U Subotici sve više starih

U Subotici živi više od 24.000 starijih ljudi, što znači da četvrtina stanovnika ovog grada na krajnjem severu Srbije ima 65 i više godina. Kroz ovogodišnje usluge Gerontološkog centra „Subotica”, organizacije „Karitas”, Kola srpskih sestara i Udruženja penzionera Subotice, za poboljšanje uslova života ove grupe građana iz gradskog budžeta izdvojeno je oko 42 miliona dinara.

Kako je objasnio Ilija Đukanović, član Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja i zdravstvo, odlukom o budžetu grada za 2017. izdvojeno je 37,8 miliona dinara. Taj novac namenjen je Gerontološkom centru „Subotica”, za realizaciju usluga „pomoć u kući”, koja je namenjena za oko 800 korisnika.

– Uz to, kroz projektno finansiranje organizacija i udruženja, za „Karitas” i Kolo srpskih sestara izdvojeno je 3,7 miliona dinara. Od te sume, 2,8 miliona dinara namenjeno je „Karitasu”, a 853.000 dinara Kolu srpskih sestara. Pomenuo bih još jedno aktivno udruženje, a to je Gradsko udruženje penzionera kojem je ove godine dodeljeno 230.000 dinara putem konkursa za društveno humanitarni rad, dok im je putem Javnog konkursa za finansiranje ili sufinansiranje programa u kulturi dodeljeno 140.000 dinara – kazao je Ilija Đukanović i dodao da Subotici sledi izrada zdravstvenog profila grada, kao uvod u izradu Plana javnog zdravlja, gde će biti uključeni Savet za zdravlje grada i različite radne grupe na izradi ovog značajnog dokumenta.

Jedna od organizacija koja pruža podršku najstarijim sugrađanima tokom cele godine je „Karitas”.

– Naša misija je da pomognemo ljudima kojima je to potrebno. To radimo tokom čitave godine na terenu, što nije tako vidljivo. U Subotici imamo 105 korisnika, a posedujemo službu u Kanjiži, Senti i Malom Iđošu – naglasio je Gabor Ric, direktor subotičkog „Karitasa”.

Važnu ulogu u svakodnevnom životu vremešnih Subotičana ima i Udruženje penzionera iz ovog grada.

Dragica Lučev, predsednik ovog udruženja, podseća da organizacija postoji već 72 godine i ima 16.000 članova.

– Naš primarni zadatak je da pomažemo starijima. Za njih nabavljamo ogrev, organizujemo humanitarnu pomoć i izlete. U sedištu u Ulici Save Šumanovića nalazi se frizerski salon i pedikir. Imamo i slamarsku sekciju, a pod okriljem udruženja radi i hor „Adio” – nabraja Lučev i dodaje da od 16.000 članova, oko 6.000 korisnika spada u kategoriju ugroženijih jer su im penzije ispod 15.000 dinara.

– Tim ljudima često nije lako. Za hleb i ne moraju da imaju, ali lekove od kojih su mnogi preskupi ipak moraju da uzimaju. Zato im pomažemo tako što neki naši članovi, kada im ostane lekova, daju udruženju. Onda naša doktorka pregleda da li su dobri, pa ako jesu, naš zadatak je da ih rasporedimo do onih kojima su neophodni – objašnjava Lučev.

Udruženje penzionera je ove godine iz budžeta dobilo 230.000 dinara i taj novac biće utrošen na grejanje i održavanje zgrade. Primera radi, mesečni račun za zagrevanje 200 kvadrata prostora iznosi oko 100.000 dinara.

Mladost ustupa mesto starosti

Starenje populacije danas predstavlja jedan od najvećih uspeha čovečanstva, ali je i jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova. Procena je da će broj starijih širom sveta porasti za 56 procenata, odnosno sa 901 milion osoba na više od 1,4 milijarde između 2015. i 2030. godine. Do 2030. broj osoba starijih od 60 i više godina trebalo bi da premaši broj mladih, uzrasta od 15 do 24 godine.

Liste čekanja za pomoć u kući

Mnogi Subotičani sve teže mogu da ostvare socijalne i medicinske usluge koje finansira grad. Kako je za „Politiku” objasnio Petar Balažević, direktor Gerontološkog centra „Subotica”, to i nije novi problem, i nažalost postaje sve veći.
– Za uslugu poznatu kao otvorena zaštita, pod kojom se podrazumeva prisustvo gerontodomaćica kao ispomoć staračkim domaćinstvima i medicinska nega u kući, grad je 2013. godine umesto dotadašnjeg 51 miliona dinara, izdvojio tek 38 miliona. Od tada taj odnos nije povećan iako imamo sve više zahteva – kazao je Balažević.
U međuvremenu, gradska vlast je promenjena, ali budžet za ove namene nije vraćen na prethodni iznos, i iz tako umanjenog prihoda Gerontološki centar „Subotica” finansira 13 medicinskih sestara, osam negovateljica i 24 gerontodomaćice koje obilaze, pomažu i neguju više od 850 korisnika.
– To su razlozi zbog kojih smo morali da uvedemo i listu čekanja, ali je ogroman pritisak na tu službu. I pored našeg truda, ne uspevamo svima odmah da izađemo u susret. Subotica je grad starih, po popisu iz 2011. godine 25 odsto stanovništva je bilo starije od 65 godina, a sa velikim iseljavanjem iz Subotice pretpostavljamo da se taj odnos pomerio i da je sada i do 30 odsto starijih – podsetio je Balažević.

 

POLITIKA

 



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    ” za poboljšanje uslova života ove grupe građana iz gradskog budžeta izdvojeno je oko 42 miliona dinara.”

    Kakva prenotorna mega lazh!

    Izdvojili ste 42 miliona pisljivih dinara za navodno poboljsanje zivota starih sugradjana, a ukrali ste Subotickim penzionerima par miliona Evra od 2014. na smanjenje tesko zaradjenih penzija! MORE MRSH U TRI (autocenzura) ***ERINE!

  2. Kaki laky kaže:

    Lep naziv za penzionerski hor.”Adio”,pa moglo je majku mu nesto optimističnije

  3. doktorica groktalica kaže:

    Propale su mnoge civilizacije pa propada polako i ova.Sve što je na smrt bolesno mora umrit.

  4. nik kaže:

    Ilija Đukanović će to da popravi.

  5. Kenjereš Andraš kaže:

    Osnovni problem. U Nemačkoj i Austriji, posle pet (5) godina rada, pod određenim uslovima, dobijate tristo – četristo evra penzije.
    Toliko penzije dobijamo mi, u Srbiji, nakon provedenog, radnog vremena.

  6. Rentner kaže:

    Koji su to odredjeni uslovi da bi neko dobio za 5 godina uplacivanja u penzijsku kasu 400-500 € mesecnu penziju? Po jednoj takvoj logici bi onda neko ko je uplacivao 25 godina imao 2500 € penziju, a onaj ko je radio 40 i vise godina imao bi preko 4000 € penziju. Da bi neko uopste mogao da podnese zahtev za starosnu penziju mora imati navrsenu starosnu granicu (65 + ) i minimum 5 godina uplacivanju u penzijsko osiguranje. Visina penzije za tih 5 godina se odredjuje na osnovu visine uplate u osiguranje, i postoji odredjena formula po kojoj se to izracunava. Primera radi da bi neko dobio 400-500 € mesecno morao bi tih 5 godina da ima minimalni prihod od 55000- 65000 € godisnje i iz njega onda uplacuje odgovarajuci procenat u penzisku kasu. Takvih slucajeva ima vrlo malo. Vecina onih koji su samo 5 godina uplacivali, dobija jednu minimalnu ili simbolicnu penziju, i onda podnose zahtev za socijalnu pomoc, i tada im se visina socijalne pomoci umanjuje za visinu penzije i poravnava odnosno povecava, na nivo socijalne pomoci. Penzijski sistemi u Nemackoj i Austriji se razlikuju i nisu isti.

  7. Molnar kaže:

    Halo narode nemojte verovati ovakvim ne istinama “u Nemackoj posle 5 godina radnog staza 300-400 Evra penzija ” to je cista laz ,ja sam odradio 46 godina tu u Nemackoj i jos uvek tu zivim kao penzioner i znam kako stvari stoje ,na takav kratki staz dobro ako dobijete 100 Eura a resto od socijalnog sa ix molbama da bi nekako mogao da izvuces ceo mesec

  8. stormwatch kaže:

    @Kenjeresh Andrash

    Objasnite mi pod kojim uslovima se u Nemackoj dobija tolika pemzija posle samo 4-5 godina uplate u pemzioni fond?

    @Molnar

    Imate 46 godina radnog staza u DE? Molim vas objasnite.

    @all
    Za nemacku pemziju mora da se odradi par decenija koje se uredno uplacuju. Za svakog ko prica suprotno, vazi samo jedno – to je da nema pojma ili namerno laze. To otprilike ide ovako – radite punih 35+ godina, imate prosek plate od 2000 eur brutto, na kraju vam pemzija izadje 590 Eur u zapadnoj, ili 490 Eur u istocnoj nemackoj. Svako ko vam obecava basnoslovne pemzije, nema pojma sa nemackom. Ako hocete dobru pemziju posle radnog veka – pravac Holandija ili Belgija.

OSTAVITE KOMENTAR