Bela i Klara su imali trinajst dice. Najmlađi je nosijo baćino ime Bela. Sva dica su se iškulovala i pozavršavala kojkake zanate, čak nji šest muški je završilo baćin zanat –stolariju. Nuz baću su savladali tajne tog lipog zanata i jedino Belić, kako su zvali najmlađeg člana porodice, nije završijo ovaj zanat. On je očo u vojsku a znavo je samo oko josaga raditi.
Kad je dobijo poziv kad da se javi u kasarnu da dobije kartu a i da mu saopštu misto službovanja očo je sa društvom od koji su još nandika i Maćika isto išli, prija ulaska u kasarnu kladili su se koji će dobit najbliže misto služenja.
Okladu je dobijo Belić jel je kazo oma on će najdalje jel to je i najbolje kako je kazo da ne bi pao u iskušenje da pobigne kući ako budne blizo.
Dobijo je Prizren i oma posli tri miseca obuke karaulu na granici sa Albanijom.
Kad je još bijo u kasarni oficiri su ga metili da radi s vaškama. Učijo je dresuru i išlo mu je sasvim lipo, kad je očo na karaulu jedared se vratijo sa rejona iz patrole sa dva druga i sa vučjhakom kojeg su zvali GEP. Taman je završijo s kerom i očo sa drugovima na grudobran, desetar njim isproveravo puške, kad jedared vodnik vikne – ZBOR!
Trk svi u stroj, postajali mirno. Počo vodnik divanit prvo nike straote o tom na kakim se mistu oni nalazidu i da je strateški važno da imadu zdrave konje koji je bilo pet na karauli al je problem što on ku vodnik zbog obaveza ne mož sve sam poraditi što i jeste bilo razumljivo tako da se traži dobrovoljac za rad sa konjima koji će ić na obuku kod nikog čovika u selo svako jutro na konju a uveče se mora vratiti.
„Ko hoće neka istupi iz stroja, u suprotnom ja biram“ – jasan je bijo vodnik, inače dosta grlat i jak čovčina.
Istupijio je Bela.
Vodnik se prvo niki razmišljo o svemu.
„Ko će vojniče voditi računa o psima? „
„Ja druže vodniče! “
Malo po malo i vodnik je opravijo plan tako da Bela ujtru i uveče rani kerove i timari ji a nuz njeg će bit još jedan vojnik koji će učiti i tako je i bilo.
Oslobođen vašaka , Belić je jedan dan sa vodnikom očo u niko selo kod nikog čovika koji je imo fajin krava, konja i kojkakog josaga. Zagledo se Bela sve je isto ku i na salašu mu al jedino nema svinja.
Vodnik ga upozno sa čovikom i pogledo ga .
„Vojniče jel ti je jasno sve šta sam ti rekao?“
„Druže vodniče JASNO! „
Počelo tu druženje sa domaćinom Irfanom i njegovom dičurlijom, al i rad. Irfan ga je učijo potkivati konje, u kovačnici koju je imo naučijo ga je opraviti potkovice, išlo je Beli sve do ruke i Irfan ga pofali vodniku, ovaj oped svojim starešinama i na kraju Bela dobije značku primernog vojnika, lipo je radijo Bela al jedan dan je kalapačom ošinijo po palcu.
Vidi Irfan šta je nije kalapač sam od sebe skrenijo na palac neg su oči Beline skrenile u momentu kad je tribo gledati di udara.
A di ne bi i skrenile oči kad je gledo u Behiju, kćer Irfanovu koja je šetala u dimijama i u nošnji po avliji i ranila, kako josag tako ji i služila kafom . Irfan mu je objasnijo da njezino ime zanči (lipa, ljupka, otmena).
Vidijo je Irfan koliko je sati, a nije bijo zadrt čovik neg svesan ljudskog ponašanja tako da je kazo Beli.
“Nema ništa dete moje, ako ti se svidi moja ćerka ima da je vodiš sa sobom kod kuću ali da ti je ona žena za ceo vek. Dok ne kreneš kuću ništa i dok se ne venčate”
Kad je završijo vojsku, nije išo sam kući neg sa mladom i sa njezinim baćom i sa njezina dva starija brata.
Prija dolaska kući već je baći i nani napiso šta će se desiti , tako da ji je na salašu sačekalo pečeno jagnje , pileća čorba i fanki.
Irfan je par dana bijo tute sa sinovima. Kad je sve utanačijo sa preteljima očo je i u jesen se vratijo al s rodbinom .
Sve u svemu, održano je vinčanje i svatovi.
Irfan je tako mladom Beli prido svoje znanje o kovačkim zanatu, od kojeg je Bela i živijo posli, al mu je Irfan dozvolijo ku razuman čovik da mu oženi kćer, tako je Bela posto čovik. Na kraju je Bela naučijo i Albanski jezik koji mu je itekako koristijo jel zdravo je ritko bilo da ga kogod zna, a vamo mama Klara mu je bila Mađarica pa je znavo i mađarski .
Tri jezika je divanijo Bela, naučijo sve o vaškama i dresuri, posto kovač i što je najlipče, u vojski je upozno ljubav svog života, svoju Behiju.
