Jedna od najdramatičnijih promena posle prvog svetskog rata, bila je korenita promena ženske mode. Gotovo preko noći, nestale su „armirane “ haljine od grla do zemlje. Tada je stvarno počeo XX vek.
Vidi:MODA u Subotici tokom dvadesetog veka
Korzo
Paris – Wien – Subotica
Cure na Bačkinom igralištu, teraju šport
Subotička elegancija
Mladići od dvadeset i nešto
U foto studiu
1. maj 1939. godine
U novinama iz 1935. god.
Đaci na Mamun placu
Ženska školska uniforma 1934. godine
Kraj tridesetih
Na trgu 1945. godine
Subotičanke dvadesetih
1924.g.
Samo šest godina ranije (1918. god.)
1928. g.
1926.g.
Palić 1922. g.
Meni je najteže govoriti o modi, otac mi je bio obućar, i to
ne pendžetar ili šuster već je na Karađorđevom putu imao
svoj salon novih cipela. Sada to nije tema ali je izradjivao
cipele i za sportiste fudbalere, igrače hokeja na travi, na
zimske cipele montirao je klizaljke, a za dizače tegova iz-
rađivao je specijalnu sportsku obuću. Ipak da ostanem kod
mode – kroz specijalne žurnale pratio je sezonsku modu i
sa svojim drugovima se i tako oblačio, i sve oko sebe snimao
kako bi predložio mušterijama. Koga interesuje moda treba
da zna u današnjim fabrikama obuće rade posebno oni koji
izradjuju gornji deo LICE obuće, a drugi specijalisti su za
donji deo obuće. Zanatlije kao Dietrich stariji bio je univerza-
ni obućar. Za svoju majku bih rekao da je bila poznata kroja-
čica, radi po salonima i za mušku kao i žensku garderobu.
1941 godine čak je preživela bombardovanje u Beogradu
jer je nekoliko godina radila za neka ministarstva po naru-
džbi, naravno i ovde se terala moda. Naša štrafta bila je
na Korzu i oko gradske kuće praznicima i nedeljom. Pa bih
spomenuo i DUŽIJANCU koja slavi sto godina, ipak je i to
ETNO-MODA koja se zadržala do današnjih dana kod nas.
Kad god gledam slike koje Lansky postavlja, uglavnom "zveram unaokolo" po obodima slike, kako bi primetio sto vise detalja grada u pozadini.
Izmedju Gradske kuce i Nicin palate, a iznad glava omladinaca nesto nedostaje, zar ne?
U pozadini stari mlin koji je najmanje licio na mlin, a vise na palate medju kojima stoji. Sudbinu je podelio kao i mnogo toga u gradu sto je dovedeno pred svrsen cin rusenja pod izgovorom, da je u toliko losem stanju da ga je nemoguce rekonstruisati. Ne znaci da nije bio, ali… Sada RK Beograd…
To je mala misterija, zašto na gornjoj slici nema velike žute zgrade banke, jer bi ona morala biti tamo od prve decenije 20. veka. Jedini odgovor je da je belina spomenika Caru Jovanu Nenadu, zasenila i zaklonila taj deo pozadine.
Moda 30-ih, rekla bih… Devojka u beloj bluzi u drugom redu (red iznad momka koji sedi) je moja baba-tetka Piroška Kozla rođ.Aroksalaši. Nažalost, nisam stigla da je pitam kad, gde i kojim povodom je snimljena ova fotografija.