U Subotici 190 zahteva za rehabilitaciju

Viši sud u Subotici do sada je primio 190 zahteva za rehabilitaciju, a odluke su donete u 88 predmeta, izjavila je Tanjugu portparolka suda Jelena Bogovac Zelić.

 

Prema njenim rečima, novi zakon o rehabilitaciji u postupak uvodi i treću stranku, javnog tužioca, koji takođe može da podnese zahtev za rehabilitaciju u ime drugog lica.

Ona je objasnila da zahteve mogu da podnose osobe koje su iz verskih, nacionalnih, političkih i ideoloških razloga lišene slobode ili drugih prava, a nakon njihove smrt i bračni i vanbračni partner, potomci, usvojioci, braća, sestre, naslednici, kao i pravna lica pod zakonom propisanim uslovima.

 

“Podnosioci su u potpunosti oslobođeni plaćanja troškova postupka. Što se samog zahteva tiče, potrebno je da sadrži podatke o licu čija se rehabilitacija traži, opis povrede prava, dokaz o opravdanosti zahteva”, objašnjava portparolka Višeg suda Jelena Bogovac Zelić.

Po usvajanju odluke, dozvoljeno je pravo žalbe u roku od 30 dana.

 

Tanjug



KOMENTARI

  1. Drobina Robert kaže:

    Mogu se znati neka imena,tj.ko je iz tadašnjeg ugla bio neprijatelj naroda ili državni neprijatelj broj 1?Po čaršiji se spominju razna imena,zavisi ko priča.Svaka opcija ima svog heroja i zlotvora?

  2. freelancer kaže:

    U vreme kada se po malo brkaju pojmovi “ko je bio antifašista”, a ko neko drugi “anti”, moguće je da se provuče i poneko nezaslužan za “rehabilitaciju”. Za naš grad ne znam. Bilo je tu svašta. Moj tetak, Agošton Fister, bio je vlasnik fabrike nameštaja Budućnost u Subotici. Posle rata, neki krelac ga je označio kao “neprijatelja naroda”. ‘ajd dobro, uzeli mu fabriku. Uostalom, bila je opšta otimačina. I…? Ode tetak u Madjarsku. I postane MINISTAR rada u madjarskoj vladi, takodje SOCIJALISTIČKOJ. I dolazio u SFRJ kao MINISTAR!!! Ko je tu lud? Kćer mu je bila profesor dikcije na FDU u Novom Sadu, kasnije i ona otišla u Budimpeštu. ČIJA je sada fabrika Budućnost? Po pravdi boga bi trebalo da bude tetkova. A pre toga, rehabilitacija… 

  3. Drobina Robert kaže:

    Istorijske vetrometine obiluju apsurdima o kojima se može pisati 100 godina,mogao bih odmah navesti par primera iz našeg grada ali neću da ne bih inicirao komentare između naših vaših njihovih itd.,a pošto sam imao 5 iz istorije kontam da su često najviše nagrebali ni krivi ni dužni.Navešću primer sa strane.Čitao sam svojevremeno intervju sa jednim Slovencem učesnikom drugog sv.rata.1941.godine Slovenija je pripojena trećem rajhu.P.P.je bio muzičar koji je voleo džez koji je Hitler zabranio.Priključio se partizanima i dogurao do čina kapetana.Posle rata je dobio mesto šefa orkestra u svome gradu.Sav sretan je počeo da svira džez ali njegova sreća je kratko trajala pošto su i tadašnje posleratne vlasti videle u džezu opasnost te je bio zabranjen jedno vreme.P.P.je jednog momenta razmišljao u stilu ko je ovde lud,velike vojne sile a boje se muzike tipa ,,Summertime”,,,Monlight Serenade” i sl.Još je dobro i prošao što je jedno vreme svirao neku muziku koju je morao jer je zbog svoje ljubavi prema džezu bio sumnjiv i skoro proglašen špijunom ili narodnim neprijateljem ili kako se to već zvalo.Da se to desilo možda bi posle rehabilitacije dobio kao izvinjenje zbirku cd-a JAZZ CLASSICS.

  4. Lansky kaže:

    Ima jedna priča u knjizi Dušana Prelevića, ‘Dve trube i saksafon’, o jednom Beograđaninu, jednom Zagrepčaninu i jednom Subotičaninu. Svaki je za vreme II sv rata tajno slušao Glen Milera, pukom srećom preživeo i dočekao dan da se svi sretnu i osnuju odličan jazz trio.
    Priča je autentična, zaboravio sam detalje, davno sam čitao… 

OSTAVITE KOMENTAR