Tijana Tumbas i Dijana Dobo u kući su gajile zmije, tarantule, gekone…

Tijana Tumbas i Dijana Dobo u kući su gajile zmije, tarantule, gekone i uživale u njihovom društvu , a onda je Dijana otputovala u London…

gekon

Ko kupi više zmija – biće mu jeftinije. Kao čarape na uličnoj tezgi. Par kolumbijskih boa košta 50 evra, loptasti piton isto toliko, ali ko kupi sve pa još i “bul snek”, sve plaća 100 evra. Ko bi tako mogao da odoli, kada se dobije popust na količinu zmija.

Šalu na stanu, ovo je ponuda koja je privukla pažnju ljubitelja egzotičnih životinja, a čuđenje ne umanjuje ni činjenica da su oglas postavile devojke. Razlog za ovakvu “rasprodaju” zmija je što je njihova odgajivcačica napustila Suboticu i našla posao u Londonu. Odande nam je Dijana Dobo odgovorila:

– Od malena me zamimaju egzotične životinje, njihovo proučavanje, lečenje, sve u vezi sa njima. Zbog toga sam upisala Veterinarski fakultet u Novom Sadu i volontirala u zoo vrtu na Paliću, a od 2010. postajem odgajivač egzotičnih životinja i član Udruženja odgajivača sitnih životinja u Subotici. U kolekciji sam imala više vrsta zmija, a naravno, sve sam radila u skladu sa zakonom, sve jedinke koje su na Cites listi kupljene su kod odgajivača, čipovane i imale uredna dokumenta-kaže Dijana i objašnjava da je imala pitona, boe, smukove, ali ne i otrovnice koje je zakonom zabranjeno držati, uz njih i razne vrste guštera, tarantula, insekata, glodara, manjih sisara i torbara.

Pošto je otišla iz zemlje, a u njenoj kući je ostao deo ovih egzotičnih životinja, u kuću se uselila Dijanina drugarica Tijana Tumbas. Njih dve su se upoznale dok su radile u zoovrtu i dele ljubav prema egzotičnim vrstama.

tijana tumbas

Tijana Tumbas i loptasti piton (foto: A.Isakov)

– Moj master rad bio je iz oblasti akvaristike, tako da sam i probni rad u zoo vrtu provela na odeljenju akvaristike i teraristike – priča Tijana.

Na rad u zoo vrt vraćala se i kao volonter i prihvatajući zamene za sve vrste poslova jer je rad u zoo vrtu bio ostvarenje njenih snova iz detinjstva. Kada nije radila nedostajale su joj životinje, pa je odlučila da ih gaji kod kuće. Tako je i ona kao i Dijana u kući uz psa i mačku, kao obične, počela da gaji i brine o neobičnim kućnim ljubimcima i pokazuje nam svog prvog ljubimca guštera leoparda gekona po imenu Kai. Onda je uzela i bradatu agamu, tokai gekona, bogomoljke, bubu list i bubu štap, džinovske madagaskarske šišteće veverice, razne vrste zmija, buba, paukova.

Tijana sada brine o svom i o Dijaninom egzotičnom carstvu koje je smešteno u posebnoj za njih preuređenoj sobi. U održavanju higijene i hranjenju životinja pomaže joj momak Atila Kanjo, ali Tijana nam objašnjava da su ovo životinje koje ne traže mnogo posla.

– Postoje mnoge predrasude u vezi sa ovim životinjama, ali zmije je recimo dovoljno nahraniti jednom sedmično ili čak jednom mesečno, zavisno od količine prethodnog obroka. Većina njih ne zahteva neku posebnu brigu – objašnjava Tijana. Dok ih pažljivo vadi iz njihovih kutija, zmije, gekoni i gušteri lepe joj se za ruku, čak i loptasti piton, koji isprva nije bio raspoložen jer je za vreme čišćenja prebačen u manju kutiju, polako opušta svoje prvo u napad savijeno telo i uvija se oko nje, gekoni lepe svoje šapice za njenu ruku, i utisak je da kada bi umeli – na njeno milovanje ispuštali bi prijatne zvuke. “Mnogo ljudi je alergično na dlaku psa i mačke, ili ne mogu da imaju “bučnog” ljubimca poput njih i zato se odlučuju za gekone ili zmije. Naravno da, suprotno onome što ljudi misle, i zmije umeju da pokažu svoje emocije, šište, uvijaju se u latinično slovo S i onda ih ne treba dirati, ali ako im nešto prija one će opušteno ležati u vašoj ruci – objašnjava Tijana.

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. Tijana T. kaže:

    Mala ispravka. Nije masters rad bio iz akvaristike, već akvakulture i fiziologije životinja. Koliko znam kod nas još nema predmet “akvaristika” xD I nisu šišteće veverice, već bubašvabe. Žao mi je što su izostavili možda najinteresantniji deo. A to je da Dijana, naš prijatelj Alen Ivković i ja, po pozivu idemo u vrtiće, škole, događaje, sa našim ljubimcima i držimo predavanja o autohtonim vrstama gmizavaca i zglavkara, šta uraditi ako ih sretnete, za čega su korisni i kako ih zaštititi. Sve volonterski 🙂

  2. Lorko kaže:

    Ovo ce da traje dok i ova druga ne nadje pos’o negde….a onda cao

  3. Pametnjaković kaže:

    @Lorko
    Da, nažalost je to prava istina, kao i sa psima ljubimcima.
    Upravo zbog takvih stvari su nam ulice pune pasa lutalica.
    Biće tu zmija i guštera iz kanalizacije, egzotičnih paukova i raznih gmizavaca iz žbunja i travnjaka, a svi će se čuditi odakle sad to došlo, zar je to samo zalutalo iz Afrike ili Južne Amerike.
    U nekim drugim gradovima je ovo već dokazano.
    Zabranio bih držanje ovakvih životinja privatno, bez obzira na prezentacije i obuke koje drže njihovi vlasnici.
    Prosečan čovek ima prirodnu odbojnost i gađenje prema svim gmizavcima, vodozemcima i sličnim životinjama ako se nalaze u blizini, u stanu dotičnih osoba.
    Sad jak mi je fazon da me iz kreveta ujutro budi neki pauk ili neka zmija, zaista odvratno.

  4. Tijana T. kaže:

    @Lorko – radim u butiku i jos dodatno kao freelance ilustrator preko interneta, ne idem nigde. Bavimo se ovim već više godina, i ne nameravamo da prestanemo uskoro 🙂

    @Pametnjaković – slažem se sa Vama u vezi problema sa napuštenim životinjama. To je zaista jedna tužna i sve češća pojava.
    Ali za paukove, gmizavce i sl. se ne morate brinuti. Sve vrste koje se gaje kao ljubimci su tropske ili pustinjske. Našu zimu ne mogu da prežive. Ako se neko seli onda ljubimca prodaju ili poklone. Niko nije lud da ga osudii na sigurnu smrt.
    Jeste dokazano je, ako uslovi dozvoljavaju i ako ima velik broj napuštenih životinja mogu da postanu invazivne, kao sto je slučaj u Americi. Ali kao što rekoh iznad, kod nas ne mogu da prežive.
    Sve naše životinje su potpuno bezopasne. Zmije otrovnice su zabranjene za držanje u Srbiji, toga nemamo. Otrovne su tarantule, ali njihov otrov je jačine pčelinjeg, nisu agresivne, iz terarijuma se ne vade i ne mogu da izađu, tako da nema potrebe za strahom.
    Puno ljudi ima pridodnu tačnije naučenu odbojnost, zato nikoga ne prisiljavamo da im priđu. Ako je neko voljan da ih vidi izbliza, dotakne, drži, biće nam drago ali ako se nekom gade ili ih se boji, nikako ga ne prisiljavamo da prilazi.
    Nije nam cilj da ljude maltretiramo, već da pokažemo da su i to živa bića koja zaslužuju naše poštovanje, i da ima vrsta koje prirodno žive oko nas, da su korisne i da ih ne treba uništavati. Pored toga lov, držanje i ubijanje autohtonih vrsta gmizavaca i vodozemaca je zabranjeno zakonom.
    Naši ljubimci su egzotične vrste, iz tropskih i pustinjskih krajeva. Uzgojeni kod domaćih odgajivača. Za sve životinje imamo potrebnu papirologiju, zabranjene vrste ne držimo.

  5. Tako ti je to kaže:

    Bila sam nedavno na njihovoj prezentaciji o autohtonim vrstama.Uzivala sam sa detetom.Verujem da bi sugradjani naucili nesto sto do sada nisu znali o zivotinjama sa predavanja.Pored najavljenog desavanja na sajtu subotica.com mizerno malo njih je doslo.To je velika steta.Cure su dobar tim i pune znanja.Sve pohvale i neka vam je srecna buducnost gde god.

  6. Tijana T. kaže:

    @Tako ti je to – Hvala na lepim recima 🙂

OSTAVITE KOMENTAR