Svirati i leteti – isto je. Ovo je naziv programa koji su upriličili učenici Tehničke škole “Ivan Sarić” i Subotičkog tamburaškog orkrestra povodom dana škole. Stotinu dvanaest godina od prvog leta Ivana Sarića, i sedamdeset i sedam godina od osnivanja škole, ovogodišnja proslava bila je u znaku jednog drugog vizionara, Pere Tumbasa Haje.
Iako iz ravnice, dostigli su najveće vrhove i ostali zapisani u vremenu kao vizionari. Jedan je svojim herojstvom i inženjerskim umećem dostigao nebeske visine među prvima u Evropi, dok je drugi svojom muzikom ceo vek pre nego što je sva ta muzika “pohranjena u klaudu” ovdašnje nasleđe sačuvao za buduće generacije. Jedan je Ivan Sarić, po kojem subotička tehnička škola nosi ime, prvi letač na ovim prostorima, a drugi je Pere Tumbas Hajo, prva tamburica Subotice svih vremena, merna jedinica uspešnosti u sviranju na severu Bačke. Savremenici, sa mnogo sličnosti i razlika, a pre svega – inspiracija.
Izvor: RTV
“Poruka našim učenicima i našim profesorima, jer ovo je prevashodno naša svečanost, jeste da se od snova ne odustaje. Nikada i ni pod kakvim uslovima. I onda, naravno, možemo da se nadamo da će se ti snovi i ostvariti”, ističe profesorka istorije u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ Jasmina Marić.
“Ako živiš u jednom malom gradu, jednoj provinciji, moraš se uklopiti u njene okvire. Ukoliko želiš ići dalje, moraš izaći iz tih okvira. To je svojstveno i Ivanu Sariću i Tumbas Peri Haji. Kada govorimo o Tumbas Peri Haji, on je zahvaljujući odlasku u Radio Beograd, zajedno sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, stvorio, odnosno udario temelje prave narodne muzike, čiste forme. Tako danas nije slučajno kada se kaže: od Beograda prema jugu za narodnu muziku zaslužan je Carevac, a od Beograda prema Subotici – Tumbas Pere Hajo”, smatra autor dokumentarnih filmova Miroslav Antelj.
Srednja tehnička škola trudi se da svojim učenicima bude lansirna rampa za njihove visine, a koliko visoko će ići zavisi od njih samih. I Ivan Sarić i Pere Tumbas Hajo su im najbolji primeri.
RTV
