Trafika u Subotici 1958. godine

Subotica je pedesete godine dočekala sa desetinama tipskih zidanih trafika nasleđenih iz prošlih vremena. U svoje vreme napravljene su da traju stotinu godina, o čemu danas svedoči poslednja od njih koja se nalazi preko puta železničke stanice (poslednjih decenija služila kao piljarnica).

I pored svoje solidnosti, jedna po jedna zamenjene su novim, modernijim, koje su bile podesnije za prodaju novina, duvana, a pored toga i sve većeg broja sitnica. Vek tih novih trafika je bio mnogo kraći pa i sećanje na te modele brzo je izbledelo. Jedna takva trafika iz pedesetih godina izronila je iz zaborava zahvaljujući fotografiji. Posve neobična za svoje vreme, pošto je ujedno predstavljala i reklamni prostor. Danas bi rekli da je „brendirana“, jer živimo zatrpani reklamama sa svih strana, za razliku od vremena socijalističke planske privrede pedesetih godina, koja nije imala veliku potrebu za propagandom kakvu smo mogli da vidimo u filmovima i na slikama sa Zapada.

Foto: MILKO

Na ovom kiosku se reklamiraju „Čelikove“ prodavnice. Jednoj je ime „Keramika“ a drugoj „Nameštaj“ što je bio manir toga vremena, da naziv radnje ni jednog trenutka ne ostavlja dilemu šta se u njoj prodaje. I pored toga, tu je ilustracija na kojoj vidimo jednu garnituru nameštaja i kaljeve peći pored njih.

U trafici nema bog zna šta. „Magyar szo“ i još jedne dnevne novine, a u izlogu „Politikin zabavnik“, „Svet sporta“, „Kekec“, Magyar szo-ov naptár (kalendar) za 1958. godinu, uz cigarete i razglednice. Tu je i natpis „Tražite novine preko reda“, čiju poruku je danas teško protumačiti, sem ako nisu postojali redovi za nešto za šta je trebalo da se čeka, a to nisu bile novine.

Razglednica sa Međunarodne izložbe novina u Subotici, 20-ih godina

 

Pre Drugog svetskog rata u Subotici je izlazilo destak listova, od čega su pet bili dnevni. Jedan od njih je bio za celu zemlju i zvao se „Jugoslovenski DNEVNIK“. Tridesetih godina preseljen je u Novi Sad i on izlazi i dan danas kao novosadski „Dnevnik“. Neke od tih novina izlazile su kraće, neke duže, bio je i jedan ilustrovani magazin, a za najbolji lokalni list važio je „Naplo“. Većina je bila pristrasna i vukla na svoju stranu, zavisno od stranačke, verske i nacionalne politike. To je važilo i za sportske listove koji su bili glasila klubova, odnosno njihovih finansijera. To što je posle rata ostala samo jedna politička partija, verovatno je jedan od razloga što se broj lokalnih novina sveo na jedan nedeljnik.

Neko bi rekao da su u komunističkom režimu novine postale dosadne i da je vladalo jednoumlje. Istina je ta da je čak i u vreme staljinizma u novinama bilo prostora za kritiku određenih pojava u društvu, zatim za prigovore gradskim i komunalnim službama ili nekakve sugestije.

Roto romani

Malo po malo i trafike su postajale sve šarenije i privlačnije. Časopisi su bivali sve slobodniji kako je proticalo vreme. Sve manje je bilo tabu tema. Za ljude sa interesovanjima, trafike su bile možda najzanimljivija mesta u gradu, na kojima je koncentrisana sva sila informacija i razonode, a prodavac novina je bio srećnik koji sve to može da čita. I za klince je važilo isto. Mirku i Slavku pridružili su se strani stripovi dok je „Politikin zabavnik“ u sredini donosio sve same klasike stripa. Naša omladina tada nije bila svesna da je to privilegija onog slobodnijeg dela Evrope i sveta.

Prvi u Istočnoj Evropi dobili smo rock’n’roll magazin „Džuboks“, u rangu onih svetskih. Put erotskim časopisima počeo je da krči „Adam i Eva“ koji je ugašen zbog optužbi da kvari omladinu. Ista novinarska ekipa osnovala je tada ilustrovani list u boji – „Duga“, koji je bio pomalo disidentski sa svojim tekstovima i intervjuima. Još bolji je bio zagrebački „Start“ koji je objavljivao članke najboljih jugoslovenskih novinara. Prvi brojevi „Starta“ bili su posvećeni automobilima, a golotinju na naslovnoj strani i na posteru u sredini namenili su šoferima i majstorima za zidove radionica. Ubrzo se sadržaj promenio a duplerica i naslovna strana ostali su i dalje rezervisani za ženske aktove, po čemu je ovaj časopis ostao najviše upamćen. „Ilustrovana politika“, iako se deklarisala kao porodični magazin, prenosila je priče iz crne hronike. Bile su to reportaže sa suđenja, iz zatvora, iz advokatskih kancelarija… sve to u nastavcima.

Crveni kiosci na Trgu, model K 67, krajem sedamdesetih

Godine 1984. na trafikama se pojavio list „Svet kompjutera“. Nigde tako kao tamo nije bilo više reči o tome kuda ide taj svet računara. Njegovi čitaoci verovatno su pre svih saznavali i to kako se razvija čudo zvano internet, koji će posle biti kriv za nestanak mnogih tiražnih novinskih izdanja. Ako neko misli da je prva žrtva elektronskog novinarstva bio list „Svet kompjutera“, zato što su njegovi čitaoci najviše okrenuti novim informacionim tehnologijama, taj se vara. Stari dobri „Svet kompjutera“ i dalje izlazi u štampanom izdanju i stiže na kioske.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. STeve kaže:

    Haha jedan plus zbog SK

  2. Kertvaros kaže:

    Stare Suboticke trafike su gradjene za vecnost. Naprosto zato sto u vreme njihove gradnje nije bilo plastike, iverice, lesonita, aluminijuma i slicnih materijala, pa se je gradilo i zidalo od onog sta se je imalo – a to su solidni malter i cigla. Tu i tamo valjda stoji jos ponegde neki stari objekat. Rec trafika nam dolazi iz Austrijske varijante nemackog jezika, a Austrijanci su je prihvatili od Italiana koji to zovu taficcio. Kasnije se u nasim krajevima koristi rec kiosk, a to je Francuski izraz kiosque, koji su opet Francuzi preuzeli od Turaka . Turska rec Kös u prevodu znaci malu kucicu, sto trafika ili kiosk u stvari jesu. Trafike su gradjene sa malim tlocrtom kako bi mogle biti smestene na prometnim mestima a koja su po pravilu vec od ranije bila gusto izgradjena i takva mesta su bila vrlo deficitarna i ogranicena. Prodaja se vrsi preko malih otvora, saltera, kako bi vec u startu bila sprecena prodaja nekih vecih i krupnijih artikala nego sto su to duvanski prizvodi, postanske i taksene marke i tome slicno iz domena drzavnog monopola, kako ne bi trafike konkurisale slobodnoj trgovini.
    Mene malo iritira trafika na slici sa reklamom trgovine „Celik“. Ja se secam trafike sa istom takvom reklamom, ali ona se je nalazila preko puta Jadrana odmah pokraj Manojloviceve kuce. Istina ona na koju ja mislim je bila nekako veca (ili sam ja bio mali) Sa druge strane na pocetku Rudiceve ulice, ugao M Vukovica je takodje bila jedna trafika ali sa reklamom Pionira. Cela je bila izgradjena po ugledu na vesticinu kucu iz bajke „Ivica i Marica“ i sva je bila oblozena slatkisima iz produkcione palete Pionira. Mesto je bilo vrlo prometno, osim toga tacno tamo je bila polazna stanica autobusa za Zorku. Proteklo je dosta vremena od tada ide vec 7 decenija pa je normalno i da secanja nisu bas najsvezija.
    Sto se stampe tice ona je bila na prvi pogled dosadna, ali ne i za one koji su znali da citaju izmedju redova kao i da pravilno protumace uobicajene fraze i floskule koje su imale i svoje konkretno znacenje, naravno samo za insajdere. Cuvena je bila Poitikina rubrika „Medju nama“ koja je svakodnevno donosila dve – tri kritike citalaca na obicno balne teme, sve to rukom probrano od strane urednika, kao i imenom i prezimenom pisca kritike i umesto pune adrese stana bilo je dovoljno napisati broj licne karte.
    Negde oko 1964. godine Jugoslavija se polako okrece prema trzisnoj ekonomiji (privredna reforma) i tu pocinje prava revolucija na trzistu Jugo – stampe. Golotinja i seks podizu ne samo tiraz i omogucuju stabilno i veliko trziste. I tako gole grudi potiskuju razradu referata sa partijskih kongresa. U zemlji nastaju dve struje – jedni su za reformu i sve ono sto ona donosi, drugi deo je i dalje konzervativan, ortodoksno komunisticki i pruza veliki otpor svemu sto se kosi sa smernicama marksisticke ideolgije. Ta borba je permanentno trajala, otvoreno ili prikriveno sve do neslavnog kraja SFRJ najverovatnoji je i uzrok nama poznatog zavrsetka.

  3. Lansky kaže:

    @Kertvaros
    Biće da ste u pravu što se tiče mesta trafike. Ja sam procenio lokaciju na osnovu izgleda dela zida koji se vidi, i pozicije naspram njega. Sad kad gledam fasadu Manojlovića kuće, mislim da je na slici ta kuća, a uz vaše svedočenje gotovo je sigurno da ipak nije Rudić, nego preko puta Jadrana. S tim što trafika ne gleda prema trotoaru nego niz ulicu.

  4. Pajo Vizin kaže:

    Negde krajem odamdesetih, moja rodjaka je radila u Duvanovoj trafici. Prodavale su se kao po obicaju na takvim mestima, razne vrste novina, ljubavni romani, stripovi, cigare, zvake, cokoladice…itd. U to vreme su pored ostale stampe bile popularne i TV Novosti.
    Jedne nedelje, izaslo je izdanje sa nagradnom igrom na naslovnoj strani, gde se svim kupcima TV Novosti nudi ucesce u nagradnoj igri, uz neki kupon koji se nalazio na odredjenoj strani, koji je trebao da se isece, ispuni i posalje na adresu redakcije, a glavna nagrada je bio Televizor u boji.

    Prica rodjaka, jedno jutro u 7 sati ona otvori trafiku, poslaze novine sa spoljne strane i nedugo posle toga neki dedica dotrcava preko puta i sav uzbudjen trazi TV Novosti.
    Ona mu daje TV Novosti, on pruza novac drhtavim rukama, ona se zahvaljuje, zatvara prozorcic na trafici..a deda kuca na prozorcic uporno kao da je nesto zaboravio.

    Otvori ona prozorcic, a deda ce na to: „A gde je televizor?“

  5. Arh 2 kaže:

    @ Lansky ; Dobro si u tekstu napisao . Naime jedna od zadnjih tih trafika do kraja 60-ih godina bila na uglu Rudić ulice prema Sinagogi i to na trotoaru ispred bivše farbare. Nakon rušenja tog objekta dugo godina na asfaltnom trotoaru su se videli bivši temelji te male građevine. Rekonstrukcijom troatara te ulice temelji su prekriveni novim asfaltom. Interesantno da je u toj trafici dugo radila gospođa Wolf majka narodnih heroja koji su za vreme II rata stradali od mađarskih okupatora . Moja mama je poznava tu gospođu i ja kao dete često sam išao snjom kada je ona kupovala u toj trafici a najviše zbog slatkiša.

  6. Trovach kaže:

    Ova trafika me podseca na slike koje mi je deda pokazivao. Bio je hajdukovac, a prijatelj koji je radio u trafici je bio zvezdas. Posle ponizavajuceg poraza od Hajduka, deda je dao da se izradi „posmrtnica“ za CZ i nalepio je na trafiku. Sve to je slikao (kao i samu „posmrtnicu“ u krupnom planu) i cesto mi je pokazivao da se njegov prijatelj nazire na snimku, ali se nije smeo pojaviti od sramote. Voleli su da se podbadaju kao navijaci, ali su mimo toga bili dobri drugovi.

  7. Ivica kaže:

    A da li neko zna sta znaci natpis “Trazite novine preko reda”?

  8. Kertvaros kaže:

    @ Lansky,

    Postoji mogucnost da je na fotografiji jedna starija, odnosno prvobitna verzija trafike iz ranih 50-tih godina, a koja je kasnije zamenjena vecom i koja je bila okrenuta prema trotoaru. U to vreme nije bilo mnogo reklama pa se to sve moglo lako popamtiti. Reklamu za „Celik“ nosio je i tramvaj broj 5 – linija od SAND-a do Somborske kapije. Kada si dete i onako nemas nekog drugog posla osim da se bavis brojevima tramvajskih kola i reklama koje nose na krovu. Kola broj 10 su recimo imala reklamu fabrike namestaja „Buducnost“ i vozila kompletnu liniju do Palica. Sve su to u biti nevazni detalji ali koji su ipak ostali u nekoj memorijskoj kartici i tu ce valjda ostati sve dok ne dodje do definitivnog pada licnog i individualnog racunara sa kojim smo se rodili.
    Na trecoj slici je serija „cuvenih“ X-100 romana, petoparacka literatura takodje iz 50/60-tih godina. Pisanih od nasih domacih autora sa zvucnim Angloamerickim pseudonimima. Ja sam ih strastveno citao i to bas zato sto su u nasoj kuci bili nepozeljni/zabranjeni, ali su se zato u skoli vrteli ispod klupa i mi smo ih medjusobno marljivo razmenjivali. Diskutovali o njima bas kao da su to dela nacuvenijih Nobelovaca. Sakrivao sam ih po kuci kao diler drogu. Jednog dana je sve prestalo samo od sebe. Promenila se literarna moda i umesto cvrstih i odlucnih kauboja, kao i svim mascama premazanih privatnih detektiva, odnekud s pojavljuju nekakve zaljubljene bolnicarke i mladi lekari, sve prepuno dubokih osecanja i ljubavi i to u kolicinama koji mi sada vec duboko u pubertetu nismo nikako vise mogli da percepiramo.

  9. Haran kaže:

    Eto pre sto godina smo imali pet dnevnih gradskih listova!!!! A danas ni jedan jedini iako smo grad od 170.000 stanovnika. A nemamo ga otkad ja znam za sebe, tako da nije u pitanju popularnost interneta. Ni Suboticke novine, kao nedeljnik, nije mnogo ljudi kupovalo jer su bile dosadne i potpuno nenadahnute, s ocaj fotografijama.

  10. Attila kaže:

    Kao mali sam bio upisan u zabaviste i obdaniste Nasa Radost, koja je tada bila u staroj zgradi pored Partizana. Peko puta je u to vreme bilo i vise trafika, pune stvarima za nas decu. Stripovi, svake godine nove slicice sa albumima, slatkisi, klikeri i ostale sitne igracke. Hteo sam i sam da postanem trafikos, „jer on moze da procita svaki roman, a da ih ne kupi“.

  11. Kertvaros kaže:

    @ Ivica

    Ni ja ne bih bas najtacnije znao da objasnim sta to znaci. Ali evo za pocetak. Pre par dana u jednoj Nemackoj pekari u koju sam usao da kupim dve zemicke, unutra je su bile dve gospodje. Jedna je bila ispred tezge i kupovala, druga je cekala na red. Fino pomislih obavicu kupovini za minut – dva. Medjutim ona prva gospodja je zapocela diskusiju i gomilu pitanja, sta je ovo? od kakvog brasna je pravljeno i tako redom nikad kraja. Taman kada je zavrsila krene druga sa svojom pricom i diskusijom o brasnu, nacinu pecenja i sastojcima u proizvodu, o mogucim alergenima, kolicini glutena u hlebu i jos more kojekavih pitanja. Ja sam se jedva suzdrzavao da ne kazem nesto o laktozi glutenu alergiji i snobizmu. Stoga mislim da je prodaja novina preko reda bila zbog diskutanata cijim pricama nikad kraja i musterije kojima trebaju samo novine, kazu jednostavno naziv novina koje zele i pruze novac. To se lepo obavi bez prekidanja diskutanata i oni mogu dalje da diskutuju a ostali bez zastoja da kupe novine.

    @ Arh 2

    Gospodju Wolf ne poznajem niti imam blize podatke o porodicnim odnosima. Cinjenica je da se je u trafikama koje su bile drzavni monopol, iskljucivo zaposljavalo ratne invalide ali i clanove porodica poginulih boraca. U Kertvarosu smo imali na uglu Palickog i Paralelnog puta dve trafike. Jedna sa leve a druga sa desne strane. U jednoj su prodavani iskljucivo duvanski proizvodi, pusacki pribor, taksene i postanske marke. U drugoj opet iskljucivo novine, dnevna stampa i periodika. Prodavac stampe je bio slep.

  12. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Kao prodavcu dobro mi je poznat slucaj kada neka musterija nema osecaj za druge koji cekaju, nego zanoveta i ulazi u nebitne detalje. Nije mi problem kada smo nasamo, tada sam spreman da odrzim i omanje predavanje iz zastite bilja, ali to ne moze kada drugi cekaju i ne interesuje ih teorija svega i svacega. Malo je lakse od ove godine posto je novi kolega poceo da radi, pa se svima potpuno mozemo posvetiti. Neko ce mozda primetiti da je to trebalo ranije preduzeti, ali svaki zaposleni mora zaraditi svoju platu.

  13. Ignacije Parčetić kaže:

    Prodavca u trafici koja je bila manja i drvena, na početku „paralelnog puta“ sa desne strane, sećam se dobro. Bilo je neverovatno kako je taj slepi čovek nepogrešivo prepoznavao novčanice koje mu doneseš, a vraćao je uvek tačno.

  14. Stipan J kaže:

    Ta „Keramika“ Čelik u ulici D. Tucovića 10 da li se nalazila na mestu gde je bila prodavnica „Meteor“ ili pored, gde je danas hemijska čistiona? Mislim da je broj 10 od slastičarne „Avala“ do „Zora“ čistione.

  15. Lord Vord kaže:

    A eto i Politikin kiosk izvadili iz doma JNA

OSTAVITE KOMENTAR

8 + 2 =

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 13 + 6 ?
Please leave these two fields as-is: