Turističkim vozićem na Palić

Nostalgija za otvorenim tramvajskim vagonima koji su leti jezdili Palićkim putem do Splitske aleje, pa njome do muškog štranda, bila je motiv subotičkoj firmi „Kommont“ da se upusti u ovaj poslovni poduhvat. Traktor marke IMT preoblikovan je u lokomotivu kojoj su pridodata tri vagona. Iako se to preduzeće, koje je radilo u okviru Komunalne radne organitacije „Subotica“, nije bavilo turizmom, sa puno pažnje i entuzijazma napravili su ovaj vozić, verujući da će doprineti turističkoj ponudi i celokupnoj atmosferi grada, a usput na tome i zaraditi.

Godine 1989. kada je krenula mala kompozicija, to nije bilo ništa senzacionalno ali u Subotici, a i u mnogim turističkim mestima Jugoslavije, to je ipak bila novost.

Prošla su tako tri proleća i leta, a onda je vozić prestao sa radom. Subotičani su sa simpatijama gledali ovu malu kompoziciju, ali uglavnom sa distance. Što će reći, nisu se dovoljno vozili njome da bi se njen rad isplatio. Nije doneo zaradu vozeći na Paliću, pa je išao i po gradu sve dok u „Kommontu“ nisu priznali da im ova atrakcija donosi gubitke. Nakon tri godine mali voz je ponuđen na prodaju, u nadi da će ga neka turistička organizacija bolje iskoristiti. Interesovali su se iz Crne Gore, raspitivao se Zoo vrt Palić i još po neko, međutim, prodaja je išla teško. Subotički vozić se zatim izgubio iz vida i ubrzo pao u zaborav. Postojao je toliko da podseti kako ono što je lepo i srcu blisko, nije uvek i isplativo.

Stari subotički tramvaj i njegova otvorena kola koji su nestali sa subotičkih ulica 1974. godine, bili su jedan od gradskih simbola. Ako ni on nije uvek bio isplativ, vredelo ga je pomagati iz gradske kase. A zna se da nije uvek bio rentabilan. U špicevima je često bio prenatrpan dok bi u nekim drugim delovima dana Subotica bila suviše razuđen grad koji bi garantovao dovoljan broj putnika za svaki redovan polazak. Nije to bilo presudno za nestajanje tramvaja, kao ni krajnja dotrajalost mreže i muzejski primerci kola koja su saobraćala. Sve je to moglo postepeno da se obnavlja, ako bi bilo volje, jer je taj vid prevoza imao mnoge prednosti.

Poslednji ekser u mrtvački sanduk našeg tramvaja bila je rekonstrukcija međunarodnog puta E-5 kroz grad. Prolaz kroz Suboticu predstavljao je usko grlo ovog koridora koji je nakon obnove trebao da dobije četiri trake. Pokrajinski fond za puteve dao je opštinskom rukovodstvu zadatak da reši pitanje gradskog saobraćaja. Šine na putu su bile smetnja. Ako bi one i tramvaj ipak ostali na tom pravcu, morale bi biti izgrađene dve linije šina, za svaki pravac po jedna, i morala bi se obezbediti takva brzina tramvaja koja bi na najmanju meru svela usporavanje tranzitnog saobraćaja.

U tom momentu opština i „Subotica trans“ nisu imali sredstva za uvođenje novih i modernih kola, pogotovo što je i opština učestvovala u finansiranju izgradnje puta kroz grad (sa 30%).

Prva deonica puta koja je obnovljena bila je ona od benzinske pumpe u Aleksandrovu do glavne pošte. To je značilo ukidanje tramvajske linije za Šandor 1971. godine. Tri godine pre toga već je doneta odluka da tramvaj za Palić ide samo leti. Kada je trebala da krene izgradnja novog puta od Pošte 1 prema podvožnjaku i dalje, za tramvaj više nije bilo mesta.


Lansky



KOMENTARI

  1. Gligorije kaže:

    Bilo bi dobro kad bi to opet uveli….

  2. Kertvaros kaže:

    Kao ucenik sam isao peske od Toplane do Gimnazije nekih max. 20 minuta. Tramvajem sam morao ukalkulisati vise od 30 minuta. Trebalo je cekati (I docekati) dolazak tramvaja, do Rudica je bilo nekih 5 stanica gde se je tramvaj na par minuta zaustavljao, zatim cekati na ukrstanje na svakoj drugoj stanici, tako da je bruto voznja tramvajem prilicno potrajala. Moji skolski drugovi sa Palica su principielno koristili gradski autobus i tramvaj za njih nije bio nikakva opcija. Alternativa je bila bicikl ili kakav moped, ako je sebi mogao to da priusti.
    Koliko je meni poznato javni saobracaj nigde u svetu nije rentabilan i ne radi sa pokrivanjem vlastitih troskova a jos manje iskazuje renatabilnost odnosno nekakav profit. Sa druge strane javni saobracaj je svugde od vitalnog znacaja za lokalnu privredu i bez njega privreda tesko moze da funkcionise i donosi poreze u gradsku/opstinsku kasu. Dakle ulaganja u dobru infraksturu donose na jedan posredan (zaobilazan) nacin opstu korist i profit jednoj citavoj regiji. Dobar i funkcionalan javni saobracaj su alfa i omega razvoja i napretka ne samo jednog uskog gradskog podrucja, nego i citavog regiona. Stoga mislim da je potrebna jedna sira sinergija svih posrednih i neposrednih korisnika iz okoline i ne moze sve da se svali na Suboticka ledja. Tako je trebalo i sa tramvajem. Kuca se stalno mora popravljati i odrzavati. Kada se urusi ceo krov, onda je kasno za bilo kakve popravke. Kvalitet zivota u jednom gradu ne cine samo nasminkane fasade, suncobrani ulicne gastronomije i sareni vodoskoci. Mnogo drugih faktora je vazno da bi se stanovnistvo dobro osecalo u vlastitom gradu. Reseno saobracajno pitanje, kako za individualni tako i za javni saobracaj je temelj razvoja grada. Pri tome treba voditi racuna o pesacima, biciklistima i naravno motornim vozilima i to podjednako onim privatnim i onim javnim. Tome treba dodati planiranje stambene izgradnje i sprecavati gradnju stambene zgradurine sa x spratova i stanova u jednom uskom sokaku koji jednostavno nije u stanju da primi i propusta sva ta silna vozila koja stanari sa sobom donose i koja trebaju da i negde da se parkiraju. Sokak je nastao izgradnjom nekih destak kuca sa isto toliko porodica. Jedan takav sokak nije u stanju da primi odjednom nekih 50 ili vise familija na jednom mestu. Tu onda vise nema mesta ni za bicikliste a kamoli za motorna vozila, kamione ili autobuse.
    Tragedija Subotice i citave Vojvodine da je kompletna infrastruktura koja je unesena u zajednicku drzavi totalno izraubovana, oglodana do kosti i na kraju odbacena kao nesto bezvredno i bezkorisno. Kada su ostale samo oglodane kost, relevantni faktori su samo slegnuli ramenima i rekli sorry, zao nam je ali tu se nista vise ne moze uraditi. Da li mozda neko zna koliko fabrika i proizvodnih pogona je iz vremena KuK koji su usli gratis u sastav SHS Kraljevine odrzalo svoj kontinuitet sve do danas?

  3. Nenad kaže:

    Molim vas, da li negde ima mapa linija? Bas pricam sa mamom, ne moze da se seti kuda su isli tramvaji, a mene bas zanima. Ili ako neko moze da opise recima pa cu nacrtati mapu. Hvala. Srecan Uskrs.

  4. Lansky kaže:

    Jedna linija je išla od Malog Bajmoka Somborskim putem do Štrosmajerove, pa kroz nju na glavni put kojim je pruga išla na Palić.
    Druga linija se kod Žute kuće odvajala za Aleksandrovo sve do Bratstva.
    Nekada (do 1928.) je umesto Štrosmajerove tramvaj vozio na Mali korzo i onda na kroz Korzo išao na Železničku stanicu. Na Palić je od stanice vozio današnjom Đure Đakovića.

  5. Lansky kaže:

    Vađenje šina

  6. Malo mozga i eto kaže:

    Treba kupiti voztramvaj kao u Segedinu.ima pruga subotica –palic bar nesto da ima.
    Pogledajte samo szaged sire
    Linije.

  7. Stevan kaže:

    Mogli bi sad oko palica skroz gde moze

  8. petar pan kaže:

    Tramvaj i osecaj otvorenih vagona je prica za sebe,vozio sam se poslednjom voznjom kada je tramvaj bio okicen cvecem kao na sahrani,imao sam 15 godina.

  9. VOJNIC TUNIC STIPAN kaže:

    Vozio sam se poslednjom voznjom tramvaja kada je bio okicen cvecem kao na sahrani,bio sam skolarac,a osecj otvorenih vagona i lanca kojim se zvonilo je nezaboravno,a sada sam vec ostario,ali pamtim.

  10. kelner kaže:

    hm..hm..Isao na praksu sa njim !! Danju krenemo – nocu se vratimo onim poslednjim ( ako zakasnimo sa prakse u fontani ili maloj gostioni, a nema mesta za spavanje u bagoyvaru) onda pichimo pijede do Subotice ..ha.. ha.. ha.. BILO JE VESELO. Ali ipak nikada vise onakvog vremena. Mladost valjda sta li je !!Duh jednog vremena se vise ne vraca!!

  11. Coa 024 kaže:

    Moj ćale je radio na stvaranju tog vozica, posedujem sve inzenjerske nacrte za ovaj projekat.

  12. Kertvaros kaže:

    Raspitao sam se ovih dana u Nemackoj oko jednog takvog vozica. On je u privatnom vlasnistvu i njegov vlasnik ga eksploatise kao dodatnu zaradu uz svoje redovno zanimanje. Njegov vozic je skoro potpuno identican sa onim Subotickim. Za transport tog vozica koristi jedan kamion slican onome koji se koristi za transport automobila. Obicno to radi preko vikenda. Odlazi na poziv organizatora raznih festivala i proslava u okolnim gradovima i koji ga pozivaju da dodje sa svojim vozicem i naravno placaju mu i odredjenu sumu novca za tu atrakciju, plus zarada od prevoza gostiju. dakle sa malo trgovackog duha i poslovnog razmisljanja jedna takva naprava moze biti vrlo rentabilna. Mozda i malo decentne reklame na vagonima moze takodje da pokrije barem deo troskova, oko odrzavanja. Na tim proslavama prati ga i njegova supruga sa cerkom. One imaju vojnicku poljsku kuhinju i u njoj pripremaju odgovarajuce jelo. Sve u svemu jedan solidan i valjda prilicno unosan porodicni biznis. Njegova zarada je naravno njegova tajna, ali da mu se ne isplati ne bi se time bavio.

  13. Palicaner kaže:

    Sad su autobusi Sutransa mrtvacki sanduci grada…

OSTAVITE KOMENTAR