Transakcija bitkoinima pred Apelacionim sudom

Konačnu reč u sudskom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Subotici u kojem je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, inače prvom ovakve vrste u našoj zemlji, daće Apelacioni sud u Novom Sadu. Nakon dve iste prvostepene presude, u prvom i ponovljenom postupku, kojima je Goran Blagoičević iz Subotice dužan tužiocu Dušku Prolu iz Novog Žednika da isplati 49.036. 865 dinara kao protivvrednost deset bitkoina, drugostepeni sud, osim što će doneti konačnu odluku u ovom predmetu, trebalo bi i da razjasni stav srpskog pravosuđa prema digitalnoj imovini i načinu na koji se njome može trgovati.

Kao što je „Politika” ranije pisala, postupak protiv Blagoičevića po tužbi Prola pokrenut je 2021. godine. U tužbi koju je podneo protiv svog nekadašnjeg najboljeg prijatelja, Prole je naveo da je Blagoičeviću 2017. godine dao 22.700 evra i usmeno ga zamolio da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema, što ovaj nije uradio.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrik Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Prvostepenom presudom, naime, odbijen je deo tužbenog zahteva koji se odnosio na goleme i u tom delu ona je postala pravnosnažna.

Blagoičević je tako obavezan da tužiocu isplati 49.036.865 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, odnosno u vreme kada je tužba podneta.

Razmatrajući žalbe koju su tuženi i njegov advokati podneli na ovakvu presudu, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu odluku od 27. oktobra 2023. godine i naložio da se postupak ponovi. Druga presuda doneta 10. oktobra 2024. godine, odnosno ona izrečena u ponovljenom postupku, uprkos jasnim instrukcijama sudskog veća Apelacionog suda u Novom Sadu, bila je identična prvoj. Zanimljivo je i da je sudija Popović Petrik ponovljeno suđenje završila posle samo jednog održanog ročišta.

Promet digitalnim valutama, prema oceni advokata Dragoljuba Martinovića, srpski zakonodavac je pokušao da reguliše 2020. godine donošenjem Zakona o digitalnoj imovini. Međutim, kako kaže advokat, pomenuti pravni akt nije u potpunosti odgovorio na sve izazove u praksi.

– Viši sud u Subotici, međutim, zauzeo je stav da se digitalnom imovinom može trgovati i u kafani, u gotovom novcu, bez ikakve kontrole porekla novca, pa čak i u stranoj valuti. Pružanje sudske zaštite ovakvoj trgovini bilo bi u suprotnosti sa svetskim naporima za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma – smatra advokat Martinović.

Zanimljivo je napomenuti da se pored ovog parničnog postupka, protiv Blagoičevića vodi i krivični postupak koji se odnosi na istu spornu transakciju.

– U parnici, tužilac zahteva isplatu dinarske protivvrednosti deset bitkoina, pozivajući se na transakcije koje su, prema njegovim tvrdnjama, realizovane preko naloga tuženog na digitalnoj platformi. Međutim, u krivičnoj prijavi tužilac navodi da je isti taj iznos bitkoina platio u gotovini, u iznosu od 22.700 evra, koju je, kako tvrdi, lično predao tuženom 14. juna 2017. godine. Ova dva potpuno različita scenarija, jedan digitalni i dokumentovan, drugi gotovinski i neproverljiv, ukazuju na ozbiljnu pravnu kontradikciju. Shodno ovome, osnovano se može postaviti pitanje da li se krivični postupak koristi kao sredstvo pritiska, s ciljem da se obezbedi procesna prednost u parničnom postupku – kaže advokat Martinović.

Posebnu pravnu nedoslednost, kako kaže naš sagovornik, predstavlja činjenica da tužilac u parničnom postupku zahteva naknadu na osnovu navodne kupoprodaje, odnosno isplatu dinarske protivvrednosti deset bitkoina, što predstavlja tipičan obligatorni odnos u građanskom pravu. Istovremeno, u krivičnom postupku, isti tužilac tvrdi da je novac za te iste bitkoine, u iznosu od 22.700 evra u gotovini, nezakonito zadržan, što se kvalifikuje kao krivično delo utaje novca.

– Dakle, radi se o jednom istom događaju, ali se on predstavlja na dva suprotstavljena pravna načina: kao osnov za potraživanje u građanskoj parnici i kao osnov za krivično gonjenje. Ovakav paralelizam nije samo pravno kontradiktoran, već i opasan presedan koji ugrožava jasnu granicu između građanske i krivične odgovornosti i otvara mogućnost za zloupotrebu procesa. Posle svega, postavlja se pitanje: ako se sudska zaštita daje transakcijama koje nisu prijavljene, nisu oporezovane i nemaju nikakav dokaz o realnoj trgovini, da li to podriva napore države u borbi protiv pranja novca i otvara prostor za zloupotrebe – pita se sagovornik „Politike“.

Politika