Tajne 18 starih zanata zna Ferenc iz Subotice

Ferenc Torma iz Subotice je primenjeni umetnik koji poznaje veštine i tajne čak 18 starih zanata.

Znanje koje ima prenosi na mlade i decu, a u materijale koje koristi i predmete koje stvara unosi puno ljubavi i daje im poseban pečat. Neraskidivu vezu Torma je uspeo da ostvari s drvetom i zbog toga je umetnik kojeg vole i traže sve generacije.

Sve je počelo davnih 70-ih godina na moru kada se u Splitu susreo sa rukotvorinama majstora obrade gline, drveta, slikara…

– Odlučio sam da je to moj pravac, put kojim želim da koračam. Drvo je postalo moj glavni zanat, ali ga ipak nisam birao tokom školovanja. Smatram da što više znamo i umemo, nalazimo bolje sebe u društvu, a zanatlije će uvek biti potrebne. Zato sam tokom 13 godina edukacije u Mađarskoj, u vrhunskim kampovima, naučio i obučio se za 18 starih zanata. Istovremeno sam stekao mogućnost predavanja i postao sam i edukator starih zanata. Mlade mogu da osposobim i pripremim da naprave sopstveni biznis plan – kaže Ferenc Torma.

Veštine je stekao za rad s trskom, glinom, kožom, kanapima, besprekorno pustuje, pravi amove, tka, šije raznim materijalima i ume sve sa svim materijalima koje možemo naći u prirodi. Sa suprugom Dijanom Kopunović Torma, koja je psiholog, napravio je jedinstvene edukativne programe i od kada su ih zvanično akreditovali, u vrtićima i školama obučavaju vaspitače i učitelje kako da prenesu znanje na učenike.

– Stari zanati su najbolji način i put, naročito za malu decu, da steknu finu motoriku, izdržljivost, strpljenje, da budu kreativni. Bez obzira na tehnološku revoluciju, moramo se vratiti prirodi. Zato sam sa suprugom Dijanom osmislio program za vaspitače. Imamo tri akreditovana seminara sa kojim smo obišli Srbiju i rado ćemo kada prođe pandemija nastaviti s edukacijom. Kada malo dete nauči stare zanate, nikada ih neće zaboraviti – objašnjava umetnik.

Njegova najveća ljubav je rad s drvetom. Dok priča o iskustvu susreta s komadima drvenih površina, zatim obrade i pravljenja predmeta i upotrebnih stvari, od kojih su njegovi rekviziti sa životinjama za dečja igrališta hit u Srbiji, Ferenc Torma ne prikriva zadovoljstvo i sreću koju oseća zbog toga.

– Drvo je neverovatno. Kada ga rasečete, nikada ne znate šta možete da očekujete, kakve figure ćete pronaći, čvorove, pukotine i uvek se pojavljuju razne minte i oblici. Drvo je u mom životu ostavilo najupečatljiviji trag jer sam napravio veliki broj kuća, ikona, puno stvari, slika, nameštaj. Posebno sam zahvalan lovcima iz Italije kojima sam u duborezu pravio komode, slike i drugo. To mi je unapredilo tehniku rada, stekao sam virtuozno znanje tada. Radio sam kapije u Mađarskoj, zatim rezbarene ulaze u vinske podrume i za mene je velika privilegija preneti to znanje deci – priča Torma.

Poručuje da je tradicija identitet svih nas. Njom pokazujemo put odakle smo došli i kako se razvijamo i napredujemo. Takođe, Ferenc Torma igrališta koja pravi ne smatra samo poslom koji treba obaviti, već uživa u svakom delu bezbednih rekvizita, koji imaju sertifikate o bezbednosti. Voli igrališta jer su poput odskočne daske za svako dete i velika priprema za život. Mesto gde stiču rutinu penjanja, gde savladavaju strahove i raduju se izazovima. Pravi ih od bagremovine, trske i konopaca, sve sastavlja ručno. Njegova igrališta se nalaze od Subotice do Vranja i Aleksinca, deca ih obožavaju, a roditelji i vaspitači su mu zahvalni na kreativnosti. Pravi razne igračke, kućice, garaže na tri nivoa, a napravio je i setove koji sadrže pilu, čekić i drugi alat za koji smatra da svaki učenik mora da ima i da savlada rad s njima.

– Dok radim dletom na drvetu ljudi kažu da je to jednostavno, jer ja dletom pišem kao vi sa olovkom. A za to se ne treba roditi, već treba zavoleti toliko da ruka ide sama od sebe. Kao što pisci stalno razmišljaju šta će napisati, ja razmišljam šta će iz kog drveta nastati. Najlepše je kada tek počnete, svesni ste da ima još tri dana rada, a već vidite kraj – zaključuje.

Kapija prijateljstva

Među radovima, izdvaja Kapiju prijateljstva koju je pravio na Tari.

– Napravio je stubove, ali tako da je usaglasio sve kulture, motivima je istakao vrednosti prijateljstva sprskog, mađarskog, ruskog i mnogih drugih naroda. Kapija je rađena za Kamp prijateljstva kroz koji je prošlo više od 9.000 dece – kaže Dijana Kopunović Torma.

BLIC



KOMENTARI

  1. Mala nostalgična uporedba kaže:

    PESMA O PLAVOM ZECU
    Tri sam zemlje prelazio,
    i tri gore pregazio,
    i tri mora preplivao –
    dok ga nisam ulovio,
    Plavog zeca,
    čudnog zeca,
    jedinog na svetu.
    Ovaj zec
    zna da svira,
    ovaj zec
    zna da plete,
    ovaj zec
    ručak kuva,
    ovaj zec
    kuću mete.
    Ovaj zec
    plesti ume,
    ovaj zec
    žeti ume,
    ovaj zec
    šiti, piti
    i francuski govoriti
    – sve razume!
    Plavi zec,
    čudni zec,
    jedini na svetu!
    Ja ga htedoh vama dati
    da vas mije,
    da vam šije,
    da vam kroji,
    da vam broji,
    da vam plete,
    da vam mete,
    da vam kuva,
    da vas čuva,
    da vam peva,
    slike šara
    i francuski razgovara.
    Plavi zec,
    čudni zec,
    jedini na svetu!
    Stavih zeca u torbak,
    pa požurim svojoj kući.
    Al’ kad bismo ispred kuće,
    stade zečić da šapuće:
    – Pusti me, lovče,
    hrabri lovče,
    da očešljam kosu,
    da umijem lice,
    da isečem nokte,
    da ispravim stas,
    da udesim glas.
    Nek vide deca
    plavog zeca,
    čudnog zeca,
    jedinog na svetu!
    Pustih zeca iz torbaka –
    al’ se zec ne očešlja,
    al’ se zec ne umi,
    nit iseče nokte,
    nit ispravi stas,
    nit dotera glas.
    Već pobeže, oj nesrećo,
    na kraj sveta, oj nevoljo!
    Plavi zec,
    čudni zec,
    jedini na svetu!

    Duško Radović

  2. Vlada kaže:

    Bilo bi lepo da je vise slika u clanku. Ako ukucam “ Kapija prijateljstva tara” na guglu, nista pametno ne dobijem.

OSTAVITE KOMENTAR

8 + 2 =