Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 10. septembra ove godine obeležava 10-godišnjicu Svetskog dana prevencije samoubistava. Cilj ovog obeležavanja, svuda u svetu, je podizanje svesti sveukupne javnosti da je suicid moguće sprečiti. Važan zadatak je i osposobljavanje zdravstvenih radnika da šire informacije o ovom zdravstvenom problemu, da stalno rade na smanjenju stigme i iznad svega povećanju znanja kroz edukacije i treninge.
Od janura do 10. septembra u Subotici je izvršeno 31 samoubistvo, što je za pet samoubistava manje u odnosu na isti period prošle godine, kada je bilo 36 suicida. Nema objašnjenja zbog čega je Subotica grad sa visokim procentom samoubistava. Neki tvrde da je problem ravnica, drugi arsen u vodi, treći zbog ruže vetrova i drugo. U julu ove godine je bilo 22, a avgustu 28 pokušaja suicida. Do kraja avgusta je bilo ukupno 108 pokušaja suicida, a od 50 pacijeneta koji su se danas zatekli na Odeljenju psihijatrije 9 je pokušalo da sebi oduzme život. Povećan je broj sicida kod tinejdžera za 25 odsto, a kod alkoholičara 15 odsto.
Ovogodišnjom temom, “Prevencija samoubistava širom sveta: Jačanje zaštitnih faktora i podsticanje nade”, želi se naglasiti značaj zaštitnih preventivnih faktora u odnosu na dosadašnje apostrofiranje faktora rizika i iznad svega istaći da je suicid moguće prevenirati. Šalje se i jasna poruka i ohrabrenje svima koji su u stanju „neke potrebe“ da se obrate za podršku i pomoć…porodici, prijateljima, humanitarnim organizacijama, stručnim službama…
– Procena SZO je da oko 5% ljudi pokuša sebi oduzeti život tokom svog života, a da je zastupljenost suicidalne ideje u opštoj populaciji između 10% i 14%. Procena je da godišnje oko milion ljudi u svetu izgubi život zbog samoubistva. Broj ljudskih života izgubljenih zbog suicida na godišnjem nivou prevazilazi broj izgubljenih života u ratu i zbog ubistva zajedno. U poslednjih pedeset godina broj samoubistava u svetu je porastao za 60%. Posebno zabrinjavaju činjenice da je porastao broj suicida kod adolescenata 15-19 godina, pa je suicid drugi vodeći uzrok smrti ove populacione grupe. Prava statistika o suicidu nije poznata zbog brojnih razloga, između ostalog zbog stigme ovog zdravstvenog problema, religijskih normi i socijalnih stavova.Broj pokušaja suicida je 20 puta češći od samog suicida. Suicid je češći kod muškaraca, dok žene 2-3 puta češće pokušaju suicid. Najveći broj suicida se beleži u zemljama Istočne Evrope (Litvanija i Rusija), dok je najniži u zemljama Centralne i Južne Amerike (Peru, Meksiko, Brazil i Kolumbija)- kaže dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja ZZJZ Subotica.
U Srbiji je povećan broj osoba koje su pokušale samoubistvo ili o tome razmišljaju, anajviše stope samoubistava su u Vojvodini i na samom severu u Subotici i Severnobačkom okrugu gde se beleže stope veće od 30 na 100 000 stanovnika u poslednjih 10 godina. Važno je istaći da su one ipak niže u odnosu na poslednju deceniju XX veka kada su bile preko 40/ 100 000. Prošle godine je 50 osoba u Severnobačkom okrugu izvršilo suicid, 38 muškaraca i 12 žena.
Suicidalno ponašanje je vrlo kompleksno i zavisi od niza faktora iz okruženja i sredine, kao i od individualnih karakteristika pojedinca. Faktori rizka su brojni i različiti, a stručnjaci ističu da su vodeći raniji pokušaji suicida i samopovređivanje jer je rizik povećan čak 30-40%. Faktore rizika predstavljaju i mentalni i psihički poremećaji (na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola, šizofrenija), kao i različiti stresni događaji tokom života (porodični i nterpersonalni problemi, prekid ljubavne veze, finansijski i drugi problemi sa poslom, problemi sa zakonom, nezaposlenost i ekonomska kriza, teška bolest, dugotrajan stres….).
I pored brojnih i široko zastupljenih faktora rizika važno je ukazati i na „zaštitne faktore“ koji ublažavaju efekte izloženosti navedenim faktorima rizika i svakako doprinose da stope suicida nisu još veće. Psihološki zaštitni faktori su individualni i svaki pojedinac može raditi na njihovom osnaživanju, sam i/ili uz pomoć stručnjaka. Sposobnost suočavanja sa „negativnim životnim događanjima“, prihvatanje i prevazilaženje istih, posedovanje i jačanje osećaja samopoštovanja i samopouzdanja, razvijanje veština rešavanja problema, kao i traženja pomoći su neki iz ove grupe zaštitnih faktora.
Topli prodični odnosi, u kojima dominira ljubav i bliskost, dobra povezanost i održavanje dobrih odnosa u široj porodici, sa prijateljima, kolegama, susedima predstavljaju grupu socijalnih zaštitnih faktora. Važano je da dobro funkcioniše i da je široko izgrađena mreža zdravstvene i socijalne službe koje daju sigurnost pojedncima obezbeđujući im lak i jednostavan pristup za pomoć u slučaju potrebe.
Važnu grupu zaštitnih faktora čine i zdravi životni stilovi – održavanje pravilnog načina ishrane, redovna fizička aktivnost, dobar odnos spavanja, odmora i aktivnosti, nepušenje, neupotreba alkohola i drugih ilegalnih supstanci koje stvaraju zavisnost. Upravo jačanje navedenih zaštitnih faktora predstavlja ključni strateški pristup u prevenciji suicida koji predlaže SZO.
uzas 🙁
Slabo