Tiha smrt Preradovićeve ulice

Iako na rubu pravougaonika koji se smatra užim centrom grada, Preradovićeva ulica odavno je trasa kojom tutnji međunarodni teretni saobraćaj. Ona nije jedina kojoj je saobraćaj zagorčao život, ali su posledice ovde najvidljivije. Ako je, recimo Somborski put zanimljiv zbog pravca na čijem kraju je Buvljak, ili Beogradski put ima Prozivku, čija blizina izdržava kersku stranu te ulice, u Preradovićevoj sve manje ljudi živi ili vodi posao. Par prodavnica još svetli ali je sve više praznih kuća koje niko ne kupuje. Njihovi dani su prošli i one su spremne za rušenje, ali i na mestu onih nekoliko  koliko je srušeno, već dugo zevaju rupe. U dvorištu jedne, godinama su mukala goveda a smrad se širio na daleko.

Stare kuće od cigle, tvz „gazdaške“, i u drugim delovima grada propadaju u većem broju nego što se obnavljaju. Iako one predstavljaju vredno istorijsko nasleđe, njihova obnova je skupa a većina njihovih vlasnika godinama muku muči da plati račune i prehrani se. Troškovi obnove ili održavanja vrtoglavo rastu kako godine prolaze i za većinu njih neće biti spasa. Čeka ih rušenje ili sudbina napuštenih kuća duhova.

Na žalost, način života se promenio od vremena kada su te kuće građene, a u godinama  kada su njihovi vlasnici imali više sredstava, stari preambiciozni urbanistički plan nije dozvoljavao nikakve radove na njima, već ih je precrtao. I nasleđena gradska struktura nije nam ostavila povoljnu situaciju, kako je to slučaj u ulici Braće Radića, gde niz starih građanskih kuća predstavlja atraktivnu urbanu celinu.

Ako je za utehu, pojedini primeri obnavaljanja starih porodičnih kuća, kazuju da vlada određeni trend. Ponavljati kao papagaj o vrednosti starih građevina, „podiže svest“ pojedincima i motiviše ih da vrednuju i ulažu u očuvanje arhitektonskog nasleđa.

 

Preradovićeva ulica



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Ovo je sve odavno spremno za rusenje!

  2. Limun kaže:

    Nastavlja se gubljenje Subotičkog identiteta,počelo sa pozorištem…na kraju ceo grad će biti samo u zgradama…

  3. Ivica kaže:

    Limun:

    Nastavlja se gubljenje Subotičkog identiteta,počelo sa pozorištem…na kraju ceo grad će biti samo u zgradama…

    Ne daj Bože da su kuće u Preradovićevoj deo subotičkog identiteta…Sem zgrada Bunjevačkog kola, HNV-a, zgrada na uglu Laze Mamužića i G. Dimitrova ništa drugo nije vredno čuvanja…Da li možda onaj kiosk na ćošku sa Somborskim, zidove sa bilboardovima, pečenjaru, ove prazne placeve ili kuće koje su opasne za prolaznika jer im otpadaju oluci i malter, a i zidovi se polako krive, treba čuvati i obnavljati?…

    Sve bih ja to sravnio sa zemljom….samo se postavlja pitanje šta graditi u ovoj nesretnoj ulici….prebučna je za stambene zgrade, preuska za poslovne prostore….stvarno nisam pametan…

  4. djomla kaže:

    Šta očkivati od ulice bez pešaka.

    Tamo su trotoara loši i blizu kolovoza. Dok preskačete bare i gazite po blatu primorani ste da jednim okom motrite na automobile i kamione jer vam tuširanje u suprotnom ne gine.

    Tamo prolaze samo oni primorani na to.

    Za bilo kakav biznis je pored pešaka potreban i parking što ova ulica takođe nema pa je stoga razumljiva ovakva situacija. Izgradnja bilo čega morala bi da bude takava da se obezbedi parking u dvorištu a da se sa ulične strane objekti uvuku bar za širinu trotoara i biciklističke staze.

  5. gradjanka kaže:

    Po ovome se vidi kolka sramota nasih politicara ,ali izgleda da na ovakvim investicijama ne mogu puno da kradu pa im se vise isplati kruzini tokovi ili druga manje bittna za gradjane investicije.Zato cemo imati kruzne tokove ,Biste i puno nebitnih ulaganja ,iJEDAN PROPALI GRAD .
     

  6. slafas kaže:

    kako nece biti spremno za rusenje kad gradske vlasti nista ne ulazu u ovaj dio grada Preradoviceva,Bajski put.Karadjordjev.To je strasno koliko blata (prljavstine)ne asvaltiranih ulica Bajski put cak nema ni biciklisticku stazu.A kraj Gajeve gdje izlazi na Bajski put to je strasno koliko blata i vode na toj raskrsnici.

    Zna li neko hoce li se ista ulozi u taj dio grada ili ce se samo gradit Prozivka i slikat za novine kako izgleda i hvalit kako se gradi. Ili smo mi gradjani drugog reda sto zivimo u tom dijelu grada?

  7. goca kaže:

    Ovo je Karađorđev put

  8. Ivica kaže:

    gradjanka:

    Po ovome se vidi kolka sramota nasih politicara ,ali izgleda da na ovakvim investicijama ne mogu puno da kradu pa im se vise isplati kruzini tokovi ili druga manje bittna za gradjane investicije.Zato cemo imati kruzne tokove ,Biste i puno nebitnih ulaganja ,iJEDAN PROPALI GRAD . 

    Jedino što ovde grad može da uradi jeste presvlačenje dotrajalog sloja asfalta na trotoarima, postavljanje zaštitne ograde i…i to je to…sve sporne parcele i objekti su u PRIVATNOM vlasništvu i tu grad nema (ne može) šta da interveniše…Može jedino komunalna policija da naredi vlasnicima da pokose korov ili da se ogradi kuća koja predstavlja opasnosnt po prolaznike…

    Ono što bismo možda svi voleli jeste da se cela jedna strana ulice poruši, kolovoz proširi, izgrade nova parking mesta, autobuska stajališta, biciklističke i pešačke staze itd…A to naravno može da se odradi po dva recepta: izgradnjom novih objekata privatnim kapitalom, ali sa uvlačenjem istih po nekoj novoj regulacionoj liniji, a onda nastupa grad sa infrastrukturom…drugi je da grad otkupi sve parcele i deo sam izgradi, a deo opet ponudi na tenderu privatnim investitorima…

    Oba su trenutno naučna fantastika, tako da…no, stoji da bi grad ono malo osnovnog mogao da odradi, ali goruće probleme ove ulice ne može da reši… 

  9. Ivica kaže:

    slafas:

    Zna li neko hoce li se ista ulozi u taj dio grada ili ce se samo gradit Prozivka i slikat za novine kako izgleda i hvalit kako se gradi. Ili smo mi gradjani drugog reda sto zivimo u tom dijelu grada?

    Kod Valdija (Lurdy) je predviđen kružni tok…Bajski put je predviđen za rekonstrukciju, ali će se na tom potezu graditi kolektor, tako da će radovi uslediti nakon toga…znači načekaćemo se još par godina…

  10. marko kaže:

    goca:

    Ovo je Karađorđev put

    Koje “ovo”?? 

  11. Limun kaže:

    Ivica:

    Limun:

    Nastavlja se gubljenje Subotičkog identiteta,počelo sa pozorištem…na kraju ceo grad će biti samo u zgradama…

     

    Ne daj Bože da su kuće u Preradovićevoj deo subotičkog identiteta…Sem zgrada Bunjevačkog kola, HNV-a, zgrada na uglu Laze Mamužića i G. Dimitrova ništa drugo nije vredno čuvanja…Da li možda onaj kiosk na ćošku sa Somborskim, zidove sa bilboardovima, pečenjaru, ove prazne placeve ili kuće koje su opasne za prolaznika jer im otpadaju oluci i malter, a i zidovi se polako krive, treba čuvati i obnavljati?…

    Sve bih ja to sravnio sa zemljom….samo se postavlja pitanje šta graditi u ovoj nesretnoj ulici….prebučna je za stambene zgrade, preuska za poslovne prostore….stvarno nisam pametan…

    To stoji da ako su neke dotrajale kuće zrele za rušenje da se poruše i izgradi a one od veće važnosti renoviraju…
    Ali ne bih se složio da nije Subotički i Vojvodjanski identitet,te kuće imaju svoju priču kroz našu istoriju,ne znam da li ste (predpostavljam da ste stariji od mene) vi g. Ivice videli kako su neukusno izgradjene te nove zgrade bez imalo stila,sve ćoškasto a da ne kažem o kvalitetu same izgradnje(to je već druga tema)…a ono naše “novo pozorište” ajd što se srušilo ali uopšte je dekadentno izgleda i ne uklapa se u ostale susedne zgrade…(nisam stručnjak ali neke stvari su tako očigledne)…

  12. Ivica kaže:

    Limun:

    Ali ne bih se složio da nije Subotički i Vojvodjanski identitet,te kuće imaju svoju priču kroz našu istoriju,ne znam da li ste (predpostavljam da ste stariji od mene) vi g. Ivice videli kako su neukusno izgradjene te nove zgrade bez imalo stila,sve ćoškasto a da ne kažem o kvalitetu same izgradnje(to je već druga tema)…a ono naše „novo pozorište“ ajd što se srušilo ali uopšte je dekadentno izgleda i ne uklapa se u ostale susedne zgrade…(nisam stručnjak ali neke stvari su tako očigledne)…

    Zna se šta je za čuvanje, a šta nije, ne moraš biti nikakav stručnjak…Neke od tih kuća imaju istu (istorijsku) vrednost kao i neka novoizgrađena kuća istih gabarita….razlika je samo u korištenim građ. materijalima…Nema tu ni upečatljive fasadne ornamentike, stolarije, ili krovova…čak i da su održavane, vreme bi ih pregazilo…nisu energetski efikasne, veoma su skupe za održavanje, racionalnije rešenje je graditi novu kuću…čak šta više, te uđerice ni ne prate regulacionu liniju onih nekoliko palata, kao da su ovde podignute bez dozvole…baš je kod njih suženje…

    Neka ti kao paralela posluži Zagrebačka ulica u nastavku…istina, nije imala sreće jer su provukli tranzitni saobraćaj kroz nju, ali ovde gotovo sve do jedne palate imaju veliku vrednost, zna se neki red i imate jednu zaokruženu celinu…

    Isto tako neki likovi koji se kao bore za očuvanje istorijskog nasleđa ne mogu da razgraniče pojmove staro i lepo, odnosno vredno…Nema sve što je staro vrednost…

    Za nove zgrade se slažem, ali ne sve, ima i dobrih primera…

    Za pozorište nisi u pravu, ali to je malo osetljiva tema…Betonski skelet se ne uklapa, to je fakat, ne bi se uklapao ni negde na njivi, ali kada bi pozorište bilo u potpunosti zavšeno prema originalnom  projektu, bez nekih improvizacija i štednje na materijalima, uklapalo bi se čak i bolje nego ono staro…Pitaj bilo kojeg objektivnog arhitektu da li su se gabariti, odnosno visine bočnih zidova, uklapali u trg, Korzo, Nušićevu itd…ne, nije to razlog za rušenje, da mi neko ne izvuče nešto iz konteksta, samo govorim o uklapanju…

  13. djomla kaže:

    Kad ste se vec dotakli pozorista i betona.

    Nije ovo ni prvi ni poslednji slucaj u svetu da se u izgradnji dvorana koristi beton. Namerno pominjem dvorana jer su one cele uradjene od betona a razlog je akustika. Naime, pored mnogih drugih elemenata, na akustiku jedne dvorane veoma utice i masivnost zidova a to se najbolje postize betonom. E sad sto je on siv, ruzan, nepokriven a jos i u centru grada to je druga prica.

    Nije greska u izboru materijala vec u finansijskoj racunici…

  14. Limun kaže:

    Možda sam ja više nostalgičan,slažem se što ste naveli,možda mi je čudno to što se sve tako brzo menja,danas se sve olako ruši,bojim se da će samo ostati one gradjevine koje su u centru grada a ostalo izumreti…
    Normalno je da će beton koristiti,sve to ima svoje zašto i kako nije u tome bit što sam hteo da kažem…kod novog budućeg pozorišta mi se jedino ne svidja onaj pozadi kockasti deo,onaj prednji je sasvim ok i priliči korzou…

  15. Axel kaže:

    Kakva su naklapanja o akustici i betona. Nemojte čitaoce zamajavati da je dvorana novog pozorišta izgrađen od betona iz razloga akustike . A onda zašto je i sve ostalo ruglo izgrađeno od betona gde nije potrebna akustika? Inače za vaše znanje akustika se ne postiže ravnim masivnim armiranobetonskim zidovima već stručnim analizom oblikovanjem i projektiranjem unutarnjih zidova. Treba reći da je ceo projekat promašaj od temelja do zadnjeg sprata -bez krova jer se ne zna ni gabarit ni oblik a ni visina budućeg krova. Taj betonski monstrum ni izgledom ni stilom -ako uopšte možemo da govorimo o stilu ne uklapa se u arhitektonsku sredinu grada a najmanje liči na buduće pozorište.Ovakav slučaj urbanocida i kulturocida u istoriji graditeljstva nije urađeno,i verujem da će istorija ovo zapamtiti sa svim učesnicima koji su tu kumovali.Treba zapamtiti i njihova imena i prezimena ,jer neki od njih odlikovani su od grada plaketom poput “počasni građanin” Subotice ili su nominirani za nagradu “Pro urbe “

  16. djomla kaže:

    @axel

    kao sto rekoh “pored mnogih drugih elemenata” i masivnost zidova igrad ulogu u akustici.

    Uostalom Schaubuehne u Berlinu ima dvoranu koja je od betona i to ni pet ni šest nego ravni zidovi.



    To je dvorana koja tako izgleda. Kada bi u Subotici napravili takvu dvoranu (kao sto je planirano) ljudi bi pomilisli da nije zavrsena. Ona tako izgleda, ali pre nego sto udje publika, scena se pripremi, svetla se pogase a reflektori obasjaju scenu i napravi se takva atmosfera da se ti sivi zidovi ne vide.

    To je savremeno pozoriste koje omogucije kreativnost i veliku transformaciju scene.

  17. Axel kaže:

    djomla:

    @axel

    kao sto rekoh „pored mnogih drugih elemenata“ i masivnost zidova igrad ulogu u akustici.

    Uostalom Schaubuehne u Berlinu ima dvoranu koja je od betona i to ni pet ni šest nego ravni zidovi.

    To je dvorana koja tako izgleda. Kada bi u Subotici napravili takvu dvoranu (kao sto je planirano) ljudi bi pomilisli da nije zavrsena. Ona tako izgleda, ali pre nego sto udje publika, scena se pripremi, svetla se pogase a reflektori obasjaju scenu i napravi se takva atmosfera da se ti sivi zidovi ne vide.

    To je savremeno pozoriste koje omogucije kreativnost i veliku transformaciju scene.

    Ove fotografije prikazuju takozvano alternativno pozorište ,nama jako poznato iz vremena kada je Ristić počeo planski da uništava subotičko pozorište. kada je scenu izneo na “Majdan” pored Kelebije ili u blatnjave rupe Ciglane u predgrađe Subotice. Subotičko pozorište je klasična građevina sa svojom kvalitetom i izgledom te se nemože uporediti nekakvom polumontažnom u Berlinu. Takvu cirkusku dvoranu iz Nemačke već smo imali u Subotici ispred Sinagoge i ispred Robne kuće “Centar” 90-tih godina.Mišljenja sam da bi trebalo pokazati fotografije pravih pozorišta Beča,Zagreba ili nama najbližeg iz Sombora. Još samo kao arhitekt da dodam i to da slike koje ste prikazali u vašem odgovoru više liće na neku dvoranu za kečere ili za evangelizaciju nego za nekakvo da nazovemo alternativno pozorište.Naime kod projektiranje pozorišta postoje zakonitosti što se tiče rasporeda prostorija,kako za gledatelje tako i za zaposlenike da o sigurnosnim merama i ne pričamo. Tako da “četri zida” proglasiti pozorištem sa montažnim stolicama malo je brutalno . Možda ovo prolazi u Berlinu gde je uništena i nedostaje tradicija klasičnih pozorišta zbog poznatih razloga II svetskog rata. No nemačka zavist što smo mi sačuvali naše istorijske građevine nebi trebalo da nam bude putokaz.

  18. Sima kaže:

    @djomla
    Nemoj se mučiti jer on jednostavno ne čita pažljivo i samo zasipa slovima.
    @Axel
    Mešaš babe i žabe ali si zabavan 🙂 

  19. freelancer kaže:

    Ne vidim šta je tu Ristić zaj**** pozorište što je neke predstave izveo van ZGRADE. Pozorišna minijatura, ako hoćete, može biti izvedena i u gradskom autobusu od teslinog do Šandora… Nije to bitno…

    Problem našeg grada u celini, a Preradovićeva je samo jedan od očiglednijih primera, jeste PORAST saobraćaja i enormno povećanje vozila koja saobraćaju ulicama koje to jednostavno više ne mogu da podnesu. Pre desetak godina (ili možda i manje) sam radio neko istraživanje i došao do zapanjujućeg podatka. U samo DVE kalendarske godine u Subotici je bilo 5.000 motornih vozila NOVOREGISTROVANIH (u odnosu na predjašnje godine). Dakle, ona sa SU tablama. A gde je tranzit? Propusna moć saobraćajnica je na kritičnom nivou, a ponegde (u špicevima naročito) na ivici kolapsa. Rešavanje tog problema nije NI MALO jednostavan posao (čitaj post Ivice gore). Mnoooogo para, mnooogo pažljivog premeravanja, odmeravanja, projektovanja i mnooogo RADA. Tek posle par godina INTENZIVNOG rada, moglo bi se reći da je problem na pragu rešenja… Ali, nisu pare problem. PARA NEMA 😀

  20. Axel kaže:

    Sima:

    @djomla

    Nemoj se mučiti jer on jednostavno ne čita pažljivo i samo zasipa slovima.

    @Axel

    Mešaš babe i žabe ali si zabavan :)  

    Sima:iz odgovora ti se vidi da nisi Subotičanin, a taj koji po tebi piše babe i žabe dobro poznaje istoriju Subotice a i sam je Subotičanin.

  21. Sima kaže:

    Samo se ti nadaj 🙂 

  22. stormwatch kaže:

    djomla:

    @axel

    kao sto rekoh „pored mnogih drugih elemenata“ i masivnost zidova igrad ulogu u akustici.

    Uostalom Schaubuehne u Berlinu ima dvoranu koja je od betona i to ni pet ni šest nego ravni zidovi.

    To je dvorana koja tako izgleda. Kada bi u Subotici napravili takvu dvoranu (kao sto je planirano) ljudi bi pomilisli da nije zavrsena. Ona tako izgleda, ali pre nego sto udje publika, scena se pripremi, svetla se pogase a reflektori obasjaju scenu i napravi se takva atmosfera da se ti sivi zidovi ne vide.

    To je savremeno pozoriste koje omogucije kreativnost i veliku transformaciju scene.

    QQ Gde ga nadje? Kdamm je zasluzio daleko bolje pozoriste od te strave i uzasa, malo dalje imas daleko najakusticnije i najlepse pozoriste u Berlinu – Theater Des Westens

     

  23. djomla kaže:

    storm,

    poenta tog primera je isticanje činjenica da se danas pozorišta prave od betona i da postoji smisleni razlog za to. To nije naš hir niti smo izmislili toplu vodu…

    Što se tiče dvorana postojanje i jedne i druge je takođe smisleno. I jedna i druga je planirana u našem pozorištu. E sad to što neki ne vide smisao jedne ili druge… to je potpuno beznačajno…

  24. stormwatch kaže:

    Ma znam ja sta ti zelis da kazes ali Subotica zasluzuje extra lep pozorisni enterijer.

OSTAVITE KOMENTAR