Uprkos mnogim tvrdnjama i teorijama zbog čega je nestao „29. Novembar“, industrija mesa i konzervi iz Subotice, često se zaboravlja jedna krupna stvar. Ova fabrika nije mogla da preživi gubitak velikog tržišta koje su, do međunarodnih sankcija, Subotičani snabdevali mesnim prerađevinama. Četvrtina proizvodnje išla je za izvoz (SAD, SSSR, Mađarska, Nemačka…) dok je u zapadne jugoslovenske republike odlazilo gotovo polovina proizvedenog.
Ipak, bilo je ideja kako da se ostane na stranom tržištu. Ovde je reč o malo poznatoj „operaciji“ izmeštanja „29. Novembra“ izvan granica zemlje.
Američki čovek
Još 1991. godine posao je išao odlično. Subotičani su bili zainteresovani za kupovinu klanica u Bekeščabi i Balmazujvarošu (Mađarska), ne bi li obezbedili potrebne količine mesa. Iza Baje je u „29”, kako se u tom momentu zvalo naše preduzeće, nedeljno stizalo 600 komada šunki namenjenih konzervama za Sjedinjene Države. Danas neverovatno zvuči da je, samo u jednoj smeni, u Subotici klano 1250 svinja i pretvarano u 4000 vagona mesa godišnje. Već naredne godine, međunarodne ekonomske sankcije ostavile su subotičku industriju mesnih prerađevina odsečenu od svetskog tržišta, a i ono domaće se drastično smanjilo. Samo nekoliko meseci je dovoljno da konkurencija na “svetskoj pijaci” zauzme mesto onoga ko je odsutan. Zato se nije gubilo vreme. Važnu ulogu imao je američki uvoznik koji nije želeo da se odrekne unosnog posla. On je taj koji je izneo predlog: Izmestiti proizvodnju u Mađarsku!
Foto: Augustin Juriga
Naravno, to bi bila zvanično nova firma, registrovana u Budimpešti, koja bi po našoj recepturi proizvodila dobro poznate proizvode sa sličnim, prepoznatljivim oznakama koje su američki kupci cenili. Iz subotičkog „29“ je u Mađarsku poslat iskusni stručnjak, tehnolog, da u tajnoj misiji tamo stvori uslove za nastavak proizvodnje kojom bi se „zaobišle sankcije”.
Subotičanima bi pripao deo profita, a ono što je još važnije, ostali bi prisutni na stranom tržištu, kod starih klijenata.
Smatralo se da sankcije neće dugo trajati, dok bi se ovako održao i kontinuitet izvoza u Mađarsku. Prethodne godine u ovu zemlju je eksportovano 1,5 miliona raznih pašteta u alufoliji (Njam-njam, Njambina, jetrena…), a kontra import je dostigao 3000 tona svinjskih glava, za preradu u paštete.
Fabrika u fabrici
Zamisao je bila da se zakupi deo neke, već postojeće industrije konzervi u Mađarskoj, i tamo nastavi produkcija poznatih subotičkih delicija. To je značilo da se, pored zakupljenih pogona, još neke mašine moraju uvesti iz Zapadne Evrope. Konkretno, reč je o mašini za termo-leplenje posudica i punjenje poznatih pašteta “29”.
Formirati “fabriku u fabrici”, tako da niko ne može da pristupi recepturama i tehnikama proizvodnje, obezbediti hladnjače i dovoljno veliki prostor za skladištenje, bio je složen zadatak, ali ne i nemoguć, jedino je bilo potrebno – vreme. Naš tehnolog i američki partner dali su sebi rok od šest meseci. Sve je dobro zamišljeno, međutim, amerikanac nije bio stručnjak za takvu tehnologiju. Kada se upoznao sa svim detaljima proizvodnje, visinom potrebnih ulaganja i isplativošću poduhvata, počeo je da menja mišljenje. Za to vreme u Mađarskoj je počela tranzicija koja je ponudila mnoge unosne poslove spretnim biznismenima i vlasnicima kapitala. To je bio još jedan od razloga zbog čega se partner iz Sjedinjenih Država udaljio od započete operacije stvaranja subotičke industrije mesa i mesnih prerađevima u Mađarskoj. Nakon tri meseca okrenuo je leđa celom projektu.
Šta bi bilo da je ova operacija uspela? Da li bi taj pogon održao plamen kojim bi nakon četiri godine ponovo rasplamsali biznis koji se kod nas ugasio? Danas možemo da nagađamo.
Za razliku od “Carnexa” koji je, do sankcija, plasirao proizvode pretežno u Srbiji, Subotičani su proizvodili za onaj zahtevniji deo tržišta. Veliki deo produkcije za Jugoslaviju odlazilo je u zapadne republike. Ako tome dodamo izgubljeni izvoz koji je dobacivao čak do Sjedinjenih Država i Australije, može se reći da je subotičkoj industriji mesa i konzervi presuđeno još tada, krajem maja 1992. godine. Bilo je tu i drugih nepovoljnih faktora, ali ovaj je presudan. Nakon toga, „29” je u ostatku zemlje organizovao više prezentacija moći. Od Novog Sada i Beograda, do Prištine i Podgorice, međutim taj pokušaj nije doneo rezultate jer je to tržište već bilo zasićeno. Izuzetno teška situacija naterala je fabriku da uđe u rizičan posao sa Jugoslovenskom armijom. Nije bilo teško predvideti da vojska neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dugove. Potom je i hiperinflacija obezvredila novčana sredstva, nakon čega nije ostajalo puno mogućnosti za poslovanje na potrebnom nivou. Rukovodstvo je već tada potajno znalo istinu: „Ako dinosaurus jednom prestane da diše, više nikad neće stati na noge”.
Za razliku od nekih drugih fabrika mesa, koje su opstale, „29. Novembar” je posrnuo zato što je bio najveći i najbolji. Njegova snaga bila je i njegova slabost.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Odličan tekst Lansky i podsetnik kakvo je go*no bio Slobodan Milošević i koliko nas je njegova politika koštala.
Da li je vama poznato da su ime i zaštitni znak fabrike još uvek aktivni. Njihov novi vlasnik je bivši radnik te fabrike i životni san mu je da je obnovi, za početak u manjem obimu ali polako.
Bas sam se uvek pitala kako je tako velika i uspesna fabrika mogla da propadne. Ali sad sam od Lanskog sve saznala i zao mi je sto se sve tako zavrsilo. 29 Novembar je imao stvarno dobre proizvode. A sada nam ostaje samo secanje.
Pravdanje necijeg lopovluka nije vest ni clanak. 29 je unisten kao i sve firme u subotici samo lopovlukom ! Sve ostalo su za malu decu . I pionir je opljackan takodje u sprezi bivseg direktora i doticnog Aleksica sve je to ista banda….
Cega god se beogradski novi Vozd i srpski Spasitelj dotakao,razbijeno je u mikro cestice.“29 Novembar“ je bio velika prica jedne velike zemlje(SFRJ), a ne prasnjave balkanske drzavice.
Ima jedna strana priče koju ovaj tekst ne obuhvata, a tiče se upravljanja fabrikom. Jedan od zadataka menadžmenta je da predviđa ekonomske uslove poslovanja u budućnosti. Znam fabrike sa ovih prostora koje su u periodu od 1988. do 1991. znatno izmenili strukturu proizvodnje i prodaje u korist istočnih delova tadašnje SFRJ, što im je omogućilo da prežive nastupajuće godine.
Od 1989. godine je bilo jasno u kom pravcu će se odvijati politički procesi, a rukovodstvo fabrike je po tom pitanju, kako se vidi i iz teksta, bilo vrlo inertno. Nisam siguran da bi pozicioniranje prodaje na istok SFRJ spasilo fabriku njene sudbine, ali bi joj svakako ozbiljno povećalo šanse za opstanak i mogući povoljniji razvoj situacije. Svakako, imali su na raspolaganju tri godine da preduzmu korake u cilju prilagođavanja poslovanja fabrike u nepovoljnim uslovima, ali oni to nisu iskoristili.
Veličina fabrike nije slabost, nego snaga, ako menadžeri to znaju da iskoriste.
Lopovlukom je „29. Novembar“ dokrajcen, mada, mozda bi se to svakako desilo i bez sankcija. Steta sto smo ostali bez takvog privrednog giganta (i jos mnogih) i kvalitetnih proizvoda. Secam se da su gotova jela bila odlicna i da ona drugih proizvodjaca nikada nisu bila ni blizu. Ja sam najvise voleo svinjski paprikas sa taranom. To je i moj stric znao, pa bi ga nabavio kada bismo tata i ja dolazili da mu pomognemo u vocnjaku. Tada nije bilo vremena za kuvanje, nego smo kutijicu od folije sa gotovim jelom vezivali zicom, pa na stap (kao pecaljka) i grejali na vatri. Ceznem za tim ukusom.
Da je bilo namere 29. Novembar bi opstao, naravno u manjem obimu poslova. Ali njegova se sudbina znala. Samo se zapitajte ko je bio poslednji direktor te firme,pa zatim I Pahuljice i naravno drugih preduzeća……
Razmišljam šta bi bilo da je 29. nov. ostao da radi. Danas bi bio u vlasništvu neke multinacionalne kompanije ili investicionog fonda. Ne znam da li bi se neki domaći tajkun bavio ovim biznisom na takvom nivou (nedajboze Matijevic)
Malo fabrika je dočekalo kraj devedesetih a da je bilo na zdravim nogama. Usledila je divlja privatizacija,gde je zanimljivije bilo zemljište i placevi nego staro gvožđe.
Još pre rata je ekonomski fakultet napravio model privatizacije 29. novembra ali je to tada odbijeno. Teško je bilo iz samoupravljanja preći u kapitalizam. I mi kao i drugi u Istočnoj Evropi mislili smo da zapadni kapital jedva čeka da kupi naše fabrike i da nam obezbedi nemačke plate. A njih je zanimalo samo tržište i jeftina radna snaga.
Drug crni zavijo u crno
Sve u svemu osim za vreme sfrj ni pre ni posle nista nije stvoreno na teritoriji Srbije da potraje ili da služi narodu i državi. Sve se radi isključivo zbog malverzacije i pljačke. A imamo nabolje mozgove samo ta prokleta politika sve uništi i rasproda. Valjda nam je takav mentalitet i to neće nikad da se promeni. Tako su prošli sve firmw posle tranzicije, Sever, 29. Novembar, Fidelinka, Azotara,Zorka itd.
@Cedomir
Da li mislis na Vucica?
Izvini molim te,ali firme su razbucali zuti,rascupali su ih 2000- ih i to je cinjenica.
Šteta je ovako lep i poučan članak gospodina Lanskog „prljati“ politički obojenim komentarima.
Međutim, ne mogu da se ne osvrnem na komentar @Deksa i da ga na neki način opovrgnem. Istina je da su sporne privatizacije počele u vreme kada su na vlasti bile partije oko DOS-a, ali je takođe istinito da su osobe koje su učestvovale u tim mutnim privatizacijama danas takođe članovi aktuelnih stranaka na vlasti, ili njihovi savetnici, ili simpatizeri iz koristi. Krenimo redom: Siniša Mali, Aleksandar Vlahović, Mlađan Dinkić, neki kumovi Petrovići, Subotići, Čovići i mnogi slični, nekada naklonjeni onoj vlasti, a sada ovoj.
Najlakše je izaći za skupštinsku govornicu i pljunuti Đilasa i Šolaka, spomenuti 619 miliona €, a ove licemere i kameleone skrivati od javnosti. Upravo ti likovi su pokopali i još dublje ukopavaju privredu ove države uz podršku vlasti.
Pitam zlobne komentatore samo da li misle da ova vlast istim tim spodobama ne daje podršku? Jok, pa i ne! Normalno, kao i ona prethodna, uz pristojno visoku kompenzaciju. A ti narode slušaj kako su po pravilu uvek pogrebnici Srbije oni prethodni.
Ako neko realno sagledava situaciju u poslednjih 30 i kusur godina, može da zaključi da je ratni zločinac Milošević imao čak najbolju ideju vezanu za privatizaciju bivših društvenih preduzeća u kojoj je svaki građanin u skladu sa svojim radnim doprinosom društvu imao pravo na deo kolača u vidu deonica ili akcija. Za neuspeh takvog projekta tranzicije najveći krivci se kriju među onim kameleonima koje danas predvodi lažni doktor Mali. Ipak je Milošević imao obrazovane i sposobne saradnike u ekonomskom sektoru, što se ne može reći za današnjeg vođu koji se nije dokazao ni u čemu, osim u prekomernom zaduživanju države i bespotrebnom rasipanju budžetskih para.
Slusam ove starije kako kukuaju. Raspitajte se malo kod nekih isto “vasih starijih” ekonomista ,pa ce te saznati cinjenice. Kao prvo sve te vase direktorcine 70tih i 80tih su krale sakom i kapom,pogotovo kad su zidali svoje kuce i vikendice.Od tri kamiona materijala,jedan ide u fabriku,drugi kumu,a treci njemu na plac.Ovo je samo delic cele slagalice. To se desavalo bezbroj puta,samo obicnom radniku to nije nesto smetalo jer je i on koliko toliko imao. 99% drzavno-komunisticko-socijalistickih fabrika je u zlatno doba poslovalo u minusu. Iz tog razloga je Sfrj svake godine upumpavala pare bukvalno u sve fabrike. Dobro se poslovalo ali ne toliko dobro da pokrije radnicke visoke plate,luxuzna putovanja rukovodstva,gala vecere i prijeme.Radnici su imali odlicne plate,standard je bio visok ali je sve to bilo vestacki jer je bilo bez pokrica. Kazu Milosevic ovo ono,pa evo u Hrvatskoj nije bio Milosevic,U Makedoniji i Cg nije bio Milosevic,pa nista bolje nisu prosli od nas sto se tice ekonomije ili privatizacije.Eno i Slovenci grcaju.Amerika,zapad i kapitalizam su sjebali Jugu i to samo ukidanjem kredita,raznih fondova i trzista. Na to su vam bacili kosku,vi se primili i posibali izmedju sebe,a mi,vasa deca,najebali i jos zbog toga ispastamo. Zakljucak je sledeci: Lepo je bilo dok je trajalo,uzivali ste,gradili sebi i putovali ali bez pokrica i sa velikom inflacijom. Onda se malisa nije vise dizao,radili ste sve manje i manje,standard padao i kao slag na tortu,uzeli ste puske u ruke i porokali se. Sad kad mi ispastamo zbog vaseg bahacenja i nemara,vi glumite zrtve. Ne gospodo,kako ste posejali tako sada zivite,a sto je najgore i mi sa vama.
@laki
Slazem se sa tobom,ali sto ta tvoja vlast nije sprecila te ljude da to rade.Molim te nemoj mi prodavati m… za bubrege.Cupali su svi i otimali sta su mogli.
Imam 53 god Vlado ovo je 1000% tacno od reci do reci sto si napisao
Ljudi, 29 -i kao i SVE ostale fabrike unistene su pljackaskom privatizacijom i tajkunizacijom zemlje sa ciljem lakog i brzog bogacenja pojedinaca i prepustanja trzista stranim kompanijama.SVE ostalo su bukvalno price za malu decu,da je 29-i kojim slucajem i uspeo da prebaci proizvodnju u susednu Madjarsku to svakako vise ne bi ni bio 29-ivec neka sasvim nova fabrika sa proizvodima na bazi recepata iz 29-og.
Kupovinom fabrika strane kompanije su kupovale trziste i to je bio prevashodni cilj,brendovi su uglavnom bili sekundarni u celoj prici.
Sve je lepo opisano…Druga strana medalje je imovina koja je razgrabljena, pa prodata da bi se isplatio dug državi !? Lepo bi bilo čuti u čijem je vlasništvu odmaralište na hrvatskom primorju. Verovatno mnogi ne znaju da je postojalo, a bilo je u vlasništvu 29-og …o tome se nije pričalo kada su prodavane prodavnice i ostala imovina. Taj ko zna za to odmaralište, zna i gde je bilo, i koliko je bilo, u kakvom stanju itd…a možda u čijem je vlasništvu sada i na koji način. Pre par godina je bio i prilog o tome na HTV-u.
@Građanin
Odmaralište je bilo u Sumartinu na Braču. Bio sam tamo dva puta. Otela ga je Hrvatska država i prodala kao i sva druga naša odmarališta
Da li se neko seća ko je bio direktor Agrosa, krajem osamdesetih? Kao što se vidi na prvoj slici, 29ti je tada već bio u Agrosu. Ekonomska kriza osamdesetih je bila globalnog karaktera, i to je takođe imalo uticaja na YU ekonomiju. Osamdesetih je takođe YU socijalizam potpuno izgubio ideološki karakter, i prerastao u ‘burazerski socijalizam’, što je na balkanu prirodno stanje državnog uređenja. Političko i ekonomsko rukovodstvo je postajalo sve korumpiranije, ali je istovremeno bilo i nekompetentno za novu formu globalne ekonomije koja je tada već bila u zaletu. Zemlje kao YU nisu imale šanse, čak i da su bile manje korumpirane. Sloveniju, naravno ne računamo (kao ni Češku, ostalo je sve isto, odavde pa do Urala).
@Trovach
I meni je isto najbolji bio svinjski paprikaš sa taranom, ako si mislio na onaj sa iznutricama.
Na kampovanju leti smo alu konzerve umotali u crnu najlon kesu i ostavili pola sata na suncu.
Gotova jela su bila za to kratko vreme vrela i spremna za ručak.
Inače, za ovakve prilike i kada nisi imao uslove za kuvanje, ovo je bio najbolji način da se jede nešto kuvano.
Nisam izbirljiv, meni su sva gotova jela od 29.Novembra prijala, dobra su bila, jedino onaj rižoto je malo imao ukus deterdženta, ali je moguće da se to meni samo pričinjavalo.
Meni su najbolje prijale svinjske nogice u saftu, nešto najbolje. Ali da odam i jednu malu tajnu. Nekako prije gotovih jela u restoranu Beograd je bio jedan učenik u privredi, neću da odam ime, sa kojim smo imali uvek probleme. Nakon par godina sa najvećim zaprepašćenjem sam doznao da je on glavni kuvar za spremanje gotovih jela u 29.novembru.
Što se tiče odmarališta u Sumartinu ono je bilo u vlasništvu Zavoda za socijalno osiguranje. Tu su upućivani radnici slabijeg materijalnog stanja, narušenog zdravlja i birani su na predloge iz preduzeća, te uz obavezan lekarski pregled.
mam i jedan loš doživljaj. Naime 1965.godine u vreme katastrofalne poplave Dunava iz svakog preduzeća su organizovano odlazili na odbranu nasipa. Tako sam ja zaglavio sedam dana u Karavukovu, a svaki dan za ručak supa sa karfiolom iz konzerve od 29,novembra.
Propast je uzrooperakovana glupim rukovodstvom . Nesposobni zemljaci. Kooperante nisu isplatili, izgubivsi tako sirovinsku bazu. Tu je poceo siguran kraj. Para za hranu kooperantske proizvodnje nisu imali jer prethodnu veliku isporuku nisu nicim osigurali od neplacanja. Samrtni krug time se zaklopio. Carnex je opstao u istim uslovima.
@Granicar odmaraliste se nalazi u Sumartinu niko nije oteo ceka se prodaja.Inace je u devastiranom stanju od nekoristenja nisu zavrseni imovinsko pravni odnosi. Bio sam tamo pre 2 godine i pricao sa mestanima i svima je ostao u lepom secanju najvise zbog ljudi koji su odlazili na letovanje u to odmaraliste inace za vasu infirmaciju ima dosta Bracana i Bracanki koji su dosli u Suboticu i ostali zbog ljudi koji su radili u 29 Nov.najboljoj mesnoj industriji u bivsoj Jugi i njenoj pasteti u crevu od pola metra.
@Vlado Je li ovo Kojin monolog iz Lepa sela,lepo gore?