Subotička policija i dalje traga za sada nepoznatim licem koje je izvršilo krivično delo ubistva nad maloletnom M.B., navodi se u saopštenju subotičke policije. U nastavku rada obavljeni su informativni razgovori sa velikim brojem osoba, a u toku su dodatne analize i veštačenja tragova, čiji se rezultati očekuju. Na sve dojave građana pripadnici Policijske uprave u Subotici pravovremeno reaguju. Subotička policija je i uputila molbu građanima da ukoliko imaju bilo kakve informacije vezano za ovo krivično delo, da se jave u Policijsku upravu u Subotici ili na broj telefona 92, odnosno 024/ 630-240.
Na pronalaženju brutalnog ubice maloletne devojke sa svojim subotičkim kolegama rade i inspektori iz Beograda. Nedavno je privatne detektive iz Nemačke agažovala uprava hotela “Galerija” gde radi majka ubijene devojke, Svetlana Simendić, dok je privatne detektive iz Beograda angažovao otac žrtve, Leon Barašin.
U gradu kruže razne priče, kao da se zna ko je ubica, ali policija nikako da ga uhvati. Možda bi trebalo ostaviti policiju da radi svoj posao, jer da se podsetimo da je Josip Milunović (76) ubijen na svom salašu u Tavankutu u februaru prošle godine i policija je ubicu pronašla u maju, koji je i za to krivično delo osuđen na 12 godina zatvora.
| 9. novembra 2010.
 
Pretpostavka da bi možda bi bilo dobro da pustimo policiju da radi svoj posao pripada nekom drugačijem vremenu i to onom koje je prevaziđeno. To je sisitem u kojem je policija iznad društva i mimo života i posebna vlast. Zbogom, to je proošlost.
Policiju i tužilaštvo i sud kao institucije u sisitemu istrage treba držati u danonoćnoj presiji, a funkcije njihovih glavešina kao mandate uslovljene uspehom u poslu.
Gde je svakodnevni pritisak građana, pozivima policiji, tužikaštvu, sudu, gradskoj vlasti, medijima ?
Gde su nevladine organizacije, gde su bordovi direktora škola, gde su nacionalni saveti, gde su đačke organizacije ?
Gde je gradonačelnik sa svojim savetnicima i pomoćnicima za prosvetu, za bezbednost. ?
Ima li gospodin gradonačelnik savetnika i li pomoćnika za stvarni život i realno stanje u gradu? Ima li stručnjaka koji ga svakodnevno tri puta pre i posle jela spušta na zemlju?
Gde su sada te političke partije koje se bave političkim apstrakcijama i kadrovskim kalkulacijama.
Gde su svi o ni sada kada nam nekažnjeno ubijaju naše Milice ?
Njihovo učestvovanje u proizvodn ji kritičkog javnog mnjenja i visokog pritiska prema svim subjektima koji su profesionalno, politički i moralno odgovorni za stanje opšte i lične i imovinske bezbednosti je posao broj jedan.
Oni ne vide svoj grad, svoje sugrađane, oni od svog zanosa i nekritičkog verovanja da su faraoni, ne vide grob male Milice.
U senci tog groba su sve njihove investicije, sva njihova potemkinova sela, sve šarene laže, svi navdni uspesi.
Oni ne pokazjuju da znaju kako živi njihov grad, za njih je život negde drugde, oni verifikuju svoj uspeh samo u kdrovskim kuhinjama svojih partija.
Smrt njihove sugrađanke brutalno ubijene u jednom neosvetjenom gradskom džepu je ekskluzivni posao za grobare i sveštenike.
Njih se to ne tiče pa zato i ćute.
Zato je potreban pritisak javnog mnjenja, vatreni bes, ljuta kritika, neoprost zbog toga štone vide svoj grad, svoje sugrađane.
Gde su medijiu da dignu hajku protiv odsustva savesti svih onih koiji odavno morali da vežu Miličinog ub icu ili da mu život pretvore u pakao.
Zato pritisak javnog mnjenja na sve one koje pomenuh gore nije kazna, to im je pomoć da urade sve što mogu i malo preko toga da se stane na rep ubici.
To je i pomoć policiji da se stvori paklena atmosfera opštge potere za monstrumom-
Policijski sistemi najmoćnijih država nisu egzibicionisti ne pate za publicitetom ali su u žiži medija, svaki korak im je pod prismotrom i pred svakom kamerom stoje mirno kao pred svojim ministrom.
Nađše kamere zhuje samo kada su pozvane na neke bogougodne i bezbojne i bezukusne konferencije za štampu i kad se saopštavaju slavodobitne kombinacije o dolasku velikih investitora.
Neka izađu i neka kažu zašto je grad pun detektiva. Zašto o tome ćute.
I znate šta, hoću da ih pitam:
Šta će nam te investicije dok nam neko ubija Milice ? ? ?
Istina je da naši istažni organi (policija i sudstvo) nemaju praksu da se oglašavaju povodom ovakvih slučajeva. Što je i u neku ruku loše, jer se kod građana stvara strah.
Naš grad se jedino oglasio kada je bilo za par dana nekoliko strašnih slučaja nasilja i kada je jedan čovek sam sebe kastrirao. Tada se formirala komisija koju su činili predstavnici grada, policije, sudije, tužioci……Prema mojim saznanjima više sastanaka nije bilo!.
Sa druge strane, NVO funkcioniše preko donatora i ovakvi slučajevi su retkima interesantni. Tako da se o ovoj temi priča ostala nam je porodica, prijatelji i mediji. Ipak, smatram da subotička policija zna svoj posao, jer ja dugo izveštavam o ovim temama i koliko ja radim (više od 15 godina) nije se dogodilo da ubica ne bude pronađen, osim u slučaju Silvestera Nađ-a.
Pored toga, postavlja se pitanje šta silni detektivi mogu da pronađu, kada su na mesto gde je pronađeno telo žrtve stigli 20 dana kasnije?