U požaru na salašu, gde je smešten azil sa 500 pasa i 100 mačaka, stradala je vlasnica Etela Merk.
Etela Merk je bila magistar slikarstva, a pre otvaranja azila za napuštene životinje radila je kao profesorka na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.
– "Jako bih želela da slikam, ali mi se čini da bi to bio egoizam kad je toliko mnogo onih kojima je potrebna moja pomoć. Volonterski rad za napuštene životinje doživljavam kao svoj lajf-art" – govorila je Etela.
U svom privatnom azilu za napuštene životinje, na salašu u Bačkoj Topoli, zbrinjavala je oko 500 pasa i stotinak mačaka, a za to nije dobijala nikakvu pomoć lokalne samouprave. Hranila je još oko stotinu pasa na desetak lokacija u gradu. Njoj su zamerali i što u azilu u Bačkoj Topoli drži i pse iz Beograda.
Jesenas su je kritikovali i da hraneći pse prlja grad, a bila je i pozvana na saslušanje u policijsku stanicu jer, navodno, nije platila klanični otpad, koji je pre četiri godine dobila kao hranu za napuštene životinje.
Istražni sudija je dao naredbu za obdukciju nađenog leša i za utvrđivanje uzroka požara.
Strašna tragedija. Da li su i životinje stradale? Ako nisu, da li se zna šta će biti sa njima?
Emisiju o napuštenim životinjama, azilu i Eteli Merk NapuŠTENCI iz Dokumentarnog TV serijala Zelena patrola na delu, u produkciji Vojvođanske zelene inicijative, koja se emitovala na TV B92 Info mozete pogledati na
Poznavala sam Etelu Merk, sjajnog coveka, hrabru i humanu zenu uvek spremnu da pomogne svima i svakome. Od nje nije trebalo traziti pomoc, nudila ju je. Davala je sebe nesebicno, zato sto je imala sta da da. Bila je pravi intelektualac, bez sujete i nadobudnosti. Radna i vredna…
Verovatno je to ono sto duhovnu sirotinju, emotivne i intelektualne bogalje iritira, sto ljudsku bedu navodi na mrznju. Boze, oprosti im, mrze je i mrtvu. Pitam se ko bi bila Etela, ko bi smo bili mi, koji smo Etelu voleli i postovali, kada bi je ta kvazimoda hvalila? Mrzite i mene. Ja Etelu i dalje volim i postujem. Sada jos vise.
Etela je bila beogradjanka, iz radnicke, sestoclane porodice. Od rane mladosti je mnogo radila da bi obezbedila novac za svoje skolovanje. Znala je sta znaci nemati, patiti, muciti se. I, nije postala zla, naprotiv… Postala je magistar slikarstva, professor. Znala je da se do novca dolazi samo postenim radom.
Godinama je davala casove crtanja, slikanja, vajanja. Drzala je privatnu skolu kroz koju je proslo mnogo mladih ljudi, sada priznatih i poznatih umetnika sirom sveta. Njeni ucenici predaju po svetskim akademijama.
Ranih devedesetih, u vreme velike inflacije i nemastine, nije odbijala ucenike ciji roditelji nisu imali mogucnosti da placaju casove. Vredno je slikala, prodavala i izlagala svoje slike po svetu da bi finansirala svoju privatnu skolu i njene ucenike. Znam da je onima koji nisu spremni da uloze u sebi tesko da shvate da neko moze da ulaze i u druge. Ona je mogla sve, samo nije mogla da bude hohstapler.
Svoju ljubav prema zivotinjama pokazala je i dokazala svojim radom i postupcima. Eto jos jednog razloga polusvetu da je mrzi.
Svesna sam da ljudi svet posmatraju kroz svoju prizmu, da se cesto projektuju i svoje karakterne osobine ili eventualne postupke pripisuju drugima, pa me ne cude komentari onih koji bi bili u stanju da sve upale, uniste, kako bi se okoristili. Poznato je da uvek kada pricamo o drugima, mi, zapravo, pricamo o sebi.
Ponosna sam sto sam poznavala Etelu, nedostajalo mi je njeno prisustvo poslednjih godina, a sada sam iskreno tuzna sto je vise nema.
Neka joj je laka zemlja i vecna slava. Njenoj deci, sestrama, ocu i svima onima kojima je bila draga, koji su je voleli i postovali izjavljujem iskreno saucesce.
Sada preduzimljivom predsedniku Opstine Backa Topola, kao i ostalima koji su se oglusili na Eteline molbe za pomoc, od srca zelim mirnu savest i lak san. Lepo je sto su se pobrinuli za zivotinje, ali bih volela da znam mogu li, nekako, sada da pomognu Eteli; mogu li Etelinoj deci da vrate majku; njenom ocu – kci, sestrama – sestru … ?
Olivera.
„Zar je morala tako tragično da strada da bi se saznalo koliko se žrtvovala i činila za ovaj grad. Svaka životinja joj je bila draga i svaku je prihvatala kao svog jedinog kućnog ljubimca. Grad bi trebao da joj bude zahvalan na tome, ali sada je kasno”, kažu prijatelji pokojne Etelke Merk, koja će biti sahranjena danas u Beogradu. Kako „Blic“ saznaje, otac njenog četvorogodišnjeg sina juče je došao po dečaka o kome će se ubuduće najverovatnije i starati, piše današnji Blic.