Živeti život okovan u gvožđu

Krajem maja 2009. godine gradom je prostrujala uznemirjuća vest – stablo u Dudovoj šumi palo je na devojku i teško je povredilo! O tom slučaju su pisali gotovo svi mediji.

Događaj je kod mnogih subotičana prvo izazvao nelagodnost, koja se ubrzo pretvorila u ljutnju. Zašto se u gradu ne vodi računa o selektivnom uklanjanju starog drveća kao stalno prisutnoj latentnoj opasnosti?!

Gradske vlasti odbacuju svaku sumnju o eventualnoj krivici Grada ili krivici JP Čistoća i zelenilo, koja se brine o gradskim parkovima, nego upućuju na komunalnu policiju (koja je, takođe u nadležnosti gradskih vlasti).

U komunalnoj inspekciji su negirali bilo čiju krivicu tvrdeći da oni ovakve događaje ne mogu da predvide, pa kažu: „Pretpostavljamo da je zbog velike količine kiše koja je natopila stabla u ovom parku došlo do odlamanja zdrave grane, koja je svojom težinom slomila suvo stablo i izazvala nesreću.“

Godinu i po dana kasnije, oktobra 2010, posetioci Dudove šume su zaprepašćeni. Po celoj šumi vidljivi su tragovi nemilosrdne seče o čemu svedoči dvocifreni broj panjeva. Građani i lokalni mediji se ponovo uznemireni. Ako su drva zdrava, kao što ste tvrdili, zašto ih onda sečete!?

U komunalnoj inspekciji ponovo umirujući tonovi. Kažu da su stabla posečena iz preventivnih razloga, jer su pretila da se obruše. S obzirom na to da se o Dudovoj šumi dugo nije vodilo računa, Institut za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada uskoro će da sprovede studiju o stanju stabala u ovom parku, pa će se prema toj studiji tačno znati, koliko drva treba da se seče, a koliko da se sadi.

Od tada je prošla još jedna godina! Ništa se nije uradilo. Institut za nizijsko šumarstvo nije uradio nikakvu studiju, verovatno i neće, a u Dudovoj šumi nije zasađeno nijedno drvo…

Ali da se vratimo naslovu i da priču o drveću složimo u logičnu celinu.

Pre bezmalo 34 godine, januara 1978, Izvršno veće Opštinske skupštine, za razliku od sadašnjih gradskih vlasti, čini mi se, činili su ozbiljniji i odgovorniji ljudi. Tada je doneto rešenje kojim se dva stabla Tise stavljaju pod zaštitu grada. Ta dva stabla su se nalazila u okviru građevinske zone, tada započetog stambenog kompleksa u Šenoinoj ulici, danas poznatijem kao – Tokijo.

Ova vredna vrsta četinara koje se retko nalaze u prirodi, zasađena su oko 1900-te i, kažu stručnjaci, mogu da dožive duboku starost od preko hiljadu godina. Dakle, gradske vlasti su odlučile da stabla neće biti posečena, a da se projekti za izgradnju solitera izmene.

Odlučeno je da se stabla iz bezbednosnih razloga zaštite čeličnom konstrukcijom (ogradom) za vreme dok traje izgradnja zgrada. Ali ako prođete tim delom grada videćete da Tise i danas žive svoj život okovan u gvožđe.

S kraja ’70-ih, na jednoj drugoj temi, Subotičke novine pišu:

Nedavno je na Paliću evidentirano postojanje dvaju stabla močvarnog čempresa, zasađenih s početka ovog veka. Oni, kao i mnogi platani, hrastovi i druga vredna drveća biće zaštićeni. Saznajemo da je u toku akcija za spasavanje grupe hrastova u Aleji Lajoša Vermeša i u Dudovoj šumi, zatim svih platana koji se mogu sačuvati. Subotičani, dakle, s pravom nose naslov prvaka u akciji zaštite čovekove sredine.

Sličan tekst: Kako je Subotica izgubila svoju šumu