Konji koji vuku sanke – nekada sasvim normalna pojava tokom zimskog perioda u vojvođanskim selima i na salašima.
Danas, samo pojedinci čuvaju taj stari običaj, a jedan od njih je i mladi Bajmočanin, Petar Radojčić.
RTV
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Danas postoje citavi narastaji koji ovo u zivoti nisu videli. Nekada se zimi zivot odvijao na saonicama, zaprega – jedna ili dva konja, konji oko vrata zvonce. a tu su bila i deca koja su trcala za saonicama i molila da im se dozvoli malo voznje. Lepi dani moje mladosti!
čudna li čuda konji sanke vuku !
@ aleksa,
Nas dvojica poznajemo jos onu Suboticu u kojoj je bilo vise konjskih zaprega nego kamiona i automobila. Mi poznajemo zvuk kopita fijakerskih konja po asfaltu naseg Korza (drugde asfalta valjda nije ni bilo) Poznajemo udar kopita teskih konja, „Hladnokrvnjaka“ koji su kao od sale povukli 8 tona tereta, i kada bi zaprega uvece prolazila flasterisanom ulicom, onda smo mi kao deca, gledali kako im ispod kopita sevaju varnice, i naravno zimi vidjali sanke sa obaveznim zvoncem. Upravo pre nekoliko dana sam prisetio sanki i obligatornog zvonca. Naime citam u jednim Nemackim novinama o problemu elektro automobila i povecanom broju saobracajnih nesreca koje ta vozila imaju sa pesacima. Problemje sto su E-automobili skoro necujni i pesaci i biciklliste ih ne mogu cuti kada dolaze iza njih. Dakle isti onaj problem koji su imali i kocijasi sa svojim sankama na sneznim putevima. Kocijasi su problem resili zvoncima, a kako ce savremeni inzenjeri resiti problem cujnosti E-automobila, preostaje nam da vidimo.
@Bastengrad
Sad kada ste spomenuli neke stare dane, naviru uspomene. Fijakeri su nam bili posebna zanimacija. Naime, zadnja osovina je bila tako postavljena da smo mogli neopazeno da sednemo na nju i tako se voziti. Ako su prolaznici (sram da ih bude) upozorili fijakeristu on nas je svojom kandzijom,preko krova fijakera dobro opleo.
„Transport“ je imao zaprege speditera koje su vukli tzv (jedino na madjarskom mogu pravilno napisati njihovo ime – „Mura lovak“. Jedan moj prijatelj je bio kocijas u Transportu, da bi mogao da tera ovu zapregu morao je polagati poseban ispit .
Na zalost konji su proslost, dosta njih smo pojeli u finim konjskim kobasicama koje je proizvodio poznati mesar Poljakovic cija kuca i prodavnica i dalje postoji kod Radijalca.
Konji u gradu su se unazad par godina ponovo pojavili, verovatno kao jeftiniji nacin prevoza a i promenom strukture stanovnistva