostotna. Stradala su i žita, ječam, pšenica, a prema prvim procenama, šteta je oko 60 odsto. Prilično su velike štete i u voćnjacima, koje će tek biti procenjene – izjavio je Šimon Ostogonac, član Gradskog veća za poljoprivredu.

Oni kojima su njive najviše stradale, nevoljno govore o stanju useva.

– Led je potukao gotovo sve, od suncokreta neće ostati ništa, ali ni od žita. Tek kada se smiri vreme i prosuši zemlja, gledaćemo kako ćemo dalje – kaže ratar iz Tavankuta.

Ovo je prvi grad u Subotici i okolini ove godine. Iako se na vreme reagovalo, nije postojala mogućnost da se usevi u potpunosti zaštite, jer je od ukupno 18 protivgradnih stanica, dejstvovalo samo 11. Ostale su “ćutale” zbog nedostatka strelaca.

– Već dosta dugo nemamo dovoljno strelaca, jer je plata 14.000 dinara mesečno, stoga nemamo dovoljno zainteresovanih i jedva da možemo da nađemo radnike – objasnio je Ostrogonac, dodajući da Subotica raspolaže sa dovoljno protivgradnih raketa. – Ispaljeno je 77 raketa i sa svake stanice koja je dejstvovala ispaljeno je sve što su imali. Siguran sam da bi bila mnogo veća šteta da nije dejstvovala protivgradna zaštita, jer je šteta i ovako ogromna.

Štetu su pretrpeli mnogi poljoprivrednici, mada je po rečima Miroslava Kiša, predsednika Asocijacije poljoprivrednika, nešto lakše onima koji su useve osigurali.

– Teško je i jednima i drugima, ali je ipak lakše onima koji su osigurali useve, jer će im šteta biti nadoknađena. Međutim, mi nemamo tu kulturu osiguravanja, ali ni sistemsku pomoć da ono bude jeftinije i pristupačnije svima – ističe Kiš.

OSIGURANjE OKO TRI DINARA PO HEKTARU

U mestima kao što je Pačir gotovo 80 odsto površina je osigurano, jer tamo grad nije retka pojava. Međutim, tamo gde ređe pada, ljudi se i dalje uzdaju da “neće baš njih pogoditi”. Cena osiguranja zavisi od kultura i površine, otprilike iznosi 2,416 dinara po hektaru za pšenicu 2,973 dinara po hektaru za ječam (prinos šest tona i cena 16 dinara), a 3,124 dinara po hektaru za kukuruz (3,5 tone cena 30 dinara), 3,055 dinara po hektaru za suncokret (tri tone, cena 38 dinara).

 

Večernje novosti

 



KOMENTARI

  1. gligorije kaže:

    ala se ovi lupaju ciframa….

  2. Fux.. kaže:

    U mnogim zemljama EU-su zabranjene ove rakete jer su izazvale nezapamčene suše i utiču na globalno zatopljenje. Rešenje treba tražiti u fizičkim-mrežnim zaštitama.
    Setite se kada su neke poznate turbo ‘vinske face’ prije par godina privatno lansirale rakete radi zaštite svojih vinograda koju se sušu izazvali u okolini Subotice…

OSTAVITE KOMENTAR