Svaka priča o starom dobrom vremenu, ne može da se završi bez Tita i „njegovog vremena“. Die schone zeiten !
Josip Broz je u Subotici boravio tri puta. Malo ili puno ? Neko bi rekao malo, s obzirom na veličinu grada, ali i dovoljno, imajući u vidu veličinu Jugoslavije i činjenicu da je naš grad daleko od poprišta velikih i slavnih bitaka ili Briona , gde se drug Tito odmarao. Tome treba dodati da je sedamdesete proveo aktivniji u spoljnoj politici.
Prva poseta usledila je već dva meseca posle rata, jula 1945. Na smotru XVI vojvođanske brigade, na gradski stadion, stigao je u otvorenom automobilu.
Na slici iz lože vidimo i popa Blaška Rajića, učesnika stvaranja obe Jugoslavije i tadašnjeg člana gradskog Narodno oslobodilačkog odbora. Postoji anegdota koju je zapamtila jedna časna sestra, da je pri poseti Maršala popu Blašku i Župi sv Roka, jedan klinja pitao Tita: – Druže Tito kako si?
A ovaj mu odgovara: – Juče sam ti kako a danas ti serem.
Možda je i bilo tako. Rat se bio tek završio.
Za vreme govora na stadionu, fotoreporter je užurbano slikao svaki Maršalov pokret a kada je povorka krenula u grad, filma više nije bilo i tako smo ostali bez slika oduševljenog dočeka građana, probijanja kroz masu ljudi do hotela JAGNJE , gde je priređen ručak. Narod je sve to vreme na ulici oduševljeno skandirao ime Najvećeg Sina, dok se on nije pojavio na prozoru i otpozdravio. Na rastanku je rekao : „Drugovi, trebaće zasukati rukave.“
Prilikom sledećeg dolaska 1960. godine, stvari su izgledale donekle drugačije. U međuvremenu, zemlja je stala na noge, drug Stari se oženio i sa sobom ovaj put poveo svoju Drugaricu, kako se to tada govorilo.
Dvodnevni boravak je iskoristio da poseti Sever, 29. Novembar, Fabriku bicikla Partizan, Palić, ZOO vrt, Gradsku kuću…Ne treba naglašavati da ih je svuda dočekivao špalir ljudi koji su čekali satima pre dolaska. Tito je zasipan cvećem, pozdravima, skandiranjem…Jedino nije stigao da obiđe novootvorenu aleju koja je ponela njegovo ime, mada su ga, kako se seća Boško Krstić, i tamo čekali pioniri, radni narod i poštena inteligencija.
Doček na željezničkoj stanici 19. april 1969. godine
Drug Veljko Vlahović
Partizanski komandant Koča Popović
Predsednik opštine Karolj Bagi
Tom prilikom 1969. godine, Predsednik je bio gost hotela Patria. Na ručku mu je gradonačelnik Subotice Karolj Bagi uručio PISMO. A u pismu – pozdravi u ime građana i komunista Subotice. Isti manir sa pismom izveo je i predsednik opštine Bačka Topola, s tim što je govorio na mađarskom a Tito mu je otpozdravio : Koszonom elvtars ! (Hvala druže!)
Sadržaj pisma je bio : „ …obećavamo ti da ćemo se još čvršće zbiti u zajedničkom poslu u ostvarivanju Tvojih zadataka i zadataka IX kongresa SKJ…“ i tome slično. Posle ručka, na izlasku iz hotela, drug Tito je zagrlio i poljubio devetnaestogodišnju konobaricu Borku Dakić. Bio je to susret kuma sa kumčetom. Devojka je skoro zaplakala od uzbuđenja.
To je bio i poslednji susret Predsednika Tita sa Subotičanima. Dvanaest godina kasnije, Maršal je otišao preko Romanije…za svojim divizijama.
Tito je toliko bio spektatularan da se i 20 godina od njegove smrti pisu spektakularne vesti.
Pogledaj treću epizodu hrvatske serije o Titu kako je izdavao najbolje prijatelje NKVD-u, kako je otkucao i rođenu ženu, kako je uklanjao sve koji su mu bili na putu do vlasti, gazio preko leševa, pa onda pričaj kako je "spektakularan"!
Spektatularno ne znači pozitivno, već spektatularno. Istina je da su ga nakon rata smatrali Bogom a film "Tri karte za Holivud" nije nastao slučajno. Pre koji dan u Subotici su bila dva predsednika Srbije i Hrvatske, mislim da sem partijskih faca koji su morali da dođu na miting (skup, prelo) niko drugi nije znao da dolaze. Razlika je zar ne. Ipak je "drug" bio spektakl, za nekoga dobar, a za nekoga loš jer je morao u zatvor dok najveći sin naroda ne prođe cestom.
on je doaso preko leseva kakvi sada vladaju, i nikome nije bilo zao takvih leseva, sada ti lesevi vladaju a njihove zrtve cebiti nasa djeca koja nemaju buducnost…