U potrazi za tajnama grada Subotice

Kada je 1966. godine spomenik Svetom Trojstvu izmeštan sa prostora ispred Gradske kuće, radnici koji su otkopali temelje stare 150 godina, naišli su na stepenice. Ispod površine zemlje postojale su stepenice koje su vodile negde prema dole, nejasno kuda. Možda u podzemne kanale o kojima se uvek govorilo, ili u neke tajne prostorije o kojima se ne zna ništa?

Ko smo mi, odakle dolazimo i kuda idemo, to su pitanja koje muče čovečanstvo od drevnih vremena. Ipak, od svih misterija kosmosa uvek nas više uzbuđuju one male tajne koje nas okružuju. Sakrivene iza četiri zida tuđih stanova, zakopane u podrumu ili zaboravljene na tavanu. Nekada je to priča o zakopanom blagu, nekada prikriveno zlo, ili samo kraj neke nedovršene ili nedorečene priče.

Iznad ulaza u salu nekadašnjeg bioskopa “Jadran” koja je poslednje tri decenije služi pozorištu, nekada su bile tri slike Save Rajkovića koje su nestale u ratnim vremenima. Moleri su pedesetih godina otkrili da je delo akademskog slikara samo prefarbano i da bi se moglo obnoviti, međutim, dobili su nalog da ga po drugi put premažu farbom.

Po svoj prilici, triptih je i dalje tu negde ispod, i čeka generaciju Subotičana koja će da ga obnovi ili možda konačno uništi. Na slikama nisu samo neki antički motivi već duh vremena u kome je ljudska figura predstavljana kao savršenstvo. Bilo da je reč o übermensch-u ili heroju rada komunističkog socrealizma. Tridesete godine su bile u zenitu kada su mnogi mislili da je izlaz iz krize u izboru jednog od dva totalitarna modela, koji su se u tom momentu činili uspešni.

„Žive slike“ na sceni subotičkog pozorišta 1929. godine

Gde je tabla koja svedoči o nastanku subotičke tvrđave

Odgovor na pitanje kada je podignuta subotička tvrđava, činio se izgubljen u tami srednjeg veka. Nagađalo se sve dok Srpskoj akademiji nauka nisu ustupljeni na uvid neki stari spisi iz Bečkog arhiva. Jedan od njih je ukazivao da je taj podatak urezan u kamenu i da se možda još nalazi negde u Subotici.

Bečki dokument, do koga je tada došao penzionisani arhivista Gašpar Ulmer, jeste izveštaj o stanju subotičkog utvrđenja 1717. godine. U njemu piše da informacija o nastanku subotičke tvrđave stoji na kamenoj tabli iznad ulaza. Na latinskom je uklesano:

“Ovo delo dao je da se sagradi velmožni gospodin Joanes Pongrac od Dengelega, vojvoda Erdeljski, večiti grof sa suprugom svojom u godini 1470.”

Prema tlocrtu utvrđenja, priloženom uz izveštaj iz 1717. godine, pomenuta tabla sa natpisom trebala bi da bude na zidu današnje crkve, na mestu gde je sada oltar, jer je nekada na toj poziciji bila kapija. Da li je tabla skinuta ili je ona još uvek na mestu, zaklonjena kasnijim nadogradnjama? Za sada se još ne zna.

Misteriju stepenica u zemlji ispod Svetog Trojstva razrešio je Bela Duranci. Naime, one su 1815. godine bile deo spomenika. Od tada je ceo trg nasipan, odnosno nivo zemlje je podignut, ostavljajući stepenice ispod tla. Sve je to zaboravljeno do polovine 60-ih godina XX veka, kada su Subotičani na trenutak pomislili da su na pragu nekog zanimljivog otkrića.

Bela je pronašao odgovor, ali je stavio tačku na kraj priče. Da bi bajka ili mit bili živi, ne sme da postoji neki prozaičan, jednostavan odgovor. Tajna postoji dok se odgovor ne zna, ili samo naslućuje. Posle toga ona postaje još jedna informacija koju će naredne generacije uzimati zdravo za gotovo.

Lansky