U Subotici održan javni čas o Holokaustu

Pre osam decenija, ruska vojska oslobodila je Aušvic. Decenije nakon tog kraja januara 1945. godine bile su posvećene širenju istine o zloglasnom logoru smrti u Drugom svetskom ratu.

Ali, kako decenije prolaze, dolaze nove generacije, koje znaju sve manje i manje. Tako, poslednje istraživanje sprovedeno u Evropi govori da jedan od osmoro mladih Nemaca, na primer, nikada nije čuo za Holokaust, dok u Francuskoj svaki drugi mladi čovek o ovome ne zna – ništa.

Izvor: RTV

U Holokaustu su živote izgubili i Subotičani, a svakog januara, već tri godine, u obnovljenoj sinagogi organizuje se javni čas, kako i naša zemlja ne bi imala ovako negativne trendove.

Među više od milion ljudi koji su živote izgubili u gasnim komorama Birkenaua ili zloglasnim uslovima Aušvica je i više od 4.000 subotičkih jevreja. Sećanje na njih, između ostalog, čuva i javni čas sećanja na žrtve holokausta koji svake godine za mlade organizuju Muzička škola i subotička sinagoga.

“Prvenstveni cilj je edukacija, ali mislim da je još bitnije od informacija koje se mogu naučiti, to je da se probudi empatija u deci, da se zaista nauči da se oseti, da se radi na tome da se takve civilizacijske tragedije nikada više ne dese”, poručila je koordinatorka subotičke sinagoge Hajnalka Ileš.

Kontekst ovogodišnjeg javnog časa bio je holokaust i umetnost, gde su posetioci mogli da čuju više informaije o prvoj subotičkog akademskoj grafičarki Klari Gereb, čiji život je takođe ugašen u Aušvicu.

„Njena umetnost je malo poznata, malo je ostalo sačuvano toga, ali mi radimo na istraživanju, sakupljanju i prikazivanju. Zaista je značajna, pošto je prva žena primenjeni grafičar, ne samo u Subotici”, ističe istoričarka umetnosti Olga Kovačev Ninkov.

Holokaust je preživeo subotički vajar Nandor Glid, a to životno iskustvo oblikovalo je njegovo umetničko delo, gde se izdvaja skulptura postavljena na ulazu u nekadašnji logor Dahau.

„Njegove skulpture su postavljene na jako značajnim mestima za jevreje, za gubilišta, kao što su Dahau, ili recimo u Jerusalimu, u Beogradu, u Solunu, u hrvatskoj na nekoliko mesta. Znači, njegove skulpture su zaživele i od evropskog su značaja”, dodaje Kovačev Ninkov.

Sećanje na holokaust prilika je i za sećanja na pravednike među narodima. One koji nisu bili Jevreji, ali su stavljali svoj život na kocku da ih zaštite. Među više od 130 njih iz Srbije jeste i osmoro Subotičana.

Izvor: RTV (Boris Šuman)