Peskovit teren Severne Bačke je veoma pogodan za proizvodnju voća. Ne tom delu terena se proizvodi velika količina jabuke i pošto je kraj avgusta, možemo reći da je berba otpočela i otprilike možemo proceniti kakav će biti rod. U isto vreme, aktuelna je i berba bresaka. Tokom godine, proizvođači su imali više izazova, počev od mraza u aprilu i maju, leda, letnje žege i suše, sve do zaštite od štetočina.
Vilmoš Fogaš
Posetili smo zemljoradničku zadrugu u Bačkim Vinogradima koja poseduje hladnjače i gde se uveliko donose obrane jabuke i odakle se vrši izvoz dnevno sa više kamiona za Rusiju jer ruska pijaca otkupljuje 90 procenata njihovih jabuka. O ovome smo razgovarali sa Vilmošem Fogašem direktorom Prime koji se i sam bavi proizvodnjom jabuka. Tokom leta, radimo samo kao sakupljači voća, rashladimo a zatim transportujemo dalje. Sezona je počela sa višnjama. Na ovom području se prizvodi malo višanja ali se može reći da je ove godine bio dobar prinos. Uprkos mrazu, kajsija je dobro rodila, zimski mraz nije napravio štetu a prolećni ga je mimoišao jer je u tom periodu voćka bila veća – objasnio nam je Fogaš.
Što se tiče bresaka, saznali smo da ih je veoma teško proizvesti u odnosu na ranije periode, sve manje ljudi ih proizvodi. Ranije su ih tako sadili da ima stalno svežeg voća za pijacu, što znači da su na jednoj parceli sađene drugačije sorte koje sazrevaju u različitim periodima. Sada se to promenilo jer proizvođači ne mogu da žive od pijace, uglavnom proizvode jednu do dve vrste voća jer ne mogu da se takmiče sa preprodavcima koji nabavljaju dovoljne količine svih voća. Otvaranje prema ruskoj pijaci zahteva da od iste vrste voća imamo veću količinu. To se odnosi i na breskve i na nektarine koje sada manje ljudi proizvodi ali ih imaju u velikim količinama. Kvalitet i kvantitet ovogodišnjeg roda je bio izvrstan. Nije naškodila suša jer se ovi voćnjaci uglavnom navodnjavaju. Bez navodnjavanja nemoguće je baviti se voćarstvom.
BERBA
Pre otprilike tri nedelje je počela berba jabuka. Berba je počela sa sortama gala i mucu, ali sve više sorti nalazimo u hladnjačama. Ima i golden sorte, a polako pristižu i crvene sorte, crveni delišes, ajdare, jonagold. Fogaš objašnjava da će za nedelju dana početi i skladištenje za zimu. Što se tiče vremenskih uslova, možemo reći da su velike vrućine pomerile sazrevanje voćaka na ranije. Pored toga, vide se oštećenja na jabukama od mraza. Na nekim mestima zbog mraza, do 2 metra visine nije bilo uopšte roda. A štete od leda se mogu zanemariti. Ove nedelje je krenuo otkup jabuka za preradu koje se uglavnom izvoze, na primer za Mađarsku. Veći prerađivači prvo prave pulpu ili kašu i tako šalju dalje, dok manje firme prave pekmez ili sokove od voća. Tokom jedne sezone Prima od berbe do kraja godine otprilike od dve do dve i po hiljade tona jabuka skladišti a na proleće još dodatnih 1500 tona.
– I sam proizvodim jabuke, sortu standard, rod je manji nego kad je dobra godina, kada od 45 do 50 tona voća oberemo po hektaru. Sada će biti dobro ako bude 30 tona – rekao je Vilmoš Fogaš.
NEDOSTATAK RADNE SNAGE
Kao što smo spomenuli, Prima od 2005. godine izvozi voće na rusku pijacu. Ovih dana su inspektori iz Rusije došli u firmu da kontrolišu kvalitet voća. Prema rečima proizvođača, ruska pijaca je u poslednje vreme postala veoma zahtevna. Samo otkupljuju neoštećeno voće a one koje je oštetio led ili ima bilo kakvo oštećenje, Rusi neće da kupe. Voće sortiraju u hladnjačama a na pijaci u Srbiji ostaje samo ono što Rusi ne odnesu. U poslednje vreme smo čuli da je manjak sezonskih radnika što predstavlja problem proizvođačima.
– Sve manje nalazimo sezonske radnike, migracija je učinila svoje. Ljude skupljamo sa više lokacija, iz Horgoša, Čantavira, Adorjana. Ima neiskusnih radnika koji nisu nikada brali voće te ne znaju da treba pažljivo baratati sa njim, jer nije isto kao branje kukuruza. Nove radnike treba da obučavamo i ne znamo šta bi radili da imamo rekordan rod. Čuli smo da i sezonske radnike treba prijaviti. Država je već imala više pokušaja u tom pravcu, različiti doprinosi će poskupeti proizvodnju a ovo nije nikome u interesu.
U voćnjaku Karolja Gajdača od svih sorti jabuka jedino se računa na dovoljan rod greni smit sorte
JEDNA BERBA U DVE GODINE
Karolj Gajdač sa Palića na 10 hektara se bavi proizvodnjom voća, na najvećem delu svog zemljišta proizvodi jabuke, breskve na 10 posto zemljišta a na 15 posto gaji kruške.
– U prvom redu se bavimo proizvodnjom jabuka jer najbolje podnose uslove. Ove godine se ne možemo pohvaliti velikim prinosom, jer je u okolini bila velika šteta od mraza. Ako cveće uhvati mraz, onda mu otpade lišće a u našem slučaju su plodovi bili veličine bobice. Videli smo da je i lišće lepo a primetili smo da se ti mali plodovi nikako nisu razvijali. Kad smo pogledali izbliza, primetili smo da je sredina svakog ploda crna, a kasnije je to sve i otpalo. Smelo mogu reći da će ove godine rod biti 20 odsto. Greni smit vrsta je bila najizdržljivija iako najkasnije cveta, a po tome bi trebalo da je najosetljivija. Zlatni delišes, mucu i jonagold su najslabije rodile. Berbu još nismo započeli, jer mucu sortu na ruskoj pijaci možemo prodati, a braćemo je u ponedeljak. Ono što Rusi ne otkupe, prodaćemo za sok. Na ruskoj pijaci možemo opstati samo preko preprodavaca, oni određuju cenu i kvalitet. Na proleće smo odlučili da ćemo štedeti sa prskanjem jer nema puno voća, međutim kasnije to nije uspelo jer su se zbog velikih vrućina pojavile štetočine pa smo morali potrošiti mnogo para da bi se odbranili od njih. U ovakvim slučajevima, kad treba dva puta orezivati, zalivati, obrađivati zemlju a samo jednom brati u dve godine, tada duple izdatke ne možemo izdržati tako da najverovatnije sledeće godine moramo da uzmemo kredit od banke – rekao je Gajdač.
Od proizvođača smo saznali i to da pored slabog prinosa nisu uspeli uštedeti ni na zalivanju jer su zbog velike suše morali stalno zalivati biljke. Zbog velike vrućine, govorimo o lošem kvalitetu jer one voćke koje je sunce spržilo, sad samo možemo prodati za sokove. U normalnim uslovima otprilike 30 vagona jabuka se obere godišnje, imamo dosta radnika koji nam se vraćaju, među njima penzionera i đaka ali ove godine nećemo imati velike potrebe za njihovim radom. U okolini Palića nema mnogo proizvođača jabuka, tako da nemaju problem ni sa radnicima. Ni sada ne bi bilo problema, da ima šta da se bere.
Berba bresaka je u toku, sada se bere nektarina morsian, računa se na dve tone roda. Prema Gajdaču ovo je tako mala količina da se ne isplati izvoz u inostranstvo već se prodaje na domaćem tržištu preko preprodavaca.
– Što se tiče rezultata proizvodnje, zadovoljan sam. Interesantno ova sorta se nije smrzla. Dobili smo zdrave plodove, ali kako ih je manje na tržištu, cena je veća – objasnio nam je proizvođač sa Palića.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Čudi me da Rusi gledaju samo oštećenje izazvano gradom. Gde je oštećenje od hemije? Od hemije kojom poštovani voćari trujete sve oko sebe i što nije ni malo bezazleno. Čuli ste da treba da ujavljujete radnike? Naravno neobavešteni direktore da treba i valja tim ljudima obezbediti pristojan prevoz do radnog mesta ne da putuju u kamiončićima i furgonima po nekoliko desetina kilometara. Velite stiskaju jabuke radnici i morate ih obučavati da rade. Koliko znamo mi koji smo upućeni u tematiku Vi i Vama slični takve radnike koji se ne snalaze sa „kliderskom bebom“ jabukom terate kući i nadajete zarađeno, jer novac od toga kog pošaljete kući uzimaju grupovođe. Nikada nigde niste objavili Voćari koliko puta ste prskali voće i kojim hemijskim sredstvom. Kada će te početi sa izveštavajem javnosti o tome da treba da se zatvore prozori, da se voćnjacima ne prilazi bliže od dvesta metara, da se u isti nikako ne ulazi..
Mene cudi da niko ne prica o malverzacijama koje rusi prave tokom trgovine sa Srbijom.
STORMVAČ i treba da prave malverzacije jer ukoliko bi uživeo video sve šta se radi na terenu sa jabukama ogadilo bi ti se zasigurno, dovoljan je primer taj da roditelji deci nedaju da jedu jabuke naravno oni roditelji koji znaju šta se dešava. Jabuka uopšte ne ide toliko za Rusiju kao pre pa su s’toga mnogi zasadili vinograde i šumnjake što je i pametno jer vinograd se ne prska ni približno kao voćnjak dok naprimer bagrem koji je invazivna vrsta posebno u pesku raste neverovatnom brzinom narod kupuje drva iz „uvoza“ (Medveđa,Leskovac,Vranje) po ceni koja je trenutno u porastu i kreće se oko šest hiljada dinara po kubiku. Da se vratim na temu-nedostatak radne snage ne nije u u pitanju odliv radnika u inostranstvo bar ne u tolikoj meri da radnika nema, ima i to za dosta nego je problem i kod jabučara i kod malinara njihov odnos ka radnicima koji je nehuman i nečovečan ako plate radnika da im radi smatraju da mogu da rade sa istim šta im je volja . „NEĆE DA MOŽE“ kaže Lane Gutović u ulozi Šojića u seriji „Bela lađa“.
@pravdoljub
Znaci vi Pravdoljube tvrdite da moze rusija slobodno da harachi po Srbiji i jos da budu nagradjeni za to, pa nije dosta sto je Srbija upoklon dala a da se narod nije pitao sve moguce izvore geotermalne vode i sve moguce izvore vode i pride naftnu kompaniju? A voda iz Srbije je jedna od najboljih u tom delu Evrope, posebno Prolom voda. Meni je ta vasa logika izuzetno cudna. A recite mi da li je odnos zemlje prema malinarima covechan i normalan? Koliko sam ja video iz novina, cena paketa malina kod vas u Maxiju je 750 din ili tako nesto, a malinarima se daje 80-120 din za kilogram otkupne cene, pa kako to moze biti covecno?
STORMVAČ-Da tvrdim da može. Pre daljnje prepiske moram da Vas izvestim da sa Vama ne želim nikakav vid komunikacije. Shodno tome Vaše komentare neću komentarisati niti želim da Vi replicirate moje komentare. Srdačan pozdrav živi i zdravi bili.
„…cena paketa malina kod vas u Maxiju je 750 din…“?
Eto dokaza kako multimarketi deru na kupcima.Na pijaci može se kupiti za 400,čak i za manje penaza.Ja sam pokušao prodati svojih 7 kutijica od po pola kile preprodavcima,ali nisu hteli dati više od 240 dinara po kili,a baš sam birao krupnije da budu za prodaju,jer žena mi od sitnijih pravi sirup.Tražio sam cenu 320,što preprodavac nije hteo ni da čuje,ali srećom za mene jedna gospođa čula našu raspravu,pa je ponudila 1200 za sve,što sam odmah prihvatio.Jedino preprodavac gunđao što sam svoju robu prodao pred njihovom tezgom.A moje jabuke i ove godine slabo rodile,ne da imaju stanare,nego čak i od onih malo što su nam ostale,neke bacam u kompost a od neke pravimo kompot.Nisam prskao,osim 2x sa bordovskom čorbom i jednom u proleće preventivno sa insekticidom.A zlatni delišes ja obožavam baš nature,onako kada je friško obereš i zagrizeš,da pucketa u ustima,uz taj neodoljiv kiseloslatki ukus.Na kraju ne ostaje mi drugo da na pijaci tražim tuđe,manje crvljive ali nikako bez mesa. 🙂
@Pravdoljub
Nema problema Pravdoljube, ja ovde najvise komuniciram bash sa ljudima koji ne zele da imaju nikakav vid komunikacije sa mnom….to mi nekako malo paradoxalno, ali meni zabavno.
Eto ja želim STORME da se prepucavam sa tobom. Ne u nadi da ćeš me ostaviti na miru nego da bih ti umetniče pošto si fotograf rekao da imaš lepe fotke da si nadaren umetnički i sa motorikom ali zeza te malo to što suviše sebi dozvoljavaš. Sadistički si nastrojen i bez ljutnje vidi se da si patološki slučaj. Ivo derane svako dobro..
@Pravdoljub
Eto vidite da ipak gorite od zelje da dalje nastavimo diskusiju, kazem ja….najvise pricam sa onima koji zele da vise nikad ne kontaktiraju sa mnom. Ne razumem zasto mislite gospon pravdoljube da sam sadisticko patoloshki slucaj, mozda sam ja samo preneshvacheni cvetic u moru zubatog korova, a vi mislite da je zubati korov normalan, jer ste samo sa njim imali posla. Dok se prema preneshvacenom cveticu odnosite kao da je sadopatologija!??!?!?! Upitajte sebe, shta sam ja to sebi dozvolio sto vama nisam? Mozda nadjete razlog da dozvolite sebi vishe sitnih slabosti….ako ste citali Alana Forda, znate o cemu pricam.
Stormika dobro ajde priznaj da nisi baš sav svoj. Jel tako? Nisam Alana čito druge stripove jesam. Neg ajde pojasni ti meni ovo „Upitajte sebe, shta sam ja to sebi dozvolio sto vama nisam?“ nema šta ti meni da dozvoljavaš. Administrator sajta nisi dakle komentari mi idu po njihovom odobrenju tako da tu je ovoj temi kraj. Ti fotoaparati a kojima radiš. jel ti to ispod tezge nabavljaš ovde u Srbiji ? Moram navesti Srbiju jer znam da braniš Bundes ripubliku pa ajde da Te ne uvredim Ivane rano .
@pravdoljub
Gospodine Pravdoljube, kako ste mogli propustiti AF? No dobro, evo pojasnicu vam po pitanju samodozvoljavanja mnoge stvari – vidite, ja sam se izrazio filozofski u pitanju tih autodozvola, a sad ispade da nisam uspeo kroz pesmu (i igru) da vam docaram moje pitanje na osnovnu vase neosnovane konstatacije. Ne znam zasto mi kad vam ovo pisem dolazi deciji casopis Mezeskalacs u misli, verovatno zato sto su ga u moje vreme druga dica koja su znala Madzarski citala, a ja samo buljio u prvu sarenu stranu…koja je i jedina bila sharena od celog casopisa, ali sam ipak hteo da znam sta pise u njoj, i nisam skontavao…tako i u vasa pitanja enigmatski gledam kao u prvu sharenu stranu Mezeskalacsa u ono vrime, izgleda da nisam bas u tom vasem filmu za koji mislim da idje unatrag i zarotiran je za 180 stepeni. Oprostite, ali ako mi isto tako mozhete pojasniti i pitanje o foto aparatima sa kojima sada radim….nisam ni pomislio da mozete da napravite ovakvu enigmu u mom sistemu razmisljanja, jer ste me naveli na bas tanak fil od Mezeskalacsa, btw…ako do sad niste shvatili, mene tishko mozh’te uvridit, mozda bi se moglo reci da ja uvik kada covik misi da me uvridio, ja dolazim po jos Mezeskalacsa!
Vidi druže da se tako obratim (STORMVAČ) ti i ja smo istih godina znam jer mali je ovo grad. Nemoj puno plesti i filozofirati jer to zaista nije tema ove priče, deder ajde lepo sada uzmi i napiši svoje mišljenje o trovanju nedužnog stanovništva. Cenim svačije normalno i tvoje mišljenje zato ajde lepo sada napiši kako bi se to rešilo kod Tebe u Nemačkoj.
@Pravdoljub
Ako smo ja i vi istih godina Pravdoljube, nije mi jasno kako ste propustili Alana Forda? No, cudni su putevi Alana Forda u mojoj generaciji, ako vi vec tvrdite da smo generation, dobro…mada bi ja pre rekao da ste generacija koja je sad usla u 6. deceniju zivota, tako barem izgledate po porukama. Zanimljivo. Ne znam koliko ste upoznati sa nemackim proizvodima, ali u nemackoj morate JAKO DOBRO paziti sta i gde kupujete, jer voce i povrce po nemackim supermarketima nije bas uvek najbolje, najsvezije i najcistije. Ovde izuzimam onu budalashtinu sa aferom spanski krastavac negde 2006, jer je ona plod ciste nehigijene konzumenata koji su jeli neoprane krastavce – procitajte na wikipediji malo vise o tome. Ako vas interesuje. Kad kupujete povrce, posebno morate voditi racuna da ne dolazi ih Holandije, jer holandija iako divna i bajkovita super uredjena zemlja, ima hranu koja nema nikakav ukus osim kada odete u neki AH i onda kupite nesto zaista ukusno od voca, povrca i mlecnih i mesnih proizvoda, a to koshta daleko vise nego mass produced hrana, inace ovaj skandal sa jajima u kome su nadjeni pesticidi opasni po coveka je 100% holandska hemijska svinjarija koja je zataskavana od holandskih vlasti. Zato kod mene u Belgiji hrana mora da postuje daleko najstrozije propise o istoj, i koriscenim pesticidima, a gmo ne sme da postoji ni u naznakama. Paradajz i paprika od belgijskih proizvodjaca kakvi se ovde prodaju, takav paradajz i paprika su zadnji put bili u staroj dobroj jugi osamdesetih godina sto se tice ukusa i mirisa. Sve u svemu, ako kupujete voce i povrce u nemackoj, najbolje lepo odete do turskih, libanskih ili egipatskih radnji sa bakalukom, i uzmete sta vam volja, tamo sigurno necete pogresiti, kao ni u gradovima koji imaju svoje pijace gde dolaze mali proizvodjaci sa svezim proizvodima.