Teškoće osoba sa invaliditetom

Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom večeras će se u subotičkom restoranu “Madera” družiti osobe obolele od dečje i cerebralne paralize, paraplegije, kvadriplegije, multipla skleroze, distrofičari i ljudi sa amputiranim ekstremitetima. Subotičani sa posebnim potrebama pozvali su na druženje i sugrađane koji nemaju zdravstvene probleme, ali osobama sa invaliditetom svakodnevno pomažu na stepeništima ili pred visokim rampama. Stipan Ćakić, predsednik Udruženja amputiranih i rođenih sa malformacijama, koje ove godine obeležava pet godina postojanja, kaže da je samo 25 osoba učlanjeno u to udruženje, iako u gradu živi više od 150 amputiranih.

 

– Dobro je što postoji udruženje jer se okupljamo i takmičimo u šahu, bacanju pločica, pikadu. Leti odlazimo u prirodu, na Palić, u Novi Sad, Beograd. Druženjem vraćamo vedrinu i izbegavamo depresiju – kaže Stipan Ćakić.

 

Udruženje amputiranih godišnje iz gradskog budžeta dobija 140.000 dinara, a ove godine je na balu gradonačelnika sakupljeno još 100.000 dinara. Sud u Subotici novac od prekršaja prosleđuje u fond koje koristi ovo udruženje.

 

Ali na taj način je rešen mali broj teškoća osoba sa amputiranim ekstremitetima i malformacijama iz Subotice. Zato su među prvima krenuli na protest u Beograd, gde su tražili da im se primanja za tuđu nego podignu sa preskromnih 5.000 dinara. Uspeli su u tome i pomoć je povećana na 22.000 dinara, ali još ima mnogo problema.

 

– Osobe sa invaliditetom uglavnom nisu dovoljne školovane i žive u teškim uslovima. Iako zakon nalaže poslodavcima da na 25 radnika moraju da zaposle jednog invalida, to mnogi ne poštuju – dodaje Čakić.

 

Kretanje gradom osobama sa invaliditetom u poslednje vreme je poboljšano jer je u Subotici postavljeno nekoliko zvučnih semafora, izravnati su prelazi, obeleženi su parking prostori za invalide, ali još uvek ima puno barijera. Njihova parking mesta zauzimaju drugi vozači, ne mogu da uđu ni u jednu ustanovu kulture, gotovo ni u jednu ambulantu i apoteku.

 

– Za naše kretanje su prilagođene benzinske pumpe i marketi čiji su vlasnici stranci. Odlazimo da se kupamo u bazenima u mađarskom Moroholomu, pošto subotički bazen nije prilagođen našim mogućnostima – kaže Ćakić.

 

Marija Čoknjai kaže da je osobama sa invaliditetom najlepše kada ih pozovu na neko druženje, ali uvek postoji problem sa prilaznim rampama.

 

– Hodam sa protezom i ne mogu lako da uđem u vozilo jer nema niskopodnih autobusa. A u grad moram kada ćerka ne može da mi donese lekove, a istovremeno je kombi Udruženja na popravci – kaže Marija Čoknjai.

 

Ilona Toldi je u invalidskim kolicima i smatra da je život osobama sa invaliditetom težak, a zahvaljujući udruženju, život im je malo olakšan.

 

– Udruženje nam pomaže i naglašava koja su naša prava. Ali ne mogu da odem kod zubara jer poliklinika nema rampu. Primaju nas na dečjem odeljenju, ali i tamo ima stepenica. Gde god da krenemo nailazimo na prepreke – kaže Ilona Toldi.

 

Većina žena invalida u Subotici ne ide na kontrolne preglede kod ginekologa, jer u ovom gradu ne postoji specijalan sto za njihov pregled. U Udruženju smatraju da država ima dobre zakone, ali ih niko ne primenjuje. Najnoviji primer su tek izgrađene višespratnice koje su prošle prijem, iako uz stepeništa ne postoje posebni prilazi za invalide, a zakon ih predviđa još od 1997. godine.

 

Izvor: Blic



KOMENTARI

  1. daca kaže:

    Tema dobra,ali ce biti slabo ispracena,sa obzirom da danas niko ne vodi racuna o nasim sugradjanima.E da je ovde umetnut neki “krimos”,da je nekog invalida gurnuo ili povredio odmah bi se nasli “dobri” ljudi da iskomentarisu ponasanje,ali posto se radi samo o potrebama invalida(koje su da se raumemo neophodne tim ljudima)necete bas nesto dobiti komentara na ovu temu.Jer dobro pratim vas sajt i odprilike znam koje teme su naj posecenije.Nemaju oko cega da se prepucavaju,jer je tema cista.Jedino ludaci mogu da kazu nesto negativno na ovu temu.Tako da ne verujem da ce te imati mnogo kometara na ovu znacajnu temu.

  2. dasHHa kaže:

    Dokle god su problemi pojedinaca najveci problemi i drustva nece biti napretka.Onaj trenutak kada drustvo postane prioritet svakog pojedinca pokrenuce se promene.U biti svako od nas kad pocne razmisljati i delovati u interesu drustva osetice se napredak,za to je dovoljna kritican masa koje trenutno nema.Ovo sto sam napisao neki ce doziveti kao filozofiju ali je u stvari rezime nasih zivota trenutno.Danas u Srbiji svi trebaju pomoc i svi trebaju dati licnu zrtvu ali je problem sto nema tog pozitivnog talasa promena u nasim dusama i zato se mrcvarimo ovako vec decenijama.

OSTAVITE KOMENTAR