U Subotici će biti podignut spomenik kralju Maćašu

Bradati Anonimus kaže:

Više od zapišavanja teritorije spomenicima i bistama koje se trenutno dešava kod nas, brine me što nemamo dostojnog umetnika koji bi dobacio dalje od „grobljanskog realizma“. U kamenu više niko ne radi a nešto drugo, kao recimo mozaik ili mural ili bareljef, za to kao da niko ne zna. Novi Kostolanji ispred Gimnazije je pravi reprezent ovog vremena. Kao da ga je autor pravio sa onom stvarju, mada isti autor ima dobar rad u Čurugu nama je dopalo govno. Ljudi, odite samo do Segedina da vidite šta su spomenici, umetnost…

croat kaže:

Pa sa obzirom da je Cakanj kupio Nazorovu ulicu na licitaciji oglasenoj u lokalnim Vranjanskim novinama trebao bi prije Donu da digne spomenik ili vec onom ko mu je to namestio.

Matija Gubec kaže:

Ako nam je to karta za Evropu , ja nebih tamo. Sledeće Bačbodrogi županija.
Svaka Čast Subotičani, odosmo mi 560godina unazad.

baltazar kaže:

gosp tzv Matija Gubec, u toj bacs bodrog zupaniji ste se se opismenili…cim ste stigli iz pasivnih krajeva hahahahah

Pera kaže:

Nemam nista protiv,samobda se uradi sa stilom a ne iz neke nuzde i traljavo i neumesno.Mogli bi tkz. Biznismeni se malo udruze i da malo povuku Suboticu napred , da se resi Palic,pozoriste,bioskop normalan, da dobijemo fakultet tehnickih nauka umesto ove jadne Vise.Malo agresivnije i brze resavanja kljucnih problema jer za 10 godina mogu da budu vlasnici svih lokala u ovom gradu a pri tome niko da ih unajmljuje.

No1 kaže:

Postoji Poljska uzrečica: „A ko će bogatom zabraniti…“ Istorijski gledano, Vojvodina je mnogo duže pripadala Mađarskoj nego Srbiji…tako da je Korvin relevantan za Vojvodinu koliko i Karađorđevići za Srbiju (od Beograda pa dole).

Megille kaže:

Sve što na ovom forumu pišete nije istina grad Suboticu su osnovali Austrijanci kada je bila u sklopu Austrijskog carstva .Kakvi Mađari i Čakanj Lajoši. Nikakav samozvani Maćaš nije imao ništa sa Suboticom i Vojvodinom. Ali sa osnivanjem Subotice su imali Austrijanci ,Hrvati i Bunjevci.Naime prvo pozorište na ovom delu ondašnje Europe izgradio je Austrijanac ,kao i sve kapitalne zgrade kod osnivanja grada su financijski potpomogli Austrijanci koji su zajedno gradili grad sa Hrvatima i Bunjevcima koji su bili prvi doseljeni stanovnici u ovim krajevima pa i u Subotici.Ovo što Čakanj smišlja je običan plagijat bez istorijske podloge. Gde su stari spomenici iz vremena Austrija iz Subotice ? Nakon 1918 porušeni su i uništeni. Ali šta možemo očekivati od inelektualnih škartova…

Joso kaže:

Ta ulica odavno nije Engelsova nego Matije Korvina.

Hrvoje Macanović kaže:

@Megille
Sigurno si kao dete pao na glavu, pa ostale trajne posledice. Toliko gluposti, mržnje i neznanja izbija iz tvog teksta da bih te najradije nalupao po golom du** i poslao nazad u prvi osnovne…
Arheološki je utvrđeno da su ljudi na ovom lokalitetu obitavali još u neolitu (to je pre 5.000 godina), a od tada su ovu ravnicu naseljavali mnogi narodi i na njoj opstajali manje ili više uspešno. Tvoja budalasta izjava da su grad osnovali Austrijanci ne zaslužuje komentar jer je opštepoznato da se Subotica u pisanom dokumentu prvi put pominje 1391. godine. U to vreme država Mađara je zauzimala ne samo celu Vojvodinu već i današnju Hrvatsku kao i delove mnogih drugih evropskih država.
Što se tiče Matije Korvina on je nesumnjivo za Mađare jedna od najznačajnijih istorijskih ličnosti, kao što je bio značajan i njegov otac, Janoš Hunjadi, koga su poštovali ne samo Mađari već i Srbi i Rumuni zbog otpora turskoj najezdi.

Nego da se vratim temi, a Megille i ostali intelektualni škartovi neka crknu od muke. Hteo sam da kažem da se istorija stalno ponavlja i stalno vraća u nešto drugačijem obliku. Zato se moramo međusobno uvažavati i poštovati.
Svojevremeno su komunisti skinuli krst sa Gradske kuće, ali „džaba su krečili“ – krst je ponovo na tornju. Godine 1941. godine spomenik caru Jovanu Nenadu je uklonjen iz centra grada, ali je 50 godina kasnije ponovo vraćen. Nije trebalo dirati ni spomenik Svetog trojstva niti je trebalo uklanjati spomenik bitke kod Kaponje, niti na bilo koji način menjati istoriju, bez obzira da li je ona za nekoga povoljna ili ne…

Lično smatram da ova privatna inicijativa našeg sugrađanina nije štetna po grad, kao što nije štetna ni Olimpijska fontana na početku „Radijalca“.

kajron kaže:

@lolo
Kad kažeš da je ovo bila uvek Vojvodina, 1848. ovo se zvalo Vojvodina Srbija, a potom Vojvodina Srbija i Tamiški Banat. (Otud i ime „Vojvodina“-srpsko vojvodstvo). A Ugarska je ovde bila do Mohačke bitke 1526. i onda ponovo austrijsko-ugarskom nagodbom od 1867. do 1918.

Scaly kaže:

Eto, napokon jedan pametan čovek. Jako pametan, taj Čakanj. Smislio čova kako eskivirati sadašnju srpsko-mađarsku političku papazjaniju. Osmislio podići pa ako treba i finansirati spomenik Matiji Korvinu – poznatom i priznatom hrvatsko-mađarskom kralju. Pa spominje se tu i Sibinjanin Janko – istina ne po istoriji, već po pričama u koje narod želi verovati. Jer, kao svaka iole ozbiljna stvar mora u Srbiji imati i mit.
Dakle, Sibinjanin Janko rođen je u Rumunjskoj okrug Turn Severin i bio je sin banatskog kneza imena Vojk, a majka Elizabeta mu je bila Vlahinja iz Hunjada. Tek je Jankova žena bila iz ugarske plemićke obitelji, a ona mu je rodila sina Matiju. Prezime Hunjadi preuzeo je Jankov otac Vojk kada mu je kralj Žigmund Luksemburški poklonio dvorac i plemstvo. Janko je bio regent hrvatsko-ugarskog kraljevstva. Nadimak Korvin dobio je njegov sin Matija. Janko je vojnu karijeru započeo u službi despota Stefana Lazarevića za čijeg se sina svojevremeno izdavao, sudjelovao u bitkama protiv Turaka u tadašnjim porobljenim srpskim područjima – Smederevu, Beogradu… Ubrzo je napustio svog zapovednika i priključio se kralju Žigmundu jer mu je to bio unosniji vladar. Često se izdavao i za njegova sina služeći se lažima kako bi dosegao što veću slavu. Sibinjan je ratovao protiv Turaka i po Poljskoj i nekim drugim državama. Sibinjanin Janko umro je u Zemunu koji u to vreme nikako nije bio u Srbiji. Isto tako Matija Korvin, najomiljeniji hrvatsko-mađarski kralj, bio je također kralj Hrvatsko – Ugarskog kraljevstva, tako da je u redu što mu se podiže spomenik baš u Subotici. Jer, u to vreme, Beogradski pašaluk bio je vrlo daleko. Zanimljivo je da je nekadašnji Bogom dani gradonačelnik Subotice Kasa sebe uvek video u liku Košuta, a ovaj subotički ‘moćnik’ Čakanj u liku i delu hrvatsko-ugarskog kralja. Pa neka mu bude. A vi narode, nemojte svemu oponirati. Biće to lep spomenik. Ispred austrijskog pozorišta i ogledala subotičke kulture ponosno se već uzdiže spomenik ‘martalocu’ caru Nenadu Crnom, dotle će Engels u budućnosti morati ustuknuti pred hrvatsko-ugarskom kraljevskom veličinom -Matijom Korvinom.

Dva u jedan kaže:

@No1 – istorijski gledano, Vojvodina je delom pripadala UGARSKOJ a ne Mađarskoj do pada pod Turke 1542. godine. Posle odlaska Turaka u 17.veku ovde konkretno vlada AUSTRIJA i austrijski carevi sve do 1848. godine i sloma Košutove revolucije. Nakon toga osniva se SRPSKA VOJVODINA sa sedištem u Novom Sadu. Tako na primer od 1850. godine u Subotici je službeni jezik srpski a gradski zapisnici vode se na srpskom jeziku i na ćirilici. Tako je bilo oko deceniju do ukidanja Srpske Vojvodine uvođenjem Bahovog apsolutizma, a nakon toga 1867. formira se AUSTROUGARSKA carevina, zajednička carevina Austrije i UGARSKE opet sa austrijskim carem i glavnim gradom Bečom. Tek posle Prvog svetskog rata nastaje MAĐARSKA ali ona ne vlada na ovim prostorima Vojvodine, sve do Drugog svetskog rata i perioda okupacije pod Horti Miklošom koja traje do oslobođenja 1944. godine. Dalji period ti je poznat. Pre nego što ovde izneseš takvu tvrdnju treba da znaš šta je razlika između Ugarske, Austrougarske i Mađarske, kao i da imaš podatke u kojim periodima je i koje krajeve Ugarska pre Turaka obuhvatala, kakav je bio sastav stanovništva, šta se dešavalo posle oslobođenja od Turaka i ko je do 1762. godine živeo u Subotici (relevantan ti je popis stanovništva Subotice iz 1751. godine), šta je značilo formiranje Austrougarske i kako je tekao i pod kojim uslovima proces MAĐARIZACIJE u tom periodu, zaključno sa time zašto je posle Prvog svetskog rata i nastanka MAĐARSKE teritorijalna podela povučena baš tu gde jeste, koliko je slovenskog življa (konkretno Srba) ostalo da živi u novoformiranoj Mađarskoj a koliko Mađara u Vojvodini (za tvoju informaciju otprilike egal broj) i koliko je danas Srba u Mađarskoj a koliko Mađara u Vojvodini. Iskreno rečeno, treba nam spomenik Matiji Korvinu u Subotici k`o gladnom srati a slažem se što je neko ubacio ovde da je reč jednostavno o zapišavanju teritorije. Kao što je bila i rekonstrukcija austrijskog Svetog Trojstva od sredstava mađarske vlade i njegovog proglašavanja „mađarskim nacionalnim spomenikom“ i sada sanacija austrijske crkve Svete Terezije takođe mađarskim novcima da bi postala mađarsko kulturno dobro.

Rax kaže:

Pa to nasilno zapisavanje se dogodilo od novog sada do subotice, izgradnjom pravoslavnih crkava.svako selo je dobilo po crkvu,a mozda i dve. Ko su vecinski stanovnici, moze se videti po crkvama i grobljima. A i imena graditelja govore o etnickom sastavu grad. Tacno je da su srbi bili prvi dosli u su,ali su ostali malobrojni. Srbi bi sve da je njihovo, kosovo,vojvodina, deo bugarske, rumunije. Sve to moze jedno vreme, ali kolo srece se okrece,to uvek zaborave

Pipuš kaže:

Puni ste priče ko patka govana.

Dolonilo kaže:

Da li ste vi za to da Cakanj bude gradonacelnik? Svakako nas kradu a kad je ovako indirektno onda coveku bude tesko sto ga prave budalom.

Da se zna kaže:

Da se zna:Članovi Gradskog veća
Članovi Gradskog veća
Srđan Samardžić
Srđan Samardžić
član Gradskog veća
zadužen za oblast turizma, investicijа i međunarodne saradnje

Biografija
Ujhelji Akos
Ujhelji Akoš
član Gradskog veća
zadužen za oblast privrede

Biografija
Šimon Ostrogonac
Šimon Ostrogonac
član Gradskog veća
zadužen za oblast poljoprivrede

Biografija
Natasa Aleksic
Nataša Aleksić
član Gradskog veća
zaduženа za oblast obrazovanja

Biografija
Miroslava Babic
Miroslava Babić
član Gradskog veća
zaduženа za oblast kulture

Biografija
Ilija Djukanovic
Ilija Đukanović
član Gradskog veća
zadužen za oblast socijalne zaštite i zdravstva

Biografija

Marko kaže:

Ja ipak mislim… da će se taj spomenik napidžiti negde u ulici, da niko više neće ni pokušati vratiti prohodnost autima i kamionima prema RK Beograd… Zabole ovog za Matiju i slične…