Imigrantski jadi na Šandorskoj bari

Iby P. kaže:

Sam pojam: izbeglica – izaziva odbojnost kod mnogih (nekad sa razlogom nekad bez, ali u ovoj situaciji to je manje bitno) da li im treba pomoci – narvno to je opet pitanje kome se moze pristupiti iz vise apsekata, ali da uzmemo najbitniji – humanitarnih ALI Citajuci tekst (ko je malo upucen u medjunarodne emigracione i izbeglice propise) automatski postavlja sebi pitanje:
1. Da li su „legalne“ izbeglice? (tj. osobe koje su se pojavi na granici i rekli da „ja sam izbeglica“ ili usli u zemlju illegalno ali  su se prijavili drzavnim organima u gradu u kojem su sa tim da „ja sam izbeglica“ i oni su evidentirane. 
2. Da li su to „illegalne izeglice“ (Alien) osoba/e o kojima drzavni organi nemaju informacije da se nalaze na teritoriji zemlje, i samim tim nisu ni evidentirani?
3. Ako su legalno u zemlji (tj. granicu presli sa vazecim putnim ispravama, zasto se nalaze tamo gde su? Kao turisti sigurno se ne bi nasli u na nekoj „deponiji“ 
4. Ako su drzavni organi upoznati sa cinjenicom i postojanjem „Alien“-a u zemlji, zasto se nista ne ucini u cilju uzimanja u evidenciju tih lica, i zapocne poroces „registracije i legalizacije“ istih. ……… i jos mnogo mnogo pitanja, mogla bi ih redjadi do sutra.

Znaci generalno mozda i ne bi bio problem da se gradjani potrude i pomognu tim ljudima (naravno neki ce reci da ni oni nemaju ali to je u ovom slucaju manje bitno) ali je izvor problema je:

1. Ako gradjani znaju o postojanju tih lica i mesta njihovog boravaka, samim tim i drzavni organi (policija, crveni krst, itd) znaju o postojanju istih – zasto se nista ne uradi sa njihove strane??
2. Najverovatnije iz kojekakvih razloge te osobe  ni NE ZELE da budu registrovani. Pitanje zasto je uvek diskutabilno.

Neki ce reci zato sto bi ih deportovali (poznavajuci medjunarodne sporazume postoji vise mogucnosti za njihovu legalizaciju i obezbedjivanje statusa – znaci generalno ne bi sa sigurnoscu bili vraceni u zemlju njihovog drzavljanstva – na sta se obicno najcesce pozivaju, a isto tako ne bi trebali ni ostati u Srbiji – tj. na teret gradjana kako bi to neki nazivali).

Neki od njih najverovatni imaju razloga za to da ostanu Alien-i i cekaju mogucnost da na neki nacin (najverovatnije takodjer ilegalan)  udju na teritoriju EU.

Sve to generalno nije bitno – bitno je to da drzavni organi Srbije, a ni grada Subotice, ne cine nista da rese  problem „Aline“ -a – jer njih ni sa najboljom namerom legalno nemozete nazivati izbeglicama – jer to legalno nisu. Ako bi bili registrovani kao „izbeglice“ imali bi pravo na pomoc, ne bi bili na ulici, ili deponiji i imali bi puno pravo  da se obrate ambasadama zemalja  koje imaju izbelgiceke programe – da bi ostvarili pravo na status u onekoj od stranih zemalja.
U svakom slucaju delom me ne cudi skepticnost ljudi/ gradjana – da li im pomoci ili ne?! Pitanje je da li ti ljudi uopste hoce da im se pomogne (iz ralzicitih razloga naravno)?! Cesto posmatracima se situacija cini mnogo gorom od situacije koja je zapravo.

Ako ti „Alien“-i nemaju razlog za to da ostanu „neevidentirani“ u nekoj trecoj zemlji (zemlja ciji drzavljani nisu, a nije ni granicna zemlja zemlje njihovog porekla) zasto ne zele da udju u registar izbeglica – i samim tim obezbede sebi nuznu pomoc i krov nad glavom?! Ima puno otovorenih programa i kod ujedinjenih nacija, a postoji i niz zemalja koji imaju posebne programe za izbeglice.

Mislim da resenje ovog problema treba poceti kod nadleznih organa grada Subotice – a suboticani kao pojedinci, kao gradjani spremni za pomoc, sami malo toga mogu ucinti.  

Ivan-e: Sto se tice „Balkanske situacije “ (znaci ne I.-II. Svetski rat) malo je nasih drzavljana zavrsilo ma na kakvim deponijama – mnogi su bili u raznim prihvatnim centrima, neki kod rodbine. Mnogima je status bio resen, u nekim zemljama gde du imali otvorene izbeglicke programe, dobili su izbeglicki status. U nekim zemljama u kojima nije bio otovor program situacija je bila diferentna – dat je mogucnost da se prijave ambasadama stranih zemalja i uvek im je dato vreme da sacekaju ishod tog procesa, ili ako je u samoj zemlji bilo mogucnosti za legalizaciju statusa – putem radne vize, ili sjedinjenjem porodica to je uradjeno. Uvek je bilo i bice par takvih (to je obicno minimalan %) ciji su statusi ostai nereseni – ne zbog nedostatka zakonskih mogucnosti, nego cesto i zbog nekooperacije ili nesposobnosti pojedinaca. Ja sam svakako za to da humanitarno treba ljudima pomoci – i mislim da sam to ja sa moje strane i  odradila i cinim i sada – za ostale neznam. 

Iby P. kaže:

Sa izvinjenjem zbog predugog komentara, moram da se nadovezem jos sa par reci:

Pakistan je ponovo od 2008 punopravnan clan zemlja Commonwealth – nakon podizanja bana 2008 g. (suspension lifted in 2008.) Commonwealth je “porodica” 54 zemlje, pretezno zemlje koje su nekada bile engleske kolonije – medju kojima je i 16 zemalja koje priznaju britasku kraljicu kao svoju kraljicu (tzv. krunske zemlje Commonwealth-a).

Cinjenica da je Pakistan clanica, emigracija pakistanskih drzavljana unutar clanica Commononwealth-a je mnogo jednostavnija, nego za ostale “smrtnike” mnogih drugih zemalja sirom sveta, kao npr. Srbije.

Cesto se pitam zasto se drzavljani zemalja Commonwealtha – kao npr. Pakistanci – ako se vec osecaju ugrozenim ma na koji nacin – terorizm npr. ili osecaju da su im prava na neki nacin uskracena, ne obrate jednoj od zemalja clanica gde bi prilicno jednostavnim procesom dobili stalan status?!!!!

Ovo sam navela samo kao primer za to – da svaka medalja ima i drugu stranu – i da ova reportaza otvara million pitanja – i ne samo pitanje humanizma, nego i pravna pitanja.

(Jedan od osnovnih dokumenata neophodan za ostvarenje prava statusa u nekoj zemlji – bez obzira evropskoj ili prekookeanskoj je : Izvod o nevodjenju istrage i nekaznjavanju. U nedostatku toga (mozda zato sto je neko kaznjavan, ili se neko krivicno goni) fakticki je nemoguce ostvariti legalan status u mnogim zemljama – izizev u izbelickog procesu gde postoji mogucnost razmatranja – u zavisnosti od sitsuacije npr. da li je nkeo gonjen ili kaznjavan iz politickih razloga ili nesto drugo – da ne ulazimo u detalje)

Mediji su veoma mocno oruzje. Da je u ovoj reportazi bilo o tome reci da su samo neki ljudi na deponiji i treba im pomoc, mozda bi se ljudi drugacije odnosili i bili spremni da pomognu – ali cim se naglasavaju reci – izbeglice, pakistanci, iranci itd – situaciju, misljenje i pristup resenju se menja a isto tako se otvara prostor za million pitanja….. i ne baz razloga.

Iby P. kaže:

Ranije sam iznela svoje misljenje, a i zakonske mogucnosti za resnje problema tih nesretnih ljudi koji su ilegalni „ilegalci“ jer ih izbeglicama nemozemo nazvati. Ne razumem zasto je tesko drzavnim organima npr. policiji  tj. odseku za strance u policiji da ih evidentira da se zna da uopste postoje i da im daju informacije o tome kako mogu negde legalno da ostvare boravak. Strane izbeglice (mislim na one koji nisu sa teritorija bivse SFRJ) nece ostati u Srbiji, niti teze tome, njihov cilj je da se sto pre „docepaju“ neke zapadne zemlje. U  tome bi im mogli pomoci drzavni organi!

Iby P. kaže:

🙂 Strasti su se razbuktale. Pre svega treba napraviti razliku:  1. izbeglice sa teritorija bivse SFRJ  i 2. Izbeglice tzv trecih zemalja – jer je razlika veoma velika.  Neki pristupaju problemu  sa humanitarnog aspekta, a neki bi ih gurali u vagone i resili bi ih se sto pre.

Naravno svako zna da suu ovoj situaciji  drzavni organi maksimalno zatajili – namerno ili ne namerno u to ne zalazim. Srbija ima fond za izbeglice i to:

–  za izbeglice sa teritorije bivse SFRJ (u to ne zalazim kako se to resava, jer to nije vezano za ovu temu)

–  i za  tzv „trecih zemalja“  tj. izbeglice iz drugh krajeva sveta.

Razne humanitarne organizacije, UN i EU su finansijeri programa za izbeglice, i sredstva uredno pristizu. Po mom saznanju, Srbija nema otvoren izbeglicki program za drzavljene „trecih zemalja“ tako da je njihov smestaj samo privremenog karaktera tzv. „Short term“ za razliku od izbeglica sa teritorije bivse SFRJ.

Meni se cini da se suocavamo sa istom situacijom koja je bila 90-ih godina, kada je madjarska dobijala pozamasan iznos od  UN-a i drugih medjunarodnih humanitarnih organizacija da na dostojan nacin obezbedi smestaj, ishranu, zdravstvo itd. za izbeglice sa teritorije bivse SFRJ. Na neki „magican nacin ta sredstva su isparila“ i izbeglice su jako malo benefitirale od toga.

Nemojte zaboraviti da su mnogi nasi sunarodnici, a i suboticani sirom sveta, ziveli (neki cak i  nakon toliko godina jos uvek zive na teret  raznih drzava) i skolovali se  na drzavnoj pomoci za izbeglice, u zemlji u  kojoj se nalaze, stambeni uslovi su im bili  vise nego odlicni. Mozda su ipak sve strane zemlje, koje su udomile desetine hiljada nasih sunarodnika, jednostavno trebale samo da utrpaju u vagone i da ih  vrate odakle su dosli?! Verujte mi da  nisu svi drzavljani stranih zemalja (gde su nasi sugradjani bili izbeglice i drenili njihiov sistem,) bili odusevljeni sa situacijom da oni rade, a izbeglice po 10 godina zive na njihovoj grbaci. Naravno bilo je onih koji to nisu  radili, ali ruku na srce i nasi su iskoristili maksimalno sto se zakonski  moglo  iskoristiti. Neka niko ne pokusava da mi kaze da je to nesto drugo, jer su te zemlje bogate i mogli su  sebi dozvoliti!!! 

Znaci ti „Alien“-i ne bi trebali da budu na teret nikom od gradjana, i nisu oni krivi sto su sredstva namenjena njima zavrsila ko zna gde. Nije na mestu da su ti ljudi prepustei sami sebi pod vedrim nebom i njihov problem bi se trebao resiti. Nisu oni krivi sto je politicki sistem Srebije takav kakav je – i neko je napomenuo,  Johan ako se ne varam „Neka smene vlast kao mi pa ce im biti bolje“ –  pitam se koliko je bolje sada u Srbiji  – vlast je promenjena????!!!! Da je bolje, onda se sada niko ne bi prepucavao da li nekom treba dati parce hleba, cebe ili mozda smestiti u neko prihvatiliste.

Neko je postavio pitanje da li treba illegalno preci granicu da bi neko postao izbeglica. NE, NETREBA! Dovoljno je da se pojavi na granici i kaze“ ja sam izbeglica“. Od tog trenudtka odsek za strance preuzima „slucaj“ uvodi u evidenciju i zapocinje postupak. Isto to su i nasi sunarodnici radili svuda po svetu , pa i u madjarskoj.

Daca – slazem se sa Vama da nesto treba uraditi – mozda bi neka od Partijskih organizacija mogla da vrsi pritisak na nadlezne sluzbe u gradu?!  Bilo bi efikasnije od toga da se pojedinci angazuju, a u svakom slucaju treba im pomoc u vidu informacije, koje su te zemlje koje imaju otvorene izbeglice programe za njih – da bi mogli napustiti Srbiju u sto kracem roku.

Biba – neslazem se sa Vama, jer niko nije od Vas licno trazio da date paricu. Za Vasu ogorcenost nisu oni krivi  – a obicno se stoka trpa u vagone?!