Učenici i profesori iz Subotice su probali dualno obrazovanje, iskustva im uopšte nisu loša

Dvoumim se još uvek da li da upišem studije na Višoj tehničkoj školi, dok mi kompanija kod koje sam bio na praksi nudi stalno zaposlenje – priča Daniel Brzovan, sada već bivši učenik Tehničke škole “Ivan Sarić” u Subotici, koji je profil bravar-zavarivač upisao po dualnom modelu obrazovanja.

daniel

Kako kaže, ovaj smer upisao je upravo zbog mogućnosti zaposlenja.

– U međuvremenu me je zanat zaista privukao i zainteresovao, tako da sam nedavno u Lazarevcu osvojio drugo mesto na takmičenju mašinskih škola u zavarivanju – pohvalio se Daniel.

Školovanje sa naglaskom na praksu, lakša i brža zapošljivost nakon završetka srednje škole, neke su od prednosti modela dualnog obrazovanja, dok mu se najviše zamera mali obim opšteobrazovnog programa, kao i pretvaranje đaka u jeftinu radnu snagu. Školu je upravo završila i druga generacija učenika koji se obrazuju po tom modelu. Iako im kompanije kod kojih su bili na praksi većinom nude posao, mnogi đaci planiraju i da nastave školovanje.

Osim Daniela, o studijama razmišlja i njegov drug iz odeljenja, Tomica Kovač, koji će godinu završiti sa odličnim uspehom.

tomica

– Najverovatnije ću nastaviti školovanje, ali i raditi u firmi u kojoj sam bio na praksi. Privlačio me je zanat, mogućnost prakse, alat, ali je neophodan i trud i volja kako bi se sve savladalo, a kompanija zainteresovala za vas – priča Tomica.

To potvrđuje i njihov razredni, Grgo Stantić, koji dodaje da su ovaj profil upisali i đaci koji nisu mogli da upišu druge škole.

– U prvoj godini odeljenje je imalo 30 učenika, ali ih je ostalo 16, a glavni uzroci su slab uspeh i nezainteresovanost. Iako bih voleo da su đaci malo više zainteresovani, ja sam zadovoljan, jer je u pitanju profil sa kojim po završetku škole oni mogu da dobiju priliku da se zaposle i da za to dobiju pristojnu zaradu – kaže on.

Šta je dualno obrazovanje?

Dualno obrazovanje je model srednjeg-stručnog obrazovanja koji podrazumeva da praktičan deo obuke učenici savladaju u kompanijama, dok teoriju uče u školi. Učenici, tako, prve godine praksu imaju jedan dan, druge godine dva, a u trećoj godini provode u kompaniji čak tri dana. Oni koji se dobro pokažu, većinom dobijaju ponudu da ostanu u firmi u kojoj su bili na praksi.

Ministarstvo prosvete: Šira i kvalitetnija ponuda od septembra

Prema podacima Ministarstva prosvete, u dualnom modelu obrazovanja prethodne tri godine učestvovalo je 18 škola, oko 500 đaka i 48 kompanija, a učenici prve generacije školovane po ovom modelu u Pećincima, većinom su zaposleni u kompaniji Boš, gde su imali praksu.

– Za narednu školsku godinu imaćemo širu i kvalitetniju ponudu obrazovanih profila po ovom modelu, ili sa njegovim elementima. U 49 srednjih stručnih škola biće realizovan neki od 19 koji su koncipirani za dualni model učenja, a planira se upis 1.872 učenika. Ovi profili će, u nekim školama, biti realizovani kroz rad u preduzećima ili školskim učionicama-radionicama u maksimalnoj meri, sa ukupno 3.879 učenika – ističe Gabrijela Grujić, savetnica ministra prosvete za dualno obrazovanje.

Kako se Nacrtom Zakona o dualnom obrazovanju predlaže da đaci imaju 35 časova rada nedeljeno, kako i da za to budu plaćeni polovinom minimalca, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović pita da li će poslodavci u Srbiji time dobiti jeftinu radnu snagu. On ukazuje da je puno radno vreme za zaposlene 40 sati nedeljno, a da je srednjoškolcima namenjeno tek pet manje.

– Poznavajući mentalitet naših poslodavaca postavlja se pitanje da li će učenici građevinske škole ići kod nekog preduzimača i mešati malter za 10.000 dinara mesečno, što je klasično izrabljivanje. Ili u trgovinskim lancima za isti novac raditi na kasi ili puniti rafove – pita se Veselinović.

 

BLIC



KOMENTARI

  1. Vlada kaže:

    Dualno obrazovanje je dobar koncept ako se ne zloupotrebljava, a u Srbiji se sve zloupotrebljava. Iz tog razloga u zavisnosti od profila treba odrediti koliko sati se provodi na praksi kao i koliko ucenika moze ici kod jednog poslodavca. Za bilo koji profil 35 sati je previse, a da npr gradjevinac dobije 10 ucenika sa po 20 sati, eto njemu rmbaca za sicu lovu. Onda ne primi ni jednog nego ajmo sledeca generacija.

    Benefit poslodavaca treba da lezi u pronalazenju dobrih i zainteresovanih buducih radnika, ne u izrabljivanju djaka. Dodatno, u tom smislu treba odrediti koje poslove djaci mogu da rade. Nije problem ni gurati kolica, raditi na kasi, konobarisati, ali to moze biti manji procenat prakse. Treba da rade na svim stvarima koje uce u skoli, sa prakticne strane (jedan gradjevinac ne uci 3 godine u skoli kako se guraju kolica, niti trgovac da samo slaze robu).

    Nadam se da ce zakonodavac dobro promisliti sve aspekte dualnog obrazovanja u Srbiji (vazno napomenuti) pre nego sto se primeni. LoL…

  2. punisher kaže:

    Dobra ideja. Zivot je surov, ako hoces da prezivis i da uzivas, moras i nesto zrtvovati. Posao i/ili skola je uvek pravi put. Naravno na balkanu je to postao losi, ali sve se vraca u normalu polako.

  3. C kaže:

    Sad ce da rade puno radno vreme za 65 diniara po satu EFEKTIVNOG rada, a /poslodavac/ ce da kaze da nista nije bilo efektivno to sto su cistili klozete pa ce dobiti jedno veliko nista.

  4. stormwatch kaže:

    @punisher

    A shta si ti molim te zrtvovao u svom zivotu da izaberes pravi put? Bas mi se slusa taj sci-fi uradak!

OSTAVITE KOMENTAR