Kuda se kretao subotički tramvaj ? Većina romantičara zna te trase za Palić, Mali Bajmok i Aleksandrovo. U daljoj prošlosti bilo je nekoliko izmena, kada je ukinut pravac koji je od Željezničke stanice prolazio Korzoom ili kada je 1928. godine tramvajska pruga prošla sredinom Štrosmajerove.
Gde se zaustavljao tramvaj? Mnoge stanice je nasledio gradski autobus dok su neke ostale samo u priči, sa danas često nerazumljivim imenima. Stanice su dobijale imena po urbanim toponimima, a tramvajsko preduzeće nije imalo nameru da ih prekrštava brojevima ili nekako po svom. Da je to bilo i zvanično, vidi se i na tramvajskim kartama. Tim šarolikim nazivima prekriven je ceo grad. Nekada su oni tu od pamtiveka, nekada je to ime kafane ili prodavnice koja dominira tim šorom ili je to nešto treće što se vremenom nametnulo kao neformalni orijentir. Subotički urbani toponimi, oni koji čija su imena izbledela i oni večni, biće jedna od narednih tema a ovde ćemo da vidimo kako su se zvali oni po kojima su ime dobile tramvajske stanice.
Imena koja su danas nepoznata sa ove karte jesu : Okružni sud (stari sud, preko puta Patrie), Električna centrala (danas Toplana), Zmajevac (kasnije FB Partizan), Čičila (Rasadnik Palma na putu za Palić) i za onog ko ne zna, Sv Roko je Kerska crkva.
Konjički put (Partizanskih baza), Vetserum (Vetzavod), Senjak (?), Nikolić (?)
Stanica kod zelenog krsta (po grudnoj ambulanti kod velike crkve). Sledi Blaškov križ, svima znan.
Do dvadesetih godina, poslednja stanica na Paliću je bila blizu restorana Abazija, kada je trasa produžena do muškog štranda. Iako je austrijsko a potom italijansko letovalište na Jadranu Abazija, posle 1945. godine promenilo ime u Opatija, to mesto na Paliću se i danas zove Abazija.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Poslednja tramvajska bandera sa staničnom tablom kod Velike crkve, preko puta Lifke
Senjak (vojni) je bila stanica iza druge kasarne – ako me secanje ne izdaje.
Poslednja fotografija je ocito snimljena jednog 1. Maja. Tada su tramvaji bili tradicionalno okiceni drzavnim i partijskim zastavicama na gornjem delu kola za vucu, i jos kojekavim zelenilom i cvecem. Na slici vidimo pojacanu kompoziciju koja je prazna i koja se vraca sa Palica da bi pri povratku na Palic primila veliki broj putnika koji su odlazili na proslavu. Lepo se vide i otvorena „letnja“ kola u narodu zvana jos i „majmunski ketrec“.
Pojačana kompozicija – prikolica – potkocsi – bio je na relaciji Palić pa do Rudića.
Motornjak koji je dolazio od Somborske kapije preuzimao je u Rudiću jedan ili dve prikolice i pravac je bio do Palića. Kada je samo tramvaj sam išao to se zvao i bilo je ispisano LOKAL. Prikolica je bilo i na pravcu Aleksandrovo, samo do Stadiona i to nedeljom kada je prvoligaš Spartak igrao svoje utakmice, kao i četvrtkom za posete u bolnici. U produžetku od Stadiona postojala je slepa trasa gde su stajale prikolice i kada je završena utakmica, završena poseta u bolnici dolazio je motornjak i izvlačio je jednu ili obe prikolice za pravac prema centru grada.
Sada dolazi pravac od Rudića pa sve do Somborske kapije. Prva stanica kod Velike crkve, ili Lifke – bila je i Avala – narod je na tri jezika zvao ZELENI križ ili krst, ZŐLD Kereszt, sledeća na rasrsnici Zagrebačka-Preradovićeva, tada još i put JNA bila je stanica SARVAŠ po apoteci koja se ovde nalazila. Blaškov križ ovde su se tramvaji sačekivali, sledeće bi bilo na uglu Gajeve ulice, davno je to bila pijaca, gde nije bilo još crkve i narod je zvao kao Pivara. Zadnja stanica je bila tačno na uglu Kalvarije, negde oko 1910. godine produžava se oko 200 m., do velike kapije igrališta FK Bačka. I ovde je bilo dovoljno mesta za prikolice koje su čekale završetak utakmica. Negde 60 godina relacija se produžava do Doma MZ Mali Bajmok gde je i bilo okretište pored hipodroma sada je to benzinska st.
Elektrana je posebna priča jer je SET bio u sklopu električne centrale i ovde je i bila remiza, kako smo to kao deca zvali ovde su tramvaji preko noći spavali. Za pravac dalje tu su se tramvaji sačekivali i imali smo toliko vremena da siđemo piti vode, koja je stalno tekla i bila najbolja u gradu. Kasnije od SANDA formiraju se dve trake za pravac prema Paliću. Ima nekoliko slika i sa pravca Pošta do Vatrogasaca i to kod pijace na ćošku kod Nojčeka.
IZVINITE MI MNOGO SAM NAPISAO – ipak bi trebalo objasniti i čvorište kod ŽUTE KUĆE, kao i zašto je iz centra Aleksandrovo produžena relacija ulicama Kutuzova, Ilića pa sve do Bačvanke to je sve povezano sa industrijalizacijom na jugu našega grada. DGY
Ove tramvajske karte su iz predrtnog perioda? Slike su fantastične. U Subotici je saobraćao veliki broj različitih tipova tramvaja a bili su u takvom stanju da je, na primer, prepodne saobraćao jedan tip a poslepodne na istoj liniji savim drugi tip tramvaja. Bio je to pravi muzej na otvorenom. Na ovim slikama se mogu prepoznati Ljubljanski, Beogradski tramvaji i Škodine otvorene prikolice Beogradske otvorene prikolice zatim Ljubljanske zatvorene prikolice i zatvorena prikolica iz Budimpešte. Jedino neznam ništa o tramvaju sa like gde pored njega trči vojnik. Ako neko zna nešto o njemu neka napiše. Na toj slici otvorena prikolica je proizvedena u Češkoj u fabrici Škoda a zatvorena prikolica potiče iz Budimpešte. Veliko hvala Lansky.
Jedan događaj mi je ostao u sećanju. Bilo je leto, bili smo na Paliću cela porodica i zadržali sa do kasno uveče. Mislim da smo se trebali vratiti kući zadnjim polaskom sa Palića. U zgradi tramvajske stanice na Paliću točilo se vino, rakija a bilo je i limunade. Kada je stigao tramvaj iz grada na toj stanici su izašli svi putnici i do zadnje stanice kod ulaza u muški štrand gde je bila okretnica, tramvaj je trebao ići prazan. To su iskoristili vozač i kondukter izašli i oni a tramvaj pslali przan da se okrene i vrati sam. Vozač je namestio regulator na najsporiju brzinu i pustio tramvaj da ide. I dok je tramvaj brzinom ljudskog hoda ili kako mi to kažemo korakom, otišao do zadnje stanice okrenuo se i vratio opet do nas vozač i kondukter su popili po limunadu da se osveže. Onda je vozač uskočio u tramvaj i zaustavio ga da putnici mogu ući. Eto to mi je ostalo u sećanju verovatno zato što mi je bilo nepojmljivo kako to tramvaj ide sam i vraća se nazad odakle je i pošao. Bilo ja to negde 1965 ili 1966. godina a ja sam tada imao deset godina.
Hocemo ponovo TRAMVAJ!!! Kako je sve nekada bilo lepo!
Mene je pogotovo dirnula fotografija na kojoj se vidi boja palickog jezera, covece ala je bilo cisto nekada, nema betonske konstrukcije oko njega ali je bistro.
Sav sam se najezio
Sva letnja kola tj. prikolice nisu bile -majmunski ketrec- molim Vas da se pogleda bolje slika na zadnjoj stanici kod štranda. Jedna prikolica je bila sa fiksiranim sedištima u jednom redu. U Rudiću su prebacili naslone na drugu stranu i vraćali se ponovo nazad do Palića. Kondukter je izvan gabarita prikolice i sa jeden, kao i druge strane obavljao naplatu da se sa jednom rukom držao za prečagu koja je štitila putnike. Bilo je bezbedno jer u ovim klupama deca su sedela više prema sredini, dok stariji-roditelji bili su kao zaštita. Grozno mi je da ponovim -majmun ketrec je na slici i razlika se može vrlo lako uočiti, zašto je baš bio KETREC, ovde imamo razmeštena sedišta i veća je bila zaštita putnika, kao i konduktera. Ova prikolica i to dve garniture dugo su sližile kao čardaci za kukuruz od Starog Žednika na početku Malog Beograda. Dok drugih prikolica bilo je kao vikendice i to do šuma Daščan-Deszkas. O motornjacima nebih znao podatke naime nisam metalac, a i po izgledu teže ih uočavam. Poreklo iz koje su vremena i zemlje, ja to ne znam – više sam bio putnik, promatrač i koji žali za tramvajem. Dietrich Gy.
Stajalište Čičila nije bilo kod rasadnika Palme, nego na samom ulazu u Palić,
preko puta vile porodice Čičila.
SUBOTICA – TRAMVAJ 1897 – 1974. – 40 GODINA BEZ TRAMVAJA
2014. APRILA I TO 2-OG susret kod motornjaka i prikolice u Rudicu.
NIKOLICEVA ulica sada je NADE DIMIC, stanica je bila i kod BLASKA RAJICA
posle izbora verovatni se vraca na staro ime NIKOLICEVA ULICA, na uglo kod
benzinske pumpe je autobuska stanica. KONJICKI PUT uvek aktuelan. – 5. Q-u.
zalutao sam kod TRAMVAJA – na jesen je 120 godina kako su 1897. uveli tramvaj u
gradu. Tada od kalvarije preko korza – levo do zelj.stanice, a desno za Palic. Tada
nije isao za Aleksandrovo i od Zute kuce do Rudica. Tuzna izreka ziveo je 77 god.
7-og SEDMOG septembra o.g. nalazimo se prepodne kod dve prikolice, preko od
bivseg CELIKA – u odnosu na 1897. godinu 120 godina je kako je tramvaj uveden.
Nazalost ZIVEO je 77 godina. Subotica bez tramvaja nije grad, dali dolaze neka
bolja vremena za uvodjenje tramvaja – i zbog ekologije, modernog saobracaja. DGY
cika Djula – Gyula bácsi delit ce reprint karte, bez nekog objasnjenja, Taksisti su obe-
cali da ce svoju prikolicu otvoriti, ako imate manjka u kljucevima ponesite do druge
prikolice pa udjite, razgledajte. Pre tri godine imali smo GOSTE najstariji vozac – kocnicar, kao i najstarija kondukterka su bili prisutni. Sve zavisi od vremenskih uslova
mozda ce doci a mozda nece. Nazalost nema razumevanja od SUBOTICA-TRANSA
tj. bivse firme S.E.T. – IZDALEKA IMA SANSE, DA POGLEDAMO GARNITURU.
Obecano je da ce 7-og ili mozda vec 6-og vrtiti onaj film od 25 minuta koji je snimljen
2009-te – na madjarskom jeziku, potpisan s.h. jezikom – i to na PANNON TV.
JOS TOLIKO – u skorije vreme obilazim sa TV EKIPOM, VIKENDICE, CARDAKE
i to nije Suboticki snimatelj – drugi su zainteresovani da sve ovo zabeleze. DGY -V.Q
sa ekipom, vikendice cardake izvan nase
opstine da bi uslikali zardjale, devastirane, otudjene
TREBA INSISTIRATI DA SE TRAMVAJ VRATI. NE ZAGDJIVA, I TO JE JAKO VAZAN FAKAT…..ZA BUDUCNOST!!!!!!!