Svako ko je zadnjih par godina angažovao majstore za građevinske radove u kući i oko nje, zna kako je teško naći nekog pouzdano dobrog. Preporuka je najbolji način da se dođe do pravog čoveka, međutim, najčešće smo prinuđeni da ih tražimo preko oglasa.
U novinskim člancima naići ćete na savete da, recimo, treba tražiti račun, garanciju i slično, što podrazumeva registrovanu firmu, a to prosečan građanin teško može sebi da priušti.
Tako isto i Grad kuburi sa izvođačima koji često za sobom ostavljaju aljkavo urađen posao. Uzmimo za primer jarbol koji je postavljen ispred svečanog ulaza u Gradsku kuću. Prvog dana septembra oko njega se sakupe najviši zvaničnici da pozdrave zastavu i na svečan način obeleže Dan grada. Sigurno je bar neko primetio kako izgleda podnožje jarbola. Niko od njih kod svoje kuće ne bi platio majstorima a da su mu tako završili posao, pa i da je kokošinjac u pitanju.
Subotičanima teško pada kada se najlepši deo grada oštećuje, a pogotovo ako posle popravke on izgleda još gore. Svako pomeranje betonskih kocki zbog radova na podzemnim instalacijama, za sobom ostavlja neuredno vraćen deo pločnika. Umesto da to bude prilika da se poprave neke nesavršenosti, korzo dobija nove ožiljke.
Možda najgori slučaj nemarnosti predstavlja Harambašićeva ulica nakon prošlogodišnjih radova. Jedna tako posebna ulica u kojoj se zbog ambijenta čuva granitna kocka, bukvalno je doživela vandalizam od strane onih koji su vraćali tu kocku. Teško je opisivo ako se ne vidi svojim očima, mada se odlazak tamo ne preporučuje onima kojima je Subotica bliska srcu, ako im je taj vitalni organ slab.
