A bili smo ko Linda i Pol, ko Džon i Joko, Bogart i Lorin Bekol...peva stari roker o nekim ljubavima koje su obeležile epohu.
I u našem okruženju nailazimo na imena parova koja su jednostavno srasla i retko se pominju odvojeno.
U savetima za dugu ljubav, gotovo uvek se kaže će ona duže da traje ako se „konzumira“ umereno. Postoje ženske priče, muški razgovori, ženske stvari i muški poslovi…Dobar deo dana su to dva sveta. A kada se sastanu dvoje koji se vole, nastavljaju tamo gde su juče stali.
Bez rastanka nema ni sastanka, jel ? Ali za neke parove to ne važi. Taj blagoslov je veoma redak. Oni su često zajedno po cele dane i ceo vek provedu nerazdvojni u svakom poslu.
Ako se neko zove Romeo, verovatno je da ga uvek masiraju pitanjima kao: Gde ti je Julija? Od Adama i Eve do danas, uvek je nekim parovima uspevalo da svoja imena stope u jedno.
Decenijama su to u Subotici bili Teri i Joži, zahvaljujući svom frizerskom salonu na korzou, koji se tako i zvao.
Ne stvarajte sebi briga – tu su Teri i Joži
Počeli su kao mladi i proveli su ceo vek u glavnoj subotičkoj ulici. Teri i Joži su bivali sve stariji dok je dvadeseti vek bio sve mlađi. Modni trendovi su se menjali sve brže i brže a to važi i za frizure, posebno ženske. Pola dvadesetog veka defilovala je mladost ispred salona Teri i Joži, kojoj su oni doterivali frizure kakve su nametali svetski modni talasi.
Subotički korzo šezdesetih, ispred salona Teri i Joži:
Šezdesete u Subotici – za ljubav nije važna obuća (dvorište u Borovo ulici)
Salon Teri i Joži na korzou, 18.07.1979. godine
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
A njihovo prezime, gosp. Lansky??
Da secam se tog salona.Moja mama je uvek isla tamo na frizuru,mesecno jednom.Ja sam odlazila svaki put sa njom kod njih.Godinama je odlazila tamo,valjda do zatvaranja radnje.Jos i dan danas se secam kako je izgledao salon,a slika Terike i Jozike jos uvek je predamnom.Dosta visoki malo krupni oboje,Terika plavusa uvek sa urednom frizurom i Jozika crn sa naocarima,uvek uzurbano radili po salonu.Uvek je bila guzva,Volela sam da odlazim tamo sa mamom i uvek mi je bilo interesantno,Bio je to vrlo prestizan salon u to vreme.
Szánto Jozsef és Czibor Teréz – a Czibor család távoli rokonságom – DGY
Treća slika sigurno nije snimljena na majmun placu, tu nikada nije bilo klupa, a pokraj klupe se vidi stablo bagrema,malo dalje još jedna klupa. Bilo bi lepo da se devojka ili momak sa slike prepoznaju i objasne gde je slika snimljena.
majmun plac 1965. g
već su se prepoznali – znaju gde su uslikani, slika u vlasništvu a.D.
Gospodine Lansky
Uz svo poštovanje za Vaš trud da nam prikažate prošlost i sadašnjost našeg grada na fotografijama, ipak niste u pravu. Na Vašoj slici se nalazi park ispred Gradske kuće, sa vatrogasnim bazenom, koji je sagrađen u vreme bombardovanja saveznika u drugom svetskom radu u cilju da se obezbedi voda za gašenje požara. Na mestu ovog bazena se sada nalazi tzv. Plava fontana,koja prati oblik starog bazena, kao što Zelena fontana prati oblik nekadašnjeg parka.
Deo Majmun placa se vidi u gornjem levom uglu fotografije, to je ograda parka i trotoar koji se nekada nalazio ispred ograde. Na toj ogradi je sedeo uglavnom muški svet i posmatrao šetače,naravno najviše devojke, pošto se i taj deo ulice nakon 17 časova pretvarao u deo Korza. Kako je taj deo trotoara i ograda dobio naziv Majmun plac – Majom plac, vredelo bi istražiti.
Primite moje najiskrenije pozdrave.
PS
Ja lično na toj ogradi nikada nisam sedeo, više mi je odgovarala šetnja sa mojom devojkom, sadašnjom suprugom.
Ako dobro razumem, vi razdvajate pojmove "park ispred gradske kuće" i "majmun plac". Ja ustvari ceo trg zovem majmun plac.
Ono što me rastužuje je činjenica da nova generacija ovaj prostor zove "kod plave fontane" a smešno im je kada se kaže Majmun 🙁
Gospodine Lansky, niste u pravu, park je park i nikada nije bio Majmun plac kao celina. Majmun plac, i sam naziv govori, jeste ograda parka prema Pelivanu i trotoar (plac) ispred ograde. Već sam naziv plac govori da to nije park. Raspitajte se malo među starim momcima, svi će Vam reći gde je Majmun plac. Na ogradi parka se sedelo, a ko nije našao mesta, stajao je na mestu gde je sada stub za oglase, na uglu parka. Pošto sam se u međuvremenu malo raspitao, Majmun plac je verovatno dobio ime pošto su momci sedeli na ogradi poput majmuna na grani.
Očigledno da se pojam Majmun vremenom menjao. Vi kažete da je to nekad bio prostor ispred Pelivana i stuba, zajedno sa ogradom. U vreme koje ja pamtim (80-te), ceo park je omladina zvala Majmun i sedelo se i u središnjem delu, i prema Triglavu, i prema gradskoj kući.
Repetitio est mater studiorum = Ponavljanje je majka mudrosti Komentari Kertvaros
12. 06. 2014. u 12:45 Citiraj
Majmun plac ili Majmunsko ostrvo – pitanje je sad. Negde krajem 19-tog veka Berlinski zoo-vrt prezentuje svojoj publici nesto sto je do tada bilo nevidjeno. Majminsko ostrvo gde su zivotinje na jednom parcetu zemlje okruzenom vodenim kanalom. Bilo je to prvi puta u istoriji zoo vrtova da su nestale restke izmedju posetilaca i posecenih. Par godina kasnije ideju prihvata i Budimpestanski zoo-vrt i stampa je to rastrubila kao posebnu senzaciju i svi su govorili o "Majmunskom ostrvu". Cela prica se poklapa otprilike i sa vremenom oko pocetka izgradnje Suboticke gradske kuce. Pre negde oko pola veka citao sam autobiografske zapise pesnika Rada Drainca po naslovom "Crni dani". On opisuje svoj povratak iz Pariza, kratko po svrsetku Prvog sv. rata, (negde oko 1920 g.) a koji je isao preko Subotice. Na jednom mestu pise (slobodno prema mom secanju) "Sedim na niskoj zeljeznoj ogradi oko gradske kuce u Subotici, zvane Majmunsko ostrvo…" Ako neko slucajno ima volje i vremena neka svrati do Gradske biblioteke, potrazi narecenu knjigu, malo prolista i kaze nam kako se zvalo mesto za inicijajaciju Suboticke omladine, jer kad si samostalno seo na sipke – vise nisi bio dete.
Šta treba da ponavljamo. Počelo je sa TERI I JOŽI – a sada se govori o m… plac – pa m…
ostrvo. Slike su u redu, tekst je vrlo korektan. Kome je vrlo dosadno verovatno će i dalje
da švrlja neke ne bitne stvari koje nemaju nikakve veze sa NASLOVOM. Pitajte ako imate
nešto u vezi TERI I JOŽI – O JEDNOJ UGLEDNOJ PORODICI. ima toga još u Subotici.DGY
Ja se secam pocetkom osamdesetih i jos krajem osamdesetih je bio i neki frizer "Terek" ili tako nesto, i to je bilo na Korzou? Jel se seca neko jos uvek te radnje?
Tačno, bio je još Terek, zatim stari Kikić i ona velika berbernica CENTRAL. Kako su mi pričali, to je bilo nekakvo udruženje gde su forsirali da uguraju sve samostalne berbere u tu zadrugu ali se vremenom odustalo.
Teri & Jozi je jedan vrolo zanimljiljiv i kompleksan fenomen da bi se o njemu moglo pricati tako sto se odvali nekoliko supljih i povrsnih recenica, nevaznih pitanja, i jos nevaznijih rodbinsih konstelacija. Ono sto taj salon cini posebnim i znacajnim je sposobnost njegovih vlasnika da plivaju u svim rezimima i drustvenim relacijama koje su prosli i doziveli, kao i urodjeni prirodni talenat za marketing. Imati i zadrzati decenijama lokal na najeksponiranijem mestu (istina selili su radnju dva puta ali uvek na korzu ) i biti isto tako decenijama prvi u bransi je zaista nesto vrlo retko i neponovljivo. Stoga bi bilo interesantno cuti nekoga ko je tako reci insajder i poznaje detaljirano "interna" doticnog salona, da najverovatnije instiktivno, odradi decenijama uspesni marketing u jednom provincijalnom gradu, i to prema postulatima koji su tek poslednjih godina usli u elitne frizeraje svetskih metropola.
Bio je i poznati frizer kod Zute Kuce, to su drzala neka dvojica drugova ili brace, ili kumovi, ne secam se vise ni tog tacno. Cirka 1984. 1985.
Ono zbog čega sam ih uzeo za primer, to je taj fenomen žensko – muških imena koje se uvek izgovaraju zajedno.
Diskusija je otišla u drugom smeru, kako to često biva. Nije mi bila namera da se govori o njihovoj porodici i životima, mada i to može biti zanimljivo.
@ Lansky
Nema potrebe da se "pravdate" moj post se u sustini ne odnosi na vase postavljanje teme vi uopste niste involvirani u celu pricu tj. komentar. Mene je isprovocirao izvesni forumas koji u diskusijama jako rado nastupa "Ex katedra", intolerantan je i praktikuje jednu vrlo neugodnu verbalnu agresivnost, ne samo kada sam ja u pitanju. Inace se doticni jako istice svojim vrlo konfuznim i smusenim komentarima. Diskusiju trebamo zamisliti kao jednu veliku reku sa mnogobrojnim pritokama koje se u nju ulivaju i tek sa tim pritokama reka (diskusija) dobija na snazi i sirini.
Pre koju godinu mlađarija je sedela na šipkama okrenutim „Pelivanu“. To je imalo smisla jer su neposredno pred njima šetali vršnjaci. Bilo je dovoljno da se korzo „skrati“ za taj deo od „Sporta“ do prodavnice „Peko“, da se i uveče prepusti automobilima, pa da nastane velika seoba sa „majmunskog ostrva“, čak tamo u središte tog najlepšeg gradskog parka.
(Subotičke novine 1980. godine, B. Krstić)