Tagovi

U svetu grafita i grafitera postoji nekakva lestvica vrednosti i hijerarhija koja na svom dnu ima taj najjednostavniji izraz – tagove. To su u stvari najobičniji potpisi koji imaju ambiciju da budu izvedeni umetnički odnosno jedinstveno.

Za razliku od onih atraktivnih i „plemenitih“ grafita, tagovi su običnom posmatraču nerazumljivi i obraćaju se uglavnom drugim grafiterima. Njihov smisao može biti jedino poruka „bio sam ovde“ ili „eto mene“.

Za javnu imovinu oni predstavljaju jedino napast i ne poseduju nikakvu estetsku vrednost. Pišu ih uglavnom klinci. U svemu tome oni slede određene ideje i pravila koja dolaze iz velikog sveta. Jedan od trendova je izgleda i ovo koncentrisanje tagova na vrata ili kakvu kapiju. Od sve bede, Suboticu je je snašla i ova. Stare kapije i ulaze  koji spadaju u jedinstveno naseđe, napali su flomasteri. Nisu pošteđena ni obična vrata i ulazi ali stara vrata nikako ne bi smela biti pano za potpisivanje.

I naravno: „Nemožeminikoništa“ Albi

Mnogi znaju da kažu : omladina je nezadovoljna i bez perspektive, ništa im se ne nudi…Rezonovanje u maniru one narodne „ naljutio se pop na selo pa odsekao sebi onu stvar“, odvelo bi nas u opštu destrukciju, jer velika većina građana ima razloga da bude nezadovoljna. Naspram omladine koja bar ispred sebe ima vreme i nadu, postoji armija ljudi koja nema čak ni to. Nema više vremena za bilo šta – što bi rekao Mladen Delić.

Kada je reč o tagovima, oni spadaju u jezik grafitera. Razne druge švrljotine izlaze iz okvira tog sveta i ne treba ih ni nazivati grafitima. Nažalost i njih je sve više.

Kako to da je Subotica šarenija više nego što su to gradovi i zemlje odakle dolazi ovaj trend ? Odgovor je negde zagubljen gde je i onaj na pitanje kako je moguće uzurpirati javnu površinu ili kršiti građevinske propise ali ne i uzurpirati parking mesto par minuta duže.

Saobraćajna policija je onomad objavila „vežite se, od sutra kažnjavamo.“ Niko tada nije verovao da ćemo vrlo brzo disciplinovano vezivati pojaseve u autima.

Jedan filmski kritičar sa juga Srbije, boravio je na Paliću i u Subotici. U svom blogu, otkrio je kasnije koliko je bio očaran ambijentom. Na kraju je dodao : „ Jedino su me grafiti podsećali da sam i dalje u Srbiji.“