I kada hvalimo i kada kritikujemo, svima ovde nam je zajedničko da Suboticu volimo i da želimo da bude što lepša, udobnija, uredna i čista, dostajanstvena, svoja i gostoljubiva.
I svako ima svoje razloge, utiske, osećanja koja su jedinstvena i nezamenljiva.
Za Marka Križanovića, rođenog Subotičanina koji se bavi muzikom, pogled na naš grad je pre svega iz ugla kulture koja se ovde neguje.
Marko Križanović
„Subotica je specifična, veći grad koji nema reku koja bi u njega brže donosila nešto novo, što je razlog da se u njoj duže zadržava ono staro. Grad je čist, a građani lepo održavaju svoje okućnice. Konkretno, živim u Keru i sećam se vremena (koje ipak polako nestaje) kada su se ljudi takmičili u tome čija će kuća biti lepše okrečena i sređena. Volim što su tu ljudi domaćini i što se zna red – kaže Marko, kog toranj Gradske kuće podseća na klas žita i uvek jednako raduje kada se vraća kući s nekog puta.
Ulica Ivana Antunovića, nekad zvana i danas kod starijih sugrađana poznata kao „Bunjevačka“
„Volim secesiju i arhitekturu u Subotici. Naravno grad čini narod i ljudi koji u njemu žive, ali svakako da veliku pažnju privlače palate, ornamenti, ukrasi na kućama sa stilom. Ali svakako mislim da je DUH Subotice u ljudima a ne u zidovima i zgradama i želim da Subitica bude grad života, a ne grad muzej.
Dužijanca 2018.
Zato volim naše festivale, i verujem da ljudi koji se bave kulturom ovaj grad čine posebno lepim. Oni ga vole bezuslovno, bez očekivanja, žive za njega i ostaju na svojim temeljima ma koliko da je teško – kaže Marko, koji se ponosi što je pre dve godine bio bandaš na Dužijanci.
