Tata je želeo da ona bude baš Marlen Ditrih

Ono što će verovatno obeležiti život Subotičanke koja se zove isto kao i poznata pevačica i glumica, jeste da je zahvaljujući upornosti njen otac uspeo da kontaktira sa svetskom divom koja im je, sve dok se nije razbolela, uoči Božića slala svoje slike i knjige

Marlen Ditrih živi u Subotici. Voli umetnost, prija joj pažnja javnosti, ali isključivo kada joj se ona poklanja zbog hobija kojima se bavi: kada završi slike i predmete od ovčije vune ili po receptima francuskih poslastičara umesi kolače, kada napravi lutke za pozorišne predstave ili prelep buket cveća. Ali, ono što će, verovatno, obeležiti njen život jeste činjenica da joj je otac, oduševljen čuvenom glumicom i pevačicom, dao ime Marlen, a onda je zahvaljujući upornosti uspeo da kontaktira s pravom Marlen Ditrih, obavesti je da u Srbiji živi njena imenjakinja, a potom i da zaokupi njenu pažnju.

U razgovoru za „Politiku”, subotička Marlen Ditrih otkriva da su članovi njene porodice, posle nekoliko muških potomaka, jedva dočekali da na svet dođe žensko dete, priča o situacijama s kojima se susretala zbog karakterističnog imena i prezimena i iskreno priznaje da bi, da je mogla, sebi dala drugo ime.

– Deda je nekada bio, a tata je i dan-danas veliki fan Marlen Ditrih. Tata je sakupljao novinske isečke, celu jednu vitrinu u kući je ispunio knjigama o njoj… Znalo se da će, kada se rodi devojčica u porodici, dobiti njeno ime. Toliko je tata bio opsednut pravom Marlen Ditrih da joj je odmah kad sam se rodila poslao pismo u kojem je obaveštava o tome. Sva pisma su se vratila, ali on nije odustajao. Na kovertu jednog, koje je poslao naknadno, zalepio je moju fotografiju i u nju stavio crteže koje sam nacrtala. Tek na to pismo nam je odgovorila. Kada danas razmišljam o tome, sumnjam da je ona lično odgovorila na to pismo, ali smo dobili njenu potpisanu fotografiju i knjigu. Sve dok se nije razbolela, uoči Božića bi nam slala svoje slike i knjige. Sada se te knjige mogu naći samo u bolje snabdevenim antikvarnicama. Kada je Marlen umrla, tata je čak i suzu pustio – priča za naš list subotička Marlen Ditrih.

Priznaje da je nekada bilo teško nositi breme poznatog imena i prezimena, kao i da je nekada imala osećaj obaveze prema pravoj Marlen Ditrih zato što se zove isto kao i ona. Zato, kako kaže, upozorava roditelje da pažljivo biraju imena za svoje kćeri i sinove.

Ipak, kako kaže, nije pomišljala da će zbog imena i prezimena upasti u niz nekada komičnih, a nekada neprijatnih situacija. Danas, kada se predstavi, retko ko reaguje, ali nije tako bilo uvek.

– Stasale su mlađe generacije kojima ime Marlen Ditrih ništa ne znači. Međutim, ranije je umelo da bude nezgodno. Jednom, kada sam prelazila granični prelaz Kelebija, jedan od policajaca me je upitao „gde mi je drug Hitler”. Bilo mi je neprijatno i želela sam da mu objasnim da je Marlen Ditrih u Holivud došla bežeći od nacista, ali sam odustala. Nisam želela da ulazim u raspravu s policajcem i, eventualno, tako sebi napravim problem. Dešavalo mi se i da mnogi misle da je moj profil na društvenim mrežama lažan s obzirom na ime i prezime. Zato sam jednom, možda pomalo u besu, objavila svoju ličnu kartu. Jednom su mi se smejali u SUP-u kada sam ih pozvala i predstavila im se – s osmehom priča Marlen.

Iskreno priznaje da sebi, da su je pitali, nikada ne bi dala ime koje nosi. Dala bi neko kratko koje se lako pamti i nema veze ni s jednom poznatom ličnošću. Baš takva imena izabrala je za svoje troje dece.

Za razliku od prave Marlen Ditrih, za koju je čitala da je bila narcisoidna i da se zbog nesrećnih ljubavi okretala publici, Subotičanka je vesela i, kako kaže, ima dva cilja kojima se u potpunosti posvetila: decu i karijeru.

– Već dve decenije imam knjigovodstvenu firmu, ali taj posao nije ono što me ispunjava. S obzirom na to da sam puna ideja i da sam kreativna, prvo sam počela da šijem haljinice za lutke kojima sam se igrala. Kada mi je mama skrenula pažnju da sam već u godinama kada mi ne priliči da se igram lutkama, počela sam sama da ih pravim. Neke sam pravila i za pozorišne predstave. Kada me je i to prošlo, počela sam da pravim i dizajniram sapune, a potom i pustovane slike. To su slike koje se prave od ovčije vune. Izlagala sam ih u našoj zemlji, Mađarskoj, Austriji… – kaže Marlen.

Bavila se dekoracijom prostora, a završila je i kurs za cvećara. Trenutno joj pažnju privlači spremanje kolača po francuskim receptima.

 

POLITIKA



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR