Trimbi nekad

Stara je priča o privrženosti Subotičana biciklima. Grad u ravnici, razvučen na velikoj površini, nikad nije imao jednostavnije i jeftinije prevozno sredstvo. Ko ima rođake ili prijatelje u Beogradu, taj je mogao da sazna i vidi koliko je građanima prestonice bicikl često neostvarena želja a dolazak u Suboticu retka i radosna prilika za vožnju na dva točka. Subotičani vožnju bicikla teško mogu da dožive na taj način jer je on oduvek tu, a svo prostranstvo za vožnju neograničeno.

Tokom decenija je u našem gradu evoluirala jedna posebna sorta zvana „ subotički biciklista“. Prepoznaćete je kada je najveće nevreme, pljusak ili sneg ili kakav kijamet. „Subotički biciklista“, žilava i izdržljiva vrsta, ignoriše svake neuslove i faktore rizika i tera tamo gde je naumio po svaku cenu.

Foto: Z. Jovanov

Ima naravno i onih koji uživaju u vožnji kao rekreaciji i sportu. Duga je tradicija biciklističkog kluba u Subotici, tu su i montibajkeri, akrobate…

Najmasovnija biciklistička manifestacija već 37 godina je prvomajski Trimbi. Ova vožnja zadovoljstva od Subotice do Palića poljskim putevima, nakon sanacije jezera je doživela značajnu masovnost. Podržan od Fabrike bicikla Partizan, Trimbi je počinjao kod Subotičanke, a završavao se na stadionu FK Palić gde je organizovana velika fešta. Za kraj bi bili izvučeni srećni dobitnici novih bicikli koje je obezbedio FB Partizan, a bilo ih je desetine, svih vrsta i modela.

E sad, sreću je kvarilo to što su neki unapred znali da će biti izvučeni, ali eto, nada se nije gasila.

Ako ništa drugo, svakom je ostajala nalepnica Trimbija za tu godinu, koju su klinci lepili na vazu  a kada bi tu već bilo nekoliko takvih, one su svedočile o veteranima ovog krosa.

Kako su godine prolazile, FB Partizan je stajao sve gore, nagrada je bilo sve manje, pa je to bio jedan od glavnih razloga za opadanje broja učesnika Trimbija. Najniža tačka je bila kada su u nagradnom fondu ostale neke sitnice i samo jedan bicikl, pompezno najavljivan kao GLAVNA PREMIJA.

Vremenom su se stvari popravile i naš Trimbi opet dobija na popularnosti.

Pre tridesetak godina , kako to zna da bude, za 1. maj je bilo hladno i kišovito, ali na Trimbiju je scena bila MASOVNA.

Start kod Subotičanke

Servisna stanica

Checkpoint

Na terenu FK Palić

Velika tribina je pretesna



KOMENTARI

  1. Aleksa kaže:

    To i jeste bio pravi Trimbi. Vozilo se od Subotičanke, pa kraj Javnih skladišta preko njiva,pa preko prve brane na Paliću, stazom kraj jezera do Vikend naselja. Sada mi se diže kosa na glavi kada vidim bicikliste kako voze Trimbi Senćanskim putem,kraj kamiona i drugih vozila, zar je zaista trebalo premestiti trasu Trimbija na asfalt?

  2. minika je zakon kaže:

    Uporedo sa biciklistima evoluirala je jos jedna posebna vrsta stanovnika Subotice, i to oni koji svoja na benzin smrdljiva limena prevozna sredstva parkiraju na biciklisticke staze.

  3. Double P kaže:

    Jedna od mojih omiljenih ruta je Makova Sedmica – Tresetiste – Palic. Jeste da ponekad treba gurati biciklu zbog velikog peska, ali sve je to deo dozivljaja  😎

  4. Tatjana kaže:

    Da…secam se te radosti i iscekivanja Trimbija…puno ljudi …svi nasmejani!…Mozda mi od svega najvise nedostaje taj osmeh na licima -sada kada odes jedan se ljuti sto njega nisu izvukli…drugi se dere na dete…treci se svadja sa zenom…

  5. Dzoni kaže:

    …hehe,1987 bio sam negde izmedju petog i desetog mesta na cilju i u nekoj tomboli izvuku me i kao nagradu dobijem Rogov BMX,joooj kako sam bio srecan,imam ga i dan danas negde na tavanu!!!! Lepa vremena

  6. sasa kaže:

    Eh, kakva je to bila organizacija, kada je legenda, Pal Cigler bio u organizaciji…

  7. stormwatch kaže:

    Fabrika Bicikala Partizan….e ljudi moji. Oni su poceli da propadaju negde sredinom osamdesetih godina, tacno se secam i kada. Ja sam dobio novi BMX bicikl kojem nema sta nije falilo posle mozda 500 predjenih kilometara. Mi smo ga reklamirali i posle mesec i kusur dana dodje ti nama iz Partizana gratis zamenjeno sve sto je pootkazivalo i rasturilo se. Od tog momenta Partizan je poceo zestoko da stagnira, kada je posle par meseci opet trebalo sve to zameniti u gratis rezimu, jer je ovo zamenjeno bilo gore nego ono lose originalno uspeli su da mi zamene samo unutrasnju gumu. I to je bilo to. Od tada je Partizan u ozbiljnom problemu, ne znam da li je to bilo zbog mog bajsa ali nesto kanda nije bilo bas u redu. Kada sam nakon par godina dobio njihovu novu 18 brzinku, trajala je opet par meseci ali nije bilo gratis popravke.  

OSTAVITE KOMENTAR