Beogradskim turistima koji su želeli da dočekaju Novu godinu u Beču presela je ova novogodišnja odluka. Rutinska kontrola pasoša pretvorila se u mukotrpno celonoćno čekanje na granici, kada su u prtljažnjiku njihovog autobusa pronađena dva migranta.
– Oko 1.10 naša grupa je stigla na prelaz Kelebija. Izašli smo iz autobusa zbog redovne pasoške kontrole, ali nam mađarski carinici nisu dali da se vratimo u njega. Sat vremena kasnije saznali smo da su u gepeku našeg vozila pronađena dva migranta – priča nam jedna razočarana putnica.
Kako kaže, i vozači i putnici bili su podjednako iznenađeni.
– Policija je privela i vozače i migrante, a onda se čekao sudski tumač. Migranti su najpre tvrdili da su se u prtljažnik uvukli u prostoru između granica, ali su na kraju priznali da su ušli na pumpi, oko kilometar od granice, gde smo pravili pauzu. Ipak, po izlasku iz Novog Sada autobus je stao na minut. Čuli smo da je nešto lupilo, no vozači su tvrdili da su nameštali ventile jer je u vozilu bilo pretoplo. Sasvim je moguće da su se muškarci sakrili tada – tvrdi ona i dodaje da im je tokom cele te peripetije na granici samo jednom dozvoljeno da odu do toaleta, dok kupovina hrane ili vode nisu dolazili u obzir.
Kako mađarski carinici nisu dopustili premeštaj putnika u drugi autobus, ozlojeđeni Srbi su granicu prešli tek sutradan u 11.35, kada su pušteni njihovi vozači. U Beč su stigli tek predveče, ispcrpljeni i ljuti.
Svakoga dana migranti pokušavaju da na sve načine pređu srpsku granicu i nastave ka zemljama u kojima ih, nadaju se, čeka bolji život.
Oni koji bi da izbegnu krijumčare neretko vrebaju na mestima gde, radi odmora, staju autobusi i kamioni. Potezi očajnika ne znaju za opasnost po život pa je bilo onih koji su se uvukli među metalne cevi ili kolutove žice, a njih 18 pronađeno je u cisterni sa biodizelom, koji ih, svom srećom, nije ugušio.
BLIC
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Migrante iz Azije Afrike ili Bliskog Istoka ne mozemo meriti Evropskim arsinima. Ti ljudi dolaze iz zemalja gde vlada serijatsko pravo i pojmovi kao legalno i ilegalno su njima potpuno nepoznati. Imaju nekakvu vlastitu viziju Evrope koju zamisljaju ako ne kao raj, onda berem kao predvorje raja i ucinice sve da se docepaju tog raja. Tu ne pomazu nikakve kontramere niti objasnjavanje da su u zabludi. Cak i njihovi deportovani zemljaci koji su videli i doziveli da od raja nema nista, govore i potvrdjuju kako je u Evropi sve lepo i idealno, da su vraceni samo zato sto su imali peh i da ce ponovo krenuti u Evropu cim im se ukaze prva prilika. Za ljude koji su navikli i kojima je najnormalnija stvar da vise po vagonima vozova, po vagonskim krovovima i svakodnevno putuju vozom rizikujuci goli zivot, putovanje u gepeku jednog turistickog autobusa dodje nesto kao cisti luksuz. Da oni svojim postupkom negativno i to na najdirektniji nacin uticu na sudbinu drugih ljudi koji sa njima nemaju nikakve veze, njima jednostavno nije jasno, niti im iko to moze razjasniti. Stuacija je slicna kao u WW2 kada Kamikaze krenu na svoj poslednji zadatak. Pogodio ga, ne pogodio ga, sve jedno, on ti se obrusi na palubu broda.Za njih je Evropa nekakvo mesto gde se dele pare samo onako. Vlasti hodaju okolo i vicu – Navali narode evo pare, ko jos nije dobio, kome treba jos? Cinjenica, da bi se negde nesto isplatilo, potrebno je da negde neko nesto i uplati. Nazalost takvo razmisljanje prelazi granice intelektualnih okvira i kapaciteta savremenih ekonomskih migranata.