SUBOTICA – Izvoz jabuka iz Srbije u Rusiju, uz mnogo poteškoća, i dalje se odvija. Da li će biti gubitaka u ovom poslu i u kojoj meri, tek će se računati. Značajnu stavku u novoj računici predstavlja i gorivo, koje će na svom novčaniku osetiti i građani u Srbiji.
Tavankutske jabuke i dalje idu u ka Rusiji. Kako i kuda je glavobolja, a naplata prerasta o noćnu moru. Selekt frut (Select fruit) već pet godina plasira voće sa peska, ali i drugih voćarskih krajeva Srbije u Rusiju. Novonastala situacija, odnosno sukobi Rusije i Ukrajine, ugrozili su i plasman, i logistiku i naplatu robe. Putevi robe do Rusije su duži, gorivo skuplje, kurs rublje je nepovoljan, a sav posao neizvesan zbog sankcija koje mogu da se odraze na tranzit robe.
„Ovo je nešto što je bilo neočekivano. Možda je neko i očekivao, ali za nas je lično bilo neočekivano. I onda sada plivamo trenutno u tome kako plivamo, kakvi su gubici i koliki su videćemo na kraju i da li će ih i biti, možda se izvučemo iz svega toga likvidni, ali zaista sve zavisi od Rusije, i od cene i tržišta koje je gore“ kaže menadžer prodaje i logistike „Select fruit“ Valentina Andrić.
Samo cena prevoza učestvuje sa 27 eurocenti u ceni jednog kilograma jabuke. Napetosti i sankcije odrazile su se i na cene goriva koje će neminovno biti povećane i kod nas, što će pospešiti već krajem prošle godine probuđenu inflaciju.
„Kada cene goriva budu odmrznute, biće povećanje cena svakako. Jer, znamo da je recimo u Nemačkoj dizel oko dva evra, kod nas je bio jedan i po evro. Znači, ta razlika u prodajnoj ceni dizela će skočiti. Međutim, tu država ima nekih mogućnosti, recimo da smanji akcize i da malo niveliše taj porast cena, da to ne bude neki nagli skok, da bude neki proračunati lagani skok“- smatra ekonomista Atila Čanadi.
S obzirom na činjenicu da Srbije nije uveli sankcije Rusiji, naša zemlja može da nadomesti u nekoj meri plasman robe na rusko tržište. Sve dok sankcije članica Evropske unije ne obuhvate i tranzit robe ka ovoj zemlji.
RTV
Moj stric je gajio jabuku u vreme SFRJ. Dodje Bosanac sa kojim je godinama saradjivao, dogovore se za cenu, ovaj odnese vecinu roda, a stričko je ostatak nosio cak do Apatina na pijacu da dobije bolju cenu. Cak je vozom nosio u jesen paradajz u Zagreb kada ga vise niko nije imao, a nije nabijao cenu iako je mogao. Jednostavan covek, posten i „operisan“ od svakog biznisa, umro je sam i siromasan; nisu pomagali saveti, a i kako promeniti starog coveka. Da ne bude zabune i zluradih komentara, jedino smo se ja i moja supruga potrudili oko njega za zivota i oko njegove sahrane (samo jedna sestra je ucestvovala), a bio je svima dobar kada im je biciklom na kucni prag donosio najlepse jabuke za DŽ (mislim na rodbinu). Nije stanovao u Tavankutu, nego malo pre Kelebije. Stričko Marko, počivajte u miru. Nikada nisam upoznao postenijeg i naivnijeg coveka od Vas.
Trovach, izgleda da nije bio ni gladan ni zedan, imao je i postovanje, da li je zaista bio siromasan ?