U vozu skuplje dvadeset odsto

Građani Subotice i okolnih mesta koji koriste određene lokalne železničke linije žale se da imaju problem sa kupovinom karata pre ulaska u voz, zbog čega im se kasnije one naplaćuju po većoj tarifi.

 

Naime, u pojedinim selima oko Subotice ne postoje više stanična isturena odeljenja, odnosno punktovi na kojem se može kupiti karta koji su nekada i postojali, ali su ukinuti zbog neracionalnosti. Prema propisu Železnica Srbije, putnik zatečen u vozilu bez karte plaća istu po ceni većoj za oko 20 odsto.

 

– Često putujem do Tavankuta, i uvek mi kondukter naplati skuplju kartu. To nije neka velika suma, ali u pitanju je princip – zašto bih ja bio kažnjen zbog nečega za šta nisam kriv? Želim da redovno kupim kartu, ali gde? To je, naravno, problem i za sve meštane i nekih drugih naselja koji koriste železnicu. Mislim da to nije pošteno, tako da doživljavamo Železnicu kao nekoga ko je u ovom slučaju nepošten prema svojim klijentima – kaže Stipan Kovačić, građevinac, koji poslom veoma često obilazi okolna mesta.

 

Šef putničkog saobraćaja na Železničkoj stanici Subotica Predrag Polovina kaže za Danas da kondukteri moraju poštovati usvojen pravilnik i propise o naplati karata.

 

– To je prosto generalna poslovna politika firme, i moramo se pridržavati propisanog. Neki putnici naplatu karata po posebnoj tarifi mogu izbeći, ukoliko često putuju, kupovinom mesečnih karata, ali za ove povremene putnike nažalost važi to posebno pravilo da se karta u vozilu naplaćuje po drugačijoj višoj tarifi – kaže Polovina.

 

Kao i u svim ostalim javnim preduzećima, poslovna politika je stvar centralnog rukovodstva, pa se žalbe putnika očito mogu usmeriti jedino ka Beogradu. Niko se od njih možda neće žaliti zbog dvadesetak dinara centralnoj upravi ŽS u Beogradu, ali je svakako ovo pitanje za nadležne – da li se jedan obligacioni odnos, kao što je kupovina karata, može sklapati na štetu kupca, odnosno pod uslovima nepovoljnim po njega, a na koje on ne može da utiče. Može da utiče jedino na to da odustane od voza i putuje autobusom, što valjda nije u interesu ovog državnog javnog preduzeća?

 

Danas



KOMENTARI

  1. Vecagothica kaže:

    Nekad sam volela ići vozom, ali u zadnje vreme bi pre izabrala autobus jer su kašnjenja vozova sve češća i treba mnogo više sati da se iz SU stigne u NS ili BG što pre 10-15 god nije bilo. I nije fer da se naplaćuju skuplje karte ako se ide par stanica. I najžalosnije je što nemamo gde da se obratimo u svom gradu jer je sve “prebačeno” u Beograd.

  2. freelancer kaže:

    Ne razumem ovog Polovinu. Ako bi se doslovno shvatila njegova izjava, ispada da je tako bilo oduvek, a NIJE. Ne znam šta danas piše i kako izgleda doplatna karta, ali… Ranije su kondukteri nosili blok-svesku sa doplatnim kartama za naplatu u vozovima, na kojoj je u donjem redu (levo) bilo odštampano (mislim četiri) razlozi za izdavanje doplatne karte, a jedan od njih je bio “STANICA NE RADI”, Tada se doplatna karta naplaćivala po RVC (redovnoj voznoj ceni). Ovaj propis, da se naplaćuje doplatna karta uvećana za 20% od RVC, bez obzira da li stanica radila ili ne, jeste novijeg datuma i veoma PRLJAV postupak željeznice iz samo jednog i jedinog razloga “DAJ DA OTMEMO!”. 

    Dakle, TAKAV propis NIJE postojao ranije. Skuplja doplatna karta se naplaćivala ISKLJUČIVO ako stanica (misli se na blagajnu) radi, a putnik nije kupio kartu, već to čini u vozu. Osim toga, ista se naplaćivala i ako se vrši prelaz u vagon/voz višeg razreda (iz 2. u 1.) ili prelaz u voz višeg ranga (npr. iz putničkog u brzi, poslovni, IC itd.)

    UA, lopovi!

  3. sever kaže:

    “često putujem do Tavankuta…” pa zašto onda nisi kupio kartu na blagajni u stanici,  Stipane?

OSTAVITE KOMENTAR