Svest, razum i materija

Savremeno istraživanje fenomena svesti u velikoj meri je posledica paradoksalnih otkrića u kvantnoj fizici. Takva saznanja je  moguće izraziti samo pomoću složenih matematičkih jednačina, te je laički rečnik oskudan da podrobnije objasni sve procese među subatomskim česticama. Međutim, iako je kvantna revolucija u punom zamahu i dalje je razumevanje pojmova svesti i razuma negde na samom početku, pa oni ostaju u domenu fenomena, očekujući od nauke da jednog dana dokaže i objasni njihovu svrhu i poreklo.

Povećanom interesovanju za proučavanje svesti, pored naučne revolucije na kvantnom polju, doprinosi popularnost i pristupačnost ,,svetih knjiga“ sa Istoka. Spoznaja suštine stvari do koje su došli drevni mistici u svom direktnom iskustvu, pokazala je iznenađujuće paralele sa najnovijim otkrićima kvantne i relativističke fizike. Na sličan način, najnovija istraživanja psihologa, koji imaju holistički pristup o teoriji ličnosti, bazirana su na razvijenim tipovima svesti istočnih jogija, mistika i svetaca.

Dakle, fenomen svesti kako je proučavan u religioznim tradicijama kako Istoka (Hinduizam, Budizam, Konfučijanizam, Taoizam, Zen i Islam) tako i Zapada (ezoterično Hrišćanstvo), prepoznat je kao najznačajniji predmet istraživanja gde su mistici lično doživljavali sva stanja svesti u kojima ove realnosti percipiraju. Njihova polazna tačka je najniže stanje svesti tj. individualna ego-svest, da bi kroz razna međustanja dosegli najviše stanje koje se na razne načine opisuje kao Kosmička svest, Bogo-svest ili Apsolutna svest.

U mističnim stanjima svesti ne postoji razlika u religijama. Ta iskustva su apsolutno identična za sve koji su ih istraživali. Iako su podigli svest do najviših mogućih nivoa i opisali dimenzije stvarnosti i koncepte tog stanja, zaključuju da se ona ne mogu dosegnuti razumom, jer sve što se može dobiti iz intelektualnog proučavanja mističnih stanja svesti bila bi samo aproksimacija, interpretacija i simbolički opis.

Saznanje o svim hijerarhijama stvarnosti i stanjima svesti mogu doživeti samo oni koji ga iskreno traže, shvatajući po čemu se ono razlikuje od običnog znanja. Sve vodeće religije sveta poseduju ovo ezoterično znanje koje je kodirano u svetim knjigama Hinduizma, Budizma, Taoizma, Zena, Judaizma-Kabale, Islama i Hrišćanstva. Sve su zasnovane na konceptu otkrovenja gde ,,Tvorac“ otkriva sebe stvorenom svetu kroz dela, simbole i događaje. Otkriveno znanje dolazi direktno od sila iz viših nivoa svesti ili od ljudskih bića koja su dosegnula to uzvišenje svesnosti. Najpoznatiji individualni osnivači religija koji su postigli najviša stanja samosvesti upoznavši svoju prirodu izvan identifikacije sa telesnim su Konfučije, Lao Ce, Buda, Isus i Muhamed. Svi su ostavili iza sebe mapu puta, opisavši discipline i pripreme koje su potrebne za postizanje uzvišenosti.

Svest, razum i materija:

Kada čovek komunicira sa drugim čovekom onda zaključuje da razgovara sa razumnim bićem gde vlada logika. Kada se taj isti čovek okrene oko sebe i pogleda prirodu koja ga okružuje, onda uviđa logiku koja je podržava. Analizirajući dalje dolazimo do pitanja da li su fizički zakoni koji su matematički podržani stvar razuma? Da li je matematika apstraktna osnova univerzuma ili je to u stvari razum? Da li bi ovaj Univerzum ikada postojao da ne postoji ni jedno razumno živo biće da ga koncipira? Ako ono ne postoji onda ne postoji ni Univerzum. Međutim da li je to tako?

Mi govorimo sa našeg stanovišta gde postoji živo razumno biće ali ako takvo biće nikada nije nastalo, onda nema početne osnove i “to nešto” nikad se nije samospoznalo i ne postoji. Možemo uzeti i drugi primer. Šta je čovek i njegova celokupnost? Da li je on samo produkt materije i materijalnih procesa ili postoji nešto više? Kad govorimo o čoveku onda ga definišu dve celine, svest- razum i materija. Naučnici će reći da materija podržava i stvara svest i da je ona produkt materijalnih procesa. Druga strana će reći da je svest ta koja kreira život i materiju.

Međutim istina je u sredini. Svest bez materije ne može da postoji, a materija bez svesti se ne može koncipirati. Čovek je materijalno biće koje podržava svest , a sama ta neuhvatljiva svest opet upravlja tom materijom. Dakle, Univerzum ma koliko bio velik, podržava zakone u njemu kao jednu celinu koju čini neuhvatljiva svesna logika u materiji.

Ako se vratimo našem banalnom fizičkom svetu koji je zasnovan na posmatranju prirodnih pojava pomoću osnovnih ljudskih čula, videćemo da se interpretira i konceptualizuje moćima njegovog razuma. Ovim modalitetom spoznaje primamo informacije o predmetima i događajima u svakednevnom životu. Ono je analitičko, bazirano na našem razumu čija je funkcija da zapaža senzorni ulazni signal i da zatim, poredi, meri, deli, kategoriše i opisuje koristeći parove dualnosti i suprotnosti. On je koristan za čovekovu egzistenciju, njegov biološki opstanak i suočavanje sa spoljašnjim, fizičkim svetom.

Čista svest je rasuta poput svetlosnih fotona u Univerzumu. Razum fokusira svest koja je sposobna da sagleda pojam postojanja i sopstvenosti. Pored mišljenja, logike i komunikacije, donosi mogućnost učenja i svesnog napredovanja. Čovek percipira svet oko sebe preko sopstvenog razuma koji deluje kao određeni ,,organ“ Čiste svesti. Sva iskustva (znanje) se akumulišu u sećanja (informacije) i služe kao baza za svest koja se neprekidno kreće napred. Čista svest kroz logiku razuma stiče potrebna iskustva iz materijalnog Univerzuma težeći da dostigne najviši nivo, a to je stapanje sa Apsolutnim.

Borivoj Vujić