Trenchtown-treće veče (večni sjaj rock’n’rolla)

Ime za festival, došlo je pre deset godina kao podsećanje na Trenchtown na Jamajci, rastafarijansko divlje naselje na obali. Tada novom festivalu, reage orijentacije, lociranom na obali Palića blizu izbegličkog naselja, nametnuo se naziv Trenchtown kao asocijacija na zavičaj reage muzike. Danas to ime zvuči anahrono i malo ko zna o čemu je zapravo reč.
Zvezde treće večeri ovogodišnjeg festivala došle su iz zapadnih krajeva bivše države. Psihomodo pop gledamo u proseku svakih deset godina. Ako ne računamo nastup Milana Blentona na Omladini 1986. zagrebački „Psihići“ su nam do sad svirali 1989. (Nepker) i 2001. u Lifci. Da li što se retko viđamo ili zato što su stavrno besmrtni, njihov nastup je delovao furiozno. Čak ni činjenica da je Gobac prethodni dan slomio nogu i da je došao na štakama, nije umanjilo dinamiku. Jedina stvar koja je pretila da to učini, bile su nove solo deonice u starim pesmama, koje su ponekad preduge (Ramonsi se preveću u grobu) i čine odstupanja u neke savremenije žanrove. Na neki način to i njima daje oduška jer sa gotovo trideset godina na sceni, ne treba očekivati da sve sviraju „kao sa ploče“.
Bacago

Ponoćni termin je pripao bendu LOLLOBRIGIDA. Retko viđen , spektakularan nastup new wave sastava sa imenom slavne italijanske glumice. U „B 52s“ formaciji sa dva ženska vokala, plesačice, umalo striptizete… Svojem auditorijumu su pokazali šta je to show bussines. Nadovezali su se na temu koju je prethodno zadao Gobac a to je sex, droga, blejanje i ludilo. Što bi rekli naši stari : Vrh brate!
svi na binu!

Na kraju festivala i sugestije organizatorima. Ako želi da napreduje, ova manifestacija bi morala da se približi civilizaciji. Koliko god da je u ovoj šumi lepo, sama fešta se održava u relativno malom i ograđenom prostoru.
Valjalo bi i vreme održavanja približiti nekom letnjem datumu kada je doba za sve manifestacije na otvorenom. Šanse za kišu i vlagu u ovo doba godine su 50 – 50.